INTERVJU Kolja: Društvo robuje strastima, grehu i gluposti

Nikola Pejaković, među prijateljima poznat kao Kolja, vrlo je ugledan scenarista, tražen glumac, ali i muzičar. Sa svojim bendom (koji po potrebi menja imena od Smak bijelog dugmeta do Grobovlasnici) Pejaković je nedavno u jednom beogradskom lokalu nastupio prvi put od početka pandemije.Život se polako obnavlja nakon pošasti koja je zadesila čovečanstvo, Koliko vam je nedostajao kontakt s publikom i s ljudima generalno?- Ne baš. Prijali su mi ti dani, policijski čas naročito: nema skike i vriske po ulicama, besne vožnje, besciljnih šetača, pijanaca, bespotrebne drame... Naravno, teško je bilo gledati kako ljudi ostaju bez posla, kako se životi urušavaju, prijatelji oboljevaju, ali, ako to apstrahujemo, nije bilo uopšte loše...Koju ste vi pouku izvukli iz ovoga, i još važnije - mislite li da čovečanstvo iz pandemije izlazi bolje?- Čovečanstvo, ako smem da primetim, još ne izlazi iz pandemije, odnosno, svi se prave ludi i niko ne postavlja glavno pitanje: Da li je virus veštački i da li je namerno pušten? Jer, ako jeste, onda je to zločin protiv čoveka, atak na celu ljudsku zajednicu. Takođe, toliko je sumnjive propagande, cenzure, muljanja, laganja, da se čovek mora zapitati: Ko to radi i zašto? Mene je skorašnji sinhronizovani medijski napad na Erika Kleptona, blaćenje jednog takvog čoveka, starca, koji se javno, ali vrlo vaspitano i smireno, požalio kako je nadrljao od vakcine, definitivno uverio da je u pitanju - opasna zakulisna igra u kojoj se neko ili neki igraju velikog brata.Kad smo kod savremenog čoveka, šta vi vidite kao njegovu najveću borbu u današnjem vremenu?- Borba za dušu. To je jedina i osnovna borba. Sve ostale bitke nisu toliko važne. Jedini stvarni protivnik zla je Hristos, kako tada, pre dve hiljade godina, tako i sada. I danas je On crvena krpa za vladare ovoga sveta, silu lažljivu, i danas ga razapinju svaki dan. I dan-danas Ga mrze, kleveću i proganjaju.

Istakli ste da ljudi nepravedno beže iz sela u velike gradove gde žive "kao pacovi". Čemu robuje današnje društvo ako stvari posmatramo iz te perspektive?- Robuju strastima, grehu i gluposti. A sve to, kao fuga, povezuje jak ego, lepljivi egocentrizam. I sâm sam takav, i sâm sam jedan mali miš koji se batrga i ne zna kako da se iščupa iz kandži sopstvenih strasti."Meso", "Kosti", "Advokado"... Koja je simbolika imena ovih serija koje potpisujete?- Teško mi je da sad, u par reči, objasnim simboliku tih naslova, ali sam siguran da svako ko ih pogleda, može da nađe neko objašnjenje i neki trag ideje koju smo utkali u radnju. Naše serije su pokušaj da se nizom malih, emotivnih dramskih erupcija, opiše naša posleratna stvarnost u Republici Srpskoj. Interesuje nas čovek, skriveni delovi njegove duše, i ostaci zdrave pameti koje naši junaci pokušavaju da prikupe i saberu se, da bi nastavili svoj razlokan i rasturen život.

Kada biste savremeno doba morali da svrstate u određeni filmski žanr, koji bi to bio i zašto?- Upotrebiću jedan pozorišni žanr, koji mi se čini najprimerenijim - groteska.Mnogi vas smatraju kompletnim umetnikom, s obzirom na polja na kojima delujete, a koja vrsta umetnosti vama lično najviše prija? Preciznije, gde vi kao umetnik možete najšire da se izrazite?- Svako je dobio neki dar, nešto čime može da hrani sebe i svoju porodicu. L. F. Selin je rekao, parafraziram: Umetnik može samo da raskrili svoju kožu, pa šta iz nje ispadne - ispadne. Dodao bih samo da biti umetnik nije nikakva privilegija i da su, bar što se mene tiče, jednako važni i dobri stolari, varioci, tesari, moleri, hirurzi, konobari; jer u korenu reči umetnik stoji reč - umeti. Umeti, znati, moći nešto napraviti. Svaki čovek je umetnik.Za umetnike se uglavnom vezuju i poroci, sa čime ste i sami imali problem i otvoreno ste o tome govorili. Da li umetnik nužno mora biti dekadent?- Skoro smo negde pominjali taj prokleti mit, taj smrtonosni vir koji je na dno odvukao mnoge. Verujem da je to zamka koja se može izbeći. Najveći je kunst ostati normalan, bistar; najlakše je opaučiti se nečim i u magnovenju servirati ljudima laž; u facu im podrignuti kvazi-ideju i amaterski umetničariti bez kraja i konca. Teško je ostati zdrav i prav.

Spadate li u vrstu umetnika koji je introvertni melanholik ili ste ekstrovertni ekscentrik?- Ne bih znao da vam kažem. I da znam, ne bih vam rekao, jer onda i vi i ja podržavamo tu nakaradnu priču da umetnik treba biti nekako udaren, malo ukrivo, da svakako ne može da je bistar i čist. Ja ću se od sad za bistrinu boriti, kad već nisam do sad. (Bistriji ili tuplji čovek biva kad...)Jedna od prvih asocijacija na vas je kultni film "Lepa sela lepo gore". Koja vam je dominantna slika kad se setite perioda stvaranja ovog filma?- Ima tu raznih sećanja, ali evo, sad mi pade na pamet ova slika koju do sada nisam nigde javno pominjao: Bjela i ja vraćamo s nekog puta, pred snimanje Sela, noć je, u njegovom smo crvenom golfu, i slušamo na radiju - Bacila je sve niz rijeku. I shvatamo - to je ta pesma.Kako vi gledate na trenutnu hiperpodukciju u domaćoj kinematografiji? Ima li tu kvaliteta ili je sve čista komercijala?- Ima tu svega. Svega. Međutim, ja nisam sklon da sudim i presuđujem o kvalitetu TV serija, mene više interesuje iskrena i čista namera; umetnički i poslovno pošteno izvedena operacija. Ukoliko je sve to u redu, ostalo je manje važno, a ukoliko nije - rezultat nije važan, jer sigurno nije dobar.

Kako izgleda jedan idealan dan Nikole Pejakovića i koliko često se dešava?Bogu hvala za svaki dan. Ne treba cepidlačiti, svaki dan je dobar. Puškin je kazao: S odvratnošću listam svoj život, no redove sramne ne brišem. Svaki dan nam je poklonjen i svaki je idelan, jer je stvaran, naš; sloboda koja nam je data je stvarna, neizmerna. Volite svaki svoj dan, jer svaki dan je nezasluženo vaš.Bonus video

video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=koncertamiramedunjaninik-novas-worldwide&stream=hp1400&t=0&player=m3u8v&sp=novas&u=novas&p=n0v43!23t001" video-id="2140228"]Pratite portal Nova.rs i na društvenim mrežama Instagram, Fejsbuk i Tviter.