ISPOVEST "Proveo sam 10 godina u kući Marine i Fute - evo kako je to bilo...": Popularni muzičar otkriva sve o saradnji i druženju sa našim najvećim zvezdama

Muzički urednik Grand produkcije, harmonikaš i muzičar Endži Mavrić se na javnoj sceni pojavio krajem osamdesetih godina prošlog veka, učestvovao je u pravljenju preko 1000 domaćih hitova, sarađuje sa najvećim imenima naše domaće estrade, a pored toga aktivan je i na terenu.

U emisiji "Ispovest" autora i voditelja Nemanje Vasiljevića, Endži je otvoreno priča o perioda kada je počinjao karijeru i teškim devedesetim, ali i kako je u to vreme izgledao rad u kafani, po čemu pamti Bokija Miloševića sa kojim je svirao 20 godina i kako je došlo do toga da otvori svoj studio.

Takođe se prisetio perioda kad je sa Marinom Tucaković i Futom Radulovićem pravio najveće hitove bez kojih danas slavlje ne može da se zamisli.

Kako iz ugla deteta izgleda kafana?

"Jako mlad sam počeo da sviram harmoniku, iz srca sam vežbao. Sve mi je bilo novo, u to vreme nije bilo Instagrama i Fejsbuka, i onda kada vidim neke ljude koji se pojave na televiziji jednom nedeljno, ja se tresem kao prut. Sećam se jednom da je Dragan Stojković Bosanac došao u kafanu sa Nadom Obrić na večeru, on je došao tu nešto da pojede a ja sam mu prišao i sručio sve što sam mislio u tom trenutku."

Je li muzika bila prva ljubav?

"Jeste, ja sam slučajno krenuo u muzičku školu. Jedan moj drug iz osnovne škole mi je rekao da krenem sa njim na upis u muzičku školu, rekao mi je da ga je otac stalno terao da se upiše i ja tada nisam ni imao harmoniku, i mi odemo na audiciju, njena ne prime, mene prime. Zahvaljujući njemu sam krenuo u muzičku školu. Završio sam Osnovnu i muzičku uporedo. Rano sam zavoleo narodnjake, pa sam imao problema jer profesori nisu voleli da se to svira. Ja sam iz srednje škole otišao pravo u kafanu."

Kako je došlo do rada u kafani?

"Moj drug Goran Čupić basista i pevač Žika su tražili harmonikaša. Ja sam bio sa društvom na moru i na fiksni sam zvao roditelje, oni mi kažu da su me tražili Žika i Čupa i ja ih pozovem. Oni su mi rekli da ako hoću mogu od septembra da počnem sa njima da sviram u restoranu Kum. Tada sam roditeljima rekao da me ne zanima ništa drugo sem muzike. Zavrišio sam naravno školu vanredno. Roditelji su ozbiljni radnici, oni mi nisu rekli da moram da budem doktor nauka i ostalo, dan danas je kod mene to da imam svoj stav, obraz i dostojanstvo to svi na estradi znaju."

Jeste li se posle vojske odmah vratili na muziku?

"1991. godine sam se vratio iz vojske, to je bila stara Jugoslavija. Vojska je bila normalna tada, ko nije išao, smatralo se da ima neki problem. Svi smo se družili, delili smo i dobro i zlo. Delili smo pakete, išli u grad zajedno, i sada kada mi se neko javi iz vojske ja sam baš srećam. Sećam se da je bio 8. mart kada sam izašao iz vojske, ostao sam jedan dan u Sarajevu, sutra ujutru sam imao voz. Tu noć sam bio u kafani gde je pevao Halid Bešlić i sećam se da je pevač 'Živela Jugoslavija' i plakao. Tada se već nešto naziralo, ja sam u Beograd došao 9. marta i već su počele demonstracije i kreće haos. Počinjem da sviram ali taj orkestar se brzo raspao. Tada Bane Vasić i ja počinjemo da pravimo bend, mi smo tu i generacija i tada nas je čuo Boki Milošević, i pitao nas da pravim bend pod njegovim imenom. Mi tu krenemo da sviramo i snimamo emsije na RTS. Sa Džejem sam radio i pre vojske, Rama njegov menadžer mi je dao ponudu da sviramo, pa sam i sa njim radio, ali tu nje bilo nikakvih para. 50 maraka je bila dnevnica, inflacija pojede sve, ako sutra ne zameniš onda propadne. Tada je krenulo ratno stanje, pa se nije ni radilo. Radio sam sa Džejem onaj koncert na Sajmu, Aleksandar Radulović Futa je tada sarađivao sa njim, Japanac pokojni, Funda, Zoran Tutunović je tada svirao sa Futom. To je bio njegov prvi koncert."

Boki Milošević nas je napustio 2018. godine, po čemu ga pamtite?

"Pamtim ga kao oca, ja sam par puta dobijao neke ponude da radim sa njima, Boki mi je rekao ako ja odem, sve će da se rasturi, ginuo je za muziku, mnogo mi je pomogao u životu, naučio me je da poštujem starije, kolege i tako dalje. Ta srž i to što nam je usadio u glavu."

Uradili ste preko 1000 hitova, kako je počeo taj rad u studiju?

"Prvo sam počeo sa Zoranom Matićem, kompozitorom i tekstopiscem u studiju da radim 1991. godine, posle u studiju Branka Mačića Mačka, on je tada bio jedan izuzetno kvalitetan aranžer. U to vreme sam krenuo sa Zoran da pravim pesme, nije bilo kompujeta tada, neka uzmemo kasetofon. Dan danas stojim iza toga da je tako najbolje da se čuje pesme, uz harmoniku, aranžeru daš prostor da upakuje to sve, tu je mnogo hitova bilo i sve uz harmoniku - Za mene kažu momak loš, Što mi noći nemaju svanuća, Mangup si ti, Ti si ćerko tatin sin, Ne mogu bez tebe više, Crna golubice,...Onda sam krenuo da radim sa Mačkom, kasnije da sviram harmoniku kod njega, pa sam kupio jednu spravu, pa smo u jednom studiju u Rakovici radili u jednom studiju. Radili smo Slaviši Vujiću album, pa onda Radimili Misić, borili smo se, bila je borba."

Kako ste upoznali Futu?

"Sa Bokijem Miloševićem sam radio neku svadbu u Gući i kada sam došao kući uključim sekretaricu na telefonu, i čujem poruku 'Javi se na taj i taj telefon', nešto je išao 323 telefon, sećam se tačno da je tada Ana Bekuta na trećem kanalu išla i otpevala strofu jedne pesme i ja kada sam čuo tu pesmu ja sam se smrzo. Poruka je bila da se javim na taj i taj broj i da javim ujutru. Ja ne mogu da dočekam jutro, tek sam posle ušao u njihovu rutinu, on ne ustaje pre 12h, obavezno Marina i on jedu nešto kuvano, ja sam u toj kući živeo 10 godina. Ja zovem ponovo njega, i on se meni javi i kaže da dođem kod njega. On meni kaže da je Zoran Tutunović Tutun pretrpan poslom, i da ja dođem kod njega. Ja kad sam ga video, on kosa, kožna jakna, pitao me da li bi radio, ja mu kažem naravno i od sutra dan krenemo. Kaže on meni da uradim aranžman za pesmu 'Kralj ponoći prosjak zore' ja s sledio je tu pesmu pevala Ana Bekuta na trećem kanalu. Futa i Marina su obavezno išli na Zlatibor po 2-3 meseca, a to je baš bilo pred leto i da on meni da uradim par aranžmana, između ostalog i 'Zlatiborske zore'. Ja to sve postavim i on meni kaže foršpil je super, a kakva je ovo harmonika, stavi trube i tako je ostala truba. 'Sve sam stekla sama', pa sam radio 'Opet imam razloga da živim',..."

Sarađivao ste sa mnogima, Đani, Goca Božinovska,...

"Đaniju sam radio i koncert u areni, mnogo hitova, radio sam sa Futom 10 godina, sa mnogo pevača smo sarađivali i onda upoznajem Peđu Medenicu koji treba da svira album i ja ga odvedem kod Steve Simeunovića, mi smo danas kumovi, ja sam Peđu venčao. To je bila 2000. godina, Peđa je bio momčić za primer, slušao je, izaberemo pesme, počnemo da radimo aranžmane. Ja sam 2002. godine počeo da pravim svoj studio i sećam se da sam rekao Peđi da sačeka da se ja uselim tu, pa ćemo da nastavimo album. Došao je on jednom kod mene i kaže da ima nekih pesama, on meni pusti prvu pesmu 'Ne boli to' strašna pesma, ja ćujem nešto drugačije, on kaže pisao. Sledeću pesmu je snimila Marina Živković i treću pesmu on meni pušta, ja ne mogu da verujem, to je bila pesma 'Imam ljubav ali kome da je dam' - ja mu kažem ko ti je ovo pisao, on kaže on pisao. Ja odnesem Marini Tucaković, ona kaže sjajno, on je tada imao 21 godinu i kaže mi Marina da to je to karakter u pisanju i da neko sa 21 godinu ne može tako da piše, ja reko ne deluje mi dečko kao prevarant. On je počeo da donosi pesme, ne zna se koja je bolja od koje i ja se tu skoncetrišem samo na njega. Mi napravimo tim i tu krenemo da radimo Indiri Radić, Ildi Šaulić, Đaniju, Miletu Kitiću, ne mogu sve ni da zapamtim. Mi smo postali kumovi i to je ta neka zdrava priča."

Kakva je bila Marina?

"Ona je znala da sašije odelo po meri što se kaže, nije bila tip da je jurila nešto za pare, sećam se kada je došao Aca Lukas došao, pa mu pisala tekstove 'Pesma do bola', 'Lična karta', Umri od bola', to su jake teme."

Mnogi pevači govore da se oseća njeno odsustvo.

"Ona je bila žena boem, ali i domaćica. Evo ti kako je izgledao jedan naš dan, pošto Futa nije vozio kola, nema dozvolu, ja dođem po njega oko 13h, jedna žena Dušanka je radila kod njih i njih dve kuvaju, tada su im sinovi bili mali. Posle ručka idemo na kafu, tu je Željko Samardžić, Džej, Lukas, Neša Dizel obavezno, popijemo kafu i idemo da radimo u studio. Tu obavezno neko dođe, popijemo nešto i razlaz. Znali smo i da odemo na kafu, tada je bio 'Balkan', Stevica Grban peva, mi se razvalimo, Mira Škorić pevala, Zlata Timotić, Brena i Boba, bila je ekipa vrhunska."

Jesi li u kontaktu sa Futom?

"Kako da ne, treba da odemo na ručak, nešto se dogovaramo da čak i uradimo neke pesme kod mene u studiju."

Emisiju „Ispovest“ autora i voditelja Nemanje Vasiljevića pratite svake nedelje od 20 časova na portalu i Jutjub kanalu Nova.rs.

BONUS VIDEO: ISPOVEST „Povlačim se iz javnosti, estrada je lažni sjaj“: Igor X nakon 20 godina karijere odlazi u ilegalu, progovorio o svim detaljima privatnog života i vanbračnoj zajednici sa Minom Kostić