Putin izgubio skoro 43.000 vojnika za mesec dana: Jedan od najkrvavijih perioda rata, Ukrajina krenula u prodor

Prema ukrajinskim podacima, ruska vojska je tokom prošlog meseca na ratištu izgubila 42.860 ljudi, pri čemu ta brojka obuhvata poginule i ranjene vojnike. To je najveći mesečni gubitak od januara 2025. godine i četvrti najkrvaviji mesec za ruske snage od početka rata 2022. godine.

Ukupni ruski gubici, prema tim tvrdnjama, sada se približavaju brojci od 1,5 miliona ljudi. Istovremeno, regrutovanje novih vojnika predstavlja sve veći problem za ruskog predsednika Vladimira Putina, zbog čega pojedini stručnjaci smatraju da bi Moskva mogla da bude primorana na ozbiljnije mirovne pregovore ukoliko se problemi sa ljudstvom dodatno prodube.

Putin je poslednjih meseci, kako navodi Njujork post, pokušavao da privuče nove vojnike obećanjima o „mirnoj službi“, dok su ljudi iz afričkih zemalja navodno regrutovani uz slična obmanjujuća obećanja.

Prema tvrdnjama Ukrajine, između 30.000 i 50.000 severnokorejskih vojnika priprema se za raspoređivanje u Rusiji. Severna Koreja je, prema istom izvoru, još 2024. godine poslala oko 15.000 vojnika.

Ukrajina, u međuvremenu, tvrdi da je oslobodila skoro 300 kvadratnih milja, odnosno oko 777 kvadratnih kilometara teritorije duž južnog fronta. Kijev navodi da je ponovo uspostavio punu kontrolu nad 26 naselja duž linije fronta.

Ukrajinske snage potisnule su ruske jedinice više od sedam milja, odnosno oko 11 kilometara, na južnom delu fronta, u blizini područja gde se susreću Dnjepropetrovska, Donjecka i Zaporoška oblast. Napredovanje je, prema navodima iz teksta, ostvareno nizom manjih napada kojima su ukrajinske snage postepeno potiskivale ruske položaje.

Istovremeno, Ukrajina je izvela napade duboko unutar ruske teritorije. Tokom noći ukrajinske snage gađale su vojni aerodrom, skladište nafte i državni svemirski centar, pričinivši, prema ukrajinskim tvrdnjama, „značajnu štetu“.

Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski objavio je da su izvedeni napadi na ciljeve duboko u Rusiji.

Rakete dugog dometa „Flamingo“ pogodile su vazduhoplovnu bazu Savaslejka u zapadnoj Rusiji, udaljenu oko 700 kilometara od ukrajinske granice. U toj bazi nalaze se avioni MiG-31 koji mogu da nose balističke rakete korišćene za napade na ukrajinske gradove i sela. Nije poznato koliko je aviona pogođeno.

Eksplozije su se čule i u Samari, gde je Kijev gađao raketno-svemirski centar „Progres“, jedno od ključnih preduzeća ruske državne svemirske korporacije Roskosmos.

„Pogođen je centar ‘Progres’, koji je, između ostalog, bio uključen u proizvodnju elektronike. Korišćene su rakete ‘Flamingo’ – to je dobar rezultat“, rekao je Zelenski.

Meta u Samari udaljena je oko 900 kilometara od ukrajinske granice, a prema navodima iz teksta, bio je to najdublji ukrajinski udar na teritoriji Rusije od početka rata.

Čelnik Samare napad je opisao kao „masovan“.

Kijev je takođe pogodio naftno postrojenje u Ust-Lugi, oko 800 kilometara od ukrajinske granice, gde je nakon napada izbio požar, rekao je Zelenski.

„Važno je da se ratni potencijal Rusije smanji“, napisao je ukrajinski predsednik na mreži X.

„Potreban je mir, a to mora biti vidljivo i u Rusiji – kroz konkretnu štetu nanetu konkretnim objektima.“

Prema podacima ruskog Ministarstva odbrane, Ukrajina je tokom prethodnog dana upotrebila najmanje sedam navođenih bombi, 17 krstarećih raketa „Flamingo“ i 1.328 dronova.

Rusija je odgovorila sa 152 drona „šahed“. U ruskom napadu na Dnjepar poginula je tromesečna beba, dok je širom Ukrajine povređeno još 49 ljudi.