U novom izdanju emisije "Ispovest" poslušajte životnu priču Mirka Kodića.
Mirko Kodić danas važi za jednog od najpoznatijih harmonikaša na prostorima bivše Jugoslavije. Svoju prvu ploču je snimio 1976. godine, a samo tri godine kasnije postao je deo estrade, od tada mu se život menja iz korena.
PROČITAJTE JOŠ
Pune 32 godine proveo je sa pokojnim Šabanom Šaulićem, bio je zadužen za njegov orkestar koji ga je pratio po celom svetu.
Mirko Kodić je mnogim pevačima pomogao da se iznedre, a kako ističe, njegov najveći uspeh je Svetlana Ceca Ražnatović od koje je napravio regionalnu zvezdu.
Da li vam nedostaje taj period sedamdesetih i osamdesetih godina?
„Da, prvo jer nema više druženja kao tada. Nismo imali telefone, nego smo se nalazili u restoranu Šumatovac, ako nekoga nema na kafi u 10 časova odmah razmišljamo šta je sa njim? Sa jedne strane sam ja, Šaban Šaulić, Miroslav Ilić, a sa druge strane je Bora Čorba i kompanija. Jednom prilikom je Zoran Kalezić rekao da ako hoćeš da prepoznaš ko su narodnjaci, a ko zabavnjaci, samo uđeš u baštu restorana Šumatovac i vidiš ko jede kolenice i pije vino, to su narodnjaci, a ko pije kiselu vodu, to su zabavnjaci. Ovi mladi danas ne znaju da se ponašaju, da se ophode prema narodu, oni beže od naroda, misle da znaju sve, a ustvari veoma malo znaju. Nas je školovala ulica, ali na pravi način. Mi kada smo pili, a ja ne pijem već osam godina, ali kada smo pili mi smo meračili, a ovi mladi danas se takmiče ko će da popije više. Mi smo znali da pijemo po dva tri dana, ali ne idemo pijani kući. Sa Šabanom Šaulićem sam proveo 32 godine, najviše smo radili, i okumili smo se. Tu je bio Rade Vučković, Safet Isović, Lepa Lukić… Ja sam tada bio klinac, slušao sam šta oni pričaju, nisam držao govore.“
Koliko je bilo teško tada napravili veliko ime?
„Mnogo. Bio sam dečak, seljačić iz Jasenova, selo kod Svilajnca, učio sam da sviram harmoniku u Požarevcu i došao sam sa 16 godina da snimim ploču sa dva kola. Ja sam to snimio za 15 minuta, a snimatelj Aca Radojčić je u jednoj izjavi rekao da sam ja fenomen zato što sam najbrže snimio jednu ploču u njegovoj karijeri. Mnogo sam vežbao tada, od 10 do 12 sati dnevno. Onda sam ušao među tigrove, ajkule u gradu Beogradu. To su bili moji prijatelji, Ljubiša Pavković, Branimir Đokić, mnogo njih, ali za vreme snimanja te ploče, u tih 15 minuta ulazi lik koga, kada sam video – noge su mi se odsekle. To je bio moj kum Boki Milošević, prišao mi i pita me ‘mali, kako se zoveš?’, ja kažem Mirko, kažem mu da sam sa Resave, a on me pita šta radim prekosutra, a ja kažem da vežbam. Tada me je pitao da li mogu da dođem prekosutra da sviram uživo u jednoj emisiji koja će ići pred dnevnik. Tada je postojao samo RTS 1 i RTS 2, a na televiziji se pojavljivao samo Tito i još neko eventualno. Od toga dana, posle te emisije, okreće mi se život. Onda sam otišao u vojsku, a kada sam se vratio bio sam kući dva dana i onda sam se preselio u Beograd. Spavao sam u Pošti u ulici Majke Jevrosime, tamo sam bio pet-šest meseci, išao sam na probe na RTV Beograd. Boki MIilošević mi je pomogao da se notalno opismenim, učio me je kako da se ponašam, kako da pričam sa voditeljima i eto, postao sam Mirko Kodić.“
Kada ste došli na estradu?
„Godine 1979, a prvu ploču sam snimio 1976. Već tada su govorili da se pojavio neko sa posebnim stilom sviranja, razlikovao sam se od tadašnjih harmonikaša, to je bio moj spas. Godine 1979. sam snimio prvi EP sa deset numera, i svih deset su bili hit.“
Od Cece Ražnatović ste napravili zvezdu, kada ste je prvi put upoznali?
„Ja imam kuću između Bara i Ulcinja, u to vreme sam bio uveliko na estradi, ptišao sam na odmor na pet dana i jedno veče sam sišao na plažu, tu je bila jedna kafanica. Pevao je jedan moj prijatelji koji je sada u Americi i pevala je jedna devojčici, lepa, mršava. Počela da peva nešto od Šemse, meni se to svidelo, ja popio dve tri loze i pitam gazdu odakle je ova mala, on kaže iz Niša. Ja pitam sa kim je došla, on kaže sa mamom i tatom, ja reko dovedi mi tatu ovde. Dolazi on i ja kažem da sam Mirko Kodić, a on mi kaže ‘jao znam, meni se noge odsekle kada ste ušli’. Ja mu kažem dobro, biće vam dobro, ja pitam kako se zove vaša ćerka, on kaže Svetlana, a mi je zovemo Ceca. Ja sam mu rekao da me pozove kada se završi sezona. Bio je septembar, ona je došla kod mene kući sa roditeljima, ja uzmem harmoniku, probamo par pesama i ja je pitam da li je spremna da snimimo nešto. Bila je hrabra iako je imala samo 16 godina, ja je odvedem u PGP RTS, a direktor kaže ‘Šta je Kodiću, pa nije ovo dečije obdanište’. U to vreme sam ja radio ploče sa velikim imenima i kažem mu da ako ona ne uspe, odbiju od mog honorara da pokrijemo troškove njene ploče. Pokojni Doca Ivanković i ja rešimo da joj napravimo ploču sa osam numera, četiri moje numere, četiti njegove. Napravimo ‘Cvetak zanovetak’, ‘Lepotan’, i tako dalje. Snimimo ploču i prijavimo je za festival Ilidža u Sarajevu gde je pobedila od strane glasova publika, sutradan izdamo ploču i najpopularnija pevačica postane Svetlana Ceca Veličković. Nikada me nije razočarala, osvetlala je moj obraz.“
Malopre ste pomenuli da vam je Šaban Šaulić poslao jedan telegram, da se nađete u Šumatovcu?
„U telegramu je pisalo da budem u restoranu Šumatovac u deset ujutru, a ja sam tamo bio u osam ujutru, jer sam u pet imao autobus, deda me dopratio do autobuske stanice, ja celu noć nisam spavao. Peć bije u plafon, ja sam bio budan da ne bi zakasnio jer da jesam verovatno ne bih bio ovde. Šaban je bio strog prema meni, slušao sam ga, 10-12 godina smo mi proveli svaki dan zajedno, ja sam sve to vreme pričao sa njim na vi, tek posle 10-12 godina mi je dozvolio da mu se obraćam sa ti. Kada sam se oženio on mi je bio kum. Ja sam bio šef orkestra na turnejama i pločama, sve sam držao pod kontrolom. Po popularnosti je bio Tito, pa Šaban Šaulić. Kasnije se pojavio Marinko Rokvić, pa Miroslav Ilić, a danas je došlo vreme da svako može da snimi pesmu.“
Da li je bilo novca tada? Devedesetih je bila inflacija, kako su muzičari tada zarađivali?
„Osetili smo i mi to, ali mi koji smo tada bili popularni radili smo po zapadu, donesemo 1000 maraka kući i od toga možeš da živiš godinu dana. Bilo je teško, išli smo po Parizu, Minhenu i tako dalje, a onda kada je usledio raspad Jugoslavije, nema više Jugoslovena, pa svako za sebe pravi koncerte, pa ovaj neće da dođe kod ovog, pa ovaj neće kod onog i to je napravilo veliku pometnju. Neki su počeli da se odvajaju, a oni pametni koje nije interesovala politika smo ostali na svom mestu.“
U estradnim krugovima važite za velikog zavodnika. Da li ste nekada imali ljubavnice?
„Ne znam, one su izbrale mene, a ne ja njih, od muzike nisam imao vremena, one su same dolazile, popularnost, bio sam šarmantan u mladosti, nisam bio glup. Tada se nije gledalo da li imaš pare ili ne. Žene me vole i vole me i dan danas. Ja protiv toga ne mogu, ima jedna izreka ‘Žene bežite ide Mirko Kodić i Zdravko Čolić’, u ovim godinama mi to imponuje, a tada mi to nije značilo. Živeo sam život, nisam imao poroke, voleo sam da malo popijem, malo da kockam. Verovatno ne bih ni postigao ovaj uspeh da sam imao veće poroke.“
Da li ste imali ljubavnice dok ste bili u braku?
„Imao sam, neću da imenujem, ali eto pozdraviću Zlatu Petrović. Ona je sada prijateljica moje supruge. Ona je faca, voli moju suprugu Silviju, Gocu Božinovsku i Vanesu Šokčić. Ona je takav lik, kada sam imao nesrećan slučaj sa nogom, ona je prva došla kod mene kući, donela dve torbe voća i povrća, i stavila 500 evra na sto. Ja kažem imam pare, ne treba, ona mi kaže neka, neka se nađe. Ona se zeza sa mojom ženom, Zlata je normalan lik, nije budala, a imao sam i budale koje sam odbacio iz svog života. One su bile sa mnom samo da se hvale da su bile sa mnom.“
Zašto se ugasila ljubav sa Zlatom Petrović?
„Ugasila se ljubav, to je trajalo osam devet meseci i to je to. Ljubav dok traje traje, ja sam živeo i živim u braku dok volim. Moju suprugu Silviju najviše volim, sa Jasnom sam ostao dobar jer imam sina sa njom, Aleksandra. Prva supruga Ljilja sada živi u Francuskoj, sa njom sam takođe dobar, imam sina Vladimira sa njom, to nas veže. Mi smo normalni i treba da funkcionišemo. Kod ovih mladih to ne pije vodu i tu je greška, ti moraš da imaš na okupu sve, ja sam jednom slavio rođendan i okupio sam sve žene i decu i na čelu stola Mirko Kodić.“
Bili ste na sahrani sina vašeg prijatelja, Enesa Begovića, da li ste sa njim sada u kontaktu?
„Pre dva meseca sam bio na sahrani njegovog sina koji je umro do teške bolesti, Keba i ja smo jedini otišli. On kada je video mene samo je viknuo ‘Mirko’. Želim mu da se oporavi, dosta je pao u depresiju, želim mu brz oporavak, povukao se u sebe. Dobio je unuka posle smrti sina. To je velika tragedija, a posle toga i velika sreća. Hoću da idem u Sarajevo, želim da vidim da li će nastaviti karijeru, on je sigurno jedan od najboljih pevača u Bosni.“
Kako ste reagovali kada ste dobili informacije da je poginuo vaš kum Šaban Šaulić?
„Dan pre toga i sutra dan treba da sviramo do šest uveče, ja sam ustao oko deset ujutru, čuo sam se sa suprugom da se javim da sam spavao i ona me pita da li znam šta se desilo, kaže mi da je poginuo kum Šaban Šaulić u Nemačkoj. Mene su tog dana na svadbi polivali četiri pet puta. To je bila romska svadba, a oni iz poštovanja prema njemu naručuju pesmu za pesmom njegovu. Dođe druga, treća pesma, meni muka, pobelim, spustim harmoniku, poliju me i izvedu napolje. U šest uveče sam krenuo iz Zagreba, došao sam kući i rekao ženi ‘idemo kod Šaulića’. Kuma Goca kada me je videla samo je vrisnula i rekla ‘Mirko, nema više mog Šabana’. Na dan sahrane mene Goca zamoli da odsviram pesmu ‘Ne plači dušo ja ću ti doći’, pita me Goca da li mogu psihički, ja kažem da mogu. Tu je bio Aca Sofronijević, Miša Mijatović, ja sam bio obučen u crnom odelu, bio sam na čelu tih harmonikaša. Stao sam stepenik više od njih, svirao sam sa nekim poluosmehom. Osećao sam da je on tu pored mene, da peva sa mnom tu pesmu, to je nešto čudno. Ne mogu da objasnim koji je to osećaj, ni jednog momenta nisam razmišljao da je on dole, razmišljao sam da će početi da peva sa nama. Neke moje kolege, pa i novinari su rekli da sam ja imao osmeh na licu. Oni ne shvataju da sam u tom najtežem momentu za mene i porodicu Šaulić bio ponosan što ja sviram tu pesmu, ne znam to da objasnim. Kao da sam osetio njegovo pristustvo.“
Mirko Kodić je premijerno u našoj emisiji „Ispovest“ najavio da će napisati knjigu o svom životu, u kojoj će ispričati najsitnije detelje svog života. Pred našim kamerama otkrio je i da je Željka Ražnatovića Arkana upoznao pre nego što su se on i Ceca zavoleli, a šta je rekao o karijeri Lepe Brene pogledajte u emisiji koja se nalazi na početku teksta.
BONUS VIDEO: Ispovest – Bojan Tomović
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar