Ko pali Balkan? Hapšenja kod Zadra, potraga u Crnoj Gori i sve više sumnji da požari nisu slučajni

Dovoljna je jedna varnica, opušak, plamen upaljača ili šibica da se u uslovima ekstremne vrućine, suve vegetacije i jakog vetra vatra za svega nekoliko minuta pretvori u katastrofu koju više nije moguće kontrolisati.

Posledice takvih požara region upravo gleda iz dana u dan. Vatrogasci se bore sa vatrom na nepristupačnim terenima, ljudi napuštaju domove, putevi se zatvaraju, a iza plamena ostaju hektari crne zemlje i zgarišta. I dok je veliki broj požara posledica ljudskog nemara, nepažnje ili prirodnih faktora, poslednjih dana policije u nekoliko zemalja istražuju i mnogo opasniju mogućnost, da je deo vatre podmetnut namerno.

Četvoro uhapšeno kod Zadra

Jedan od najozbiljnijih takvih slučajeva trenutno se istražuje u Hrvatskoj.

Zadarska policija uhapsila je četiri osobe koje se dovode u vezu sa izazivanjem požara na zadarskom području. Hapšenje je usledilo nakon dojave građana o sumnjivom ponašanju na širem području Benkovca.

Prema zvaničnim informacijama policije, dojava je stigla u subotu posle 20 časova. Policajci su krenuli u potragu, a ubrzo su pronašli i zaustavili sumnjivi automobil. Četiri osobe iz vozila su uhapšene i nad njima je pokrenuta kriminalistička istraga.

Hrvatski mediji objavili su i dodatne, nezvanične detalje. Prema tim navodima, jedan bračni par navodno je kod Raštevića primetio četiri osobe u trenutku kada su palile vatru. Osumnjičeni su se potom udaljili tamnim BMW-om, ali je žena zapamtila registarske oznake i pozvala nadležne.

Policija još nije zvanično saopštila sa kojim se tačno požarima uhapšeni povezuju, niti je utvrđena njihova krivica.

Slučaj je, međutim, dobio dodatnu težinu nakon što su hrvatski mediji objavili da se u istragu uključio USKOK i da se proverava da li postoje elementi krivičnog dela terorizma.

Prema nezvaničnim informacijama RTL-a koje su preneli hrvatski mediji, među uhapšenima su tri hrvatska državljanina srpske nacionalnosti i jedna državljanka Poljske.

Nacionalnost osumnjičenih sama po sebi, naravno, ne govori ništa o motivu eventualnog krivičnog dela. Upravo je utvrđivanje motiva, kao i toga da li su uhapšeni zaista povezani sa požarima, posao istrage.

Na Čiovu uhapšen muškarac

Još jedan slučaj sumnje na namerno izazivanje požara zabeležen je na hrvatskom ostrvu Čiovo. Splitsko-dalmatinska policija uhapsila je muškarca osumnjičenog da je rano ujutru, oko 5.35 sati, na području Salduna upaljačem zapalio suvu travu i stiropor pored drvenih paleta i tako izazvao požar kojim su bili ugroženi ljudi i imovina. Policija je, koristeći snimke video-nadzora, identifikovala osumnjičenog i privela ga oko sat i po nakon događaja. Utvrđeno je da je reč o hrvatskom državljaninu kojem je izmereno 1,08 promila alkohola, a prema dosadašnjim rezultatima istrage, sumnja se da je vatru zapalio dok se pod dejstvom alkohola vraćao iz noćnog provoda. Nad njim se sprovodi kriminalistička istraga zbog sumnje da je počinio krivično delo dovođenja u opasnost života i imovine opšteopasnom radnjom ili sredstvom.

Policija u Crnoj Gori traga za osobom koju je meštanin navodno video kako pali šumu

Sumnje na namerno izazivanje požara pojavile su se i u Crnoj Gori.

Na području Bijelih Poljana u Katunskoj nahiji policija traga za osobom koju je jedan meštanin, prema sopstvenom iskazu, video kako izaziva požar u šumi.

Vršilac dužnosti komandira cetinjske Službe zaštite i spasavanja Miloš Ćećanović rekao je za Radio Cetinje da je meštanin prijavio požar i naveo da je video osobu kako pali šumu, a zatim se udaljava belim „renoom“.

Nakon prijave alarmirana je policija, a ka tom području upućene su tri patrole. Na požarište je izašlo i 15 cetinjskih vatrogasaca sa tri vozila.

Dok su se vatrogasci borili sa plamenom, policija je pokrenula potragu za osobom na koju je ukazao svedok.

I ovaj slučaj pokazuje koliko je u prvim minutima nakon izbijanja vatre važna reakcija građana. Fotografija vozila, registarska oznaka, snimak telefonom ili precizan opis mesta na kojem je neko primećen mogu kasnije postati važan deo istrage.

Omiš pokazao koliko brzo požar može da postane katastrofa

Koliko strašne mogu biti posledice velikog požara najbolje pokazuje ono što se dogodilo na području Lokve Rogoznice i Omiša.

Uzrok tog požara još nije utvrđen i zato ga ne treba povezivati sa podmetanjem dok istraga ne pokaže drugačije. Njegove razmere, međutim, pokazuju zašto policija sumnju na namerno izazivanje vatre mora da tretira izuzetno ozbiljno.

Požar koji je izbio 13. avgusta u večernjim satima, nošen snažnim vetrom, proširio se na područje dugo oko 23 kilometra i široko približno kilometar i po.

Prema podacima lokalnih vlasti, potpuno je izgorelo 28 kuća, 106 vozila i 45 plovila. Uništeno je i sedam privrednih, tri ugostiteljska i šest pomoćnih objekata.

Još 43 kuće, 20 vozila i devet plovila delimično su izgoreli. Vatra je progutala oko 1.000 hektara trave, niskog rastinja i borove šume.

Najtragičnija posledica je ljudska žrtva. Jedna osoba je poginula, desetine ljudi su povređene, a veliki broj stanovnika i turista morao je da napusti ugroženo područje.

Upravo takve posledice pokazuju da namerno paljenje šume nije samo uništavanje nekoliko stabala. Vatra se ne zaustavlja tamo gde je počinilac zapali. Kada je preuzmu vetar i suva vegetacija, ona može stići do kuća, hotela, puteva i ljudi kilometrima dalje.

Skoro 500 privedenih u Francuskoj

Da podmetanje i neodgovorno izazivanje požara nisu problem samo Balkana pokazuje ovogodišnja statistika iz Francuske.

Francusko Ministarstvo unutrašnjih poslova saopštilo je da su od 1. jula privedene 474 osobe u vezi sa izazivanjem požara. Posebno zabrinjava podatak da su među njima čak 183 maloletnika.

Prema informacijama koje su objavili francuski i britanski mediji, oko 70 odsto privedenih sumnjiči se da je požare izazvalo namerno, dok se ostali slučajevi odnose na nenamerno izazivanje vatre.

Drugim rečima, iza slike kontinenta koji gori ne stoji samo jedan uzrok. Ekstremna vrućina, suša i vetar stvaraju idealne uslove da požar nastane i munjevito se širi, ali početnu iskru veoma često daje čovek – nekada nepažnjom, a nekada svesno.

Zašto bi neko namerno zapalio šumu?

To je pitanje koje se gotovo neizbežno postavlja posle svakog slučaja u kojem policija posumnja na podmetanje požara.

Na prvi pogled teško je razumeti zašto bi neko svesno zapalio šumu, posebno tokom leta, kada je jasno da se vatra može proširiti na naselja i ugroziti veliki broj ljudi.

Ali ne postoji samo jedan profil osobe koja podmeće požar, niti samo jedan motiv.

Motivi mogu biti osveta, bes, sukob sa drugom osobom, želja za nanošenjem materijalne štete, koristoljublje, prikrivanje drugog krivičnog dela, vandalizam ili različiti politički i ideološki motivi. U nekim slučajevima važnu ulogu imaju alkohol, droge ili ozbiljni psihički poremećaji.

Postoje i počinioci koji vatru pale bez namere da izazovu katastrofu, ali svesno krše zabrane i ignorišu očiglednu opasnost, pale korov, strnjiku ili otpad usred sušnog perioda i ostavljaju vatru bez nadzora.

Zato je za istragu ključno ne samo pitanje ko je izazvao požar već i kako i zašto.

Nije svaki podmetač požara piroman

U javnosti se za osobu koja namerno izazove požar gotovo automatski koristi izraz „piroman“. Stručna definicija je, međutim, mnogo uža.

Piromanija je redak psihijatrijski poremećaj i ne može se poistovetiti sa svakim namernim podmetanjem požara.

Kod piromanije postoji ponavljano namerno izazivanje požara, rast napetosti ili uzbuđenja pre paljenja, snažna fascinacija vatrom i osećaj zadovoljstva, olakšanja ili uzbuđenja tokom ili nakon paljenja.

Ključna razlika je motiv.

Ako neko zapali objekat da bi se osvetio vlasniku, dobio materijalnu korist, prikrio drugo krivično delo, ostvario politički cilj ili nekoga zastrašio, takvo ponašanje se ne objašnjava piromanijom samo zato što je korišćena vatra.

Zbog toga se motiv utvrđuje policijskom istragom, ali u određenim slučajevima i psihijatrijskim veštačenjem.

Drugim rečima, „podmetač požara“ i „piroman“ nisu sinonimi.

Kako policija dokazuje da je požar podmetnut?

Kada vatra proguta stotine hektara, pronalaženje mesta na kojem je sve počelo može biti izuzetno komplikovano.

Ipak, upravo je početna tačka požara jedna od najvažnijih stvari za istražitelje.

Analizira se način na koji se vatra širila, tragovi na zemlji i vegetaciji, meteorološki uslovi i pravac vetra. Traže se predmeti ili ostaci koji bi mogli ukazati na način izazivanja požara.

Sve značajniju ulogu imaju snimci nadzornih kamera, mobilnih telefona i kamera iz vozila, kao i podaci o kretanju osumnjičenih.

U slučaju velikog požara kod Omiša, na primer, istražitelji prikupljaju snimke nadzornih kamera sa zahvaćenog područja, fotografišu uništene objekte i vozila i dokumentuju požarište.

Ako postoji sumnjivo vozilo, kao u slučajevima kod Zadra i Cetinja, njegova registracija i pravac kretanja mogu postati važni za rekonstrukciju događaja.

Iskazi svedoka takođe mogu usmeriti istragu, ali sami po sebi ne znače da je nečija krivica dokazana.

Kada paljenje postaje terorizam?

Posebnu pažnju izazvala je informacija da USKOK u slučaju uhapšenih kod Zadra proverava postoje li elementi terorizma.

Samo namerno podmetanje požara nije automatski terorizam.

Da bi neko delo bilo kvalifikovano kao terorističko, nisu dovoljne samo teške posledice ili činjenica da je vatra podmetnuta. Istraga mora da utvrdi i druge zakonom propisane elemente, pre svega cilj i nameru počinioca.

Zbog toga činjenica da USKOK proverava tu mogućnost ne znači da će uhapšeni zaista biti osumnjičeni ili optuženi za terorizam.

Ipak, uključivanje institucije nadležne za takva teška krivična dela pokazuje koliko ozbiljno hrvatske vlasti trenutno tretiraju slučaj.