Najopasnija vulkanska pretnja Americi se približava, a da bi počela, erupcija uopšte nije potrebna

Katastrofu na Sent Helensu pokrenuo je zemljotres magnitude 5,1, a posledice po obližnje zajednice u saveznoj državi Vašington bile su razorne. Poginulo je 57 ljudi, dok je na putevima, železnici, lokalnoj infrastrukturi i u drvnoj industriji pričinjena šteta od 860 miliona dolara. Za istraživače je ova tragedija predstavljala ozbiljno upozorenje i pokazala koliko je važno uspostaviti bolji sistem seizmičkog nadzora i pripreme za buduće erupcije.

Međutim, naučnici nisu razmišljali samo o tome kako se pripremiti za tokove lave ili ogromne oblake pepela koji bi mogli da se podignu iz nekog vulkana na severozapadu Sjedinjenih Američkih Država. Znali su da im je potreban plan za suočavanje sa jednom manje poznatom opasnošću koja može da opustoši čitave zajednice čak i bez vulkanske erupcije.

Razaranje koje je izazvala katastrofa na Sent Helensu zapravo je imalo manje veze sa samom erupcijom, a mnogo više sa ogromnim laharom koji je ona pokrenula. Lahari su snažni vulkanski blatni tokovi sastavljeni od vode, sedimenta i kamenog materijala, a stručnjaci upozoravaju da bi upravo oni mogli da predstavljaju jednu od najvećih budućih opasnosti za stanovništvo, gradove i životnu sredinu na severozapadu SAD.

Upravo je trka da se ponašanje lahara što bolje prouči pre nego što bude prekasno u središtu opširnog teksta magazina „Popular Mechanics“.

Šta lahar čini toliko opasnim?

Pre svega, njegovo nepredvidivo ponašanje. Mešavina vode, sedimenta i kamenih ostataka kreće sa vrha vulkana i sliva se niz njegove padine, često veoma velikom brzinom i na ogromnim razdaljinama. Za svega nekoliko minuta lahar može da se spusti niz vulkan i sravni sa zemljom gotovo sve što mu se nađe na putu.

„To su složene pojave koje se tokom kretanja veoma menjaju“, rekla je za „Popular Mechanics“ vulkanološkinja Lizet Kabaljero Garsija sa Nacionalnog autonomnog univerziteta Meksika. „Mogu da postaju sve veće, ali mogu i da se razrede.“

Postoji dobar razlog zbog kojeg su istraživači Američkog geološkog zavoda, USGS, lahare označili kao „najveću pretnju“ na području Kaskadskog planinskog venca. Oni predstavljaju neposrednu opasnost za okolna naselja.

Na primer, oko 150.000 ljudi živi u okrugu Pirs u saveznoj državi Vašington, koji se nalazi direktno na predviđenoj putanji lahara sa vulkana Rejnir, udaljenog svega oko 97 kilometara od Sijetla.

Međutim, da bi se lahar pokrenuo, uopšte ne mora da dođe do erupcije ili nekog drugog seizmičkog događaja. Upravo je to jedan od ključnih razloga zbog kojih naučnici već decenijama pokušavaju da razumeju rizike kojima su izložene zajednice u blizini vulkana Kaskadskog venca.

Smrtonosne lahare širom sveta pokretali su različiti događaji, od pucanja brana do snažnih oluja sa obilnim padavinama. Posebnu zabrinutost istraživača izazivaju lahari koji nastaju praktično bez ikakvog upozorenja, naročito među naučnicima koji proučavaju vulkan Rejnir.

Naučnici upozoravaju da bi klizište koje bi počelo na zapadnoj strani Rejnira moglo za svega pola sata da razori gradove Orting, Pjuolap i Samner i ugrozi više od 60.000 stanovnika.

„Lahari koji nastaju bez upozorenja su ona stvar koja vas probudi usred noći“, rekao je za „Popular Mechanics“ nekadašnji geofizičar Opservatorije za vulkane Kaskadskog venca, CVO, Endi Lokhart. „Od njih me podilaze žmarci.“

Upravo zbog toga je od presudne važnosti nastaviti istraživanja lahara i unaprediti mogućnost predviđanja njihovog izrazito promenljivog ponašanja.

Kako bi bolje analizirali razornu snagu i posledice lahara, naučnici su razvili nekoliko važnih eksperimentalnih lokacija. Među njima je i posebno napravljen kanal u Eksperimentalnoj šumi H. Dž. Endruz u Oregonu, čiju je izgradnju finansirao USGS kako bi se u kontrolisanim uslovima mogli simulirati tokovi lahara.

CVO je takođe uspostavio široku mrežu uređaja za nadzor širom Kaskadskog planinskog venca. Njihov zadatak nije samo da otkrivaju lahare i vulkansku aktivnost, već i da šalju upozorenja službama za vanredne situacije u ugroženim zajednicama kako bi one mogle na vreme da preduzmu odgovarajuće mere.

Kada bi, onda, mogao da se dogodi sledeći lahar ili neki drugi seizmički događaj?

Istraživači upozoravaju da bi se to moglo dogoditi zastrašujuće brzo.

Upravo ta mogućnost podstiče naučnike da nastave da unapređuju istraživanja lahara, u nadi da ćemo, ukoliko se dogodi još jedna katastrofa poput one na Sent Helensu, sledeći put biti mnogo bolje pripremljeni da reagujemo.

Da bi se bolje razumelo kako funkcioniše seizmički nadzor na severozapadu SAD i na koji način se lokalne zajednice pripremaju za opasnost koju predstavljaju lahari, „Popular Mechanics“ objavio je opširan tekst posvećen upravo ovoj temi.