Hajden Panetijer umrla samo pet dana pre 37. rođendana: Pred smrt napisala knjigu o svom tragičnom životu i poslednje poglavlje posebno potresa

„Sa dubokom tugom saopštavamo tragičnu vest o smrti naše voljene Hajden“, naveo je njen otac Alan u saopštenju. „Bila je neverovatna osoba, puna svetlosti i neukrotive energije, koja je donosila neizmernu ljubav i radost svima koji su je poznavali, kao i milionima ljudi koji su je gledali na ekranu.“

Dok se još čeka zvaničan podatak o uzroku smrti, poznato je da se Panetijer godinama borila sa zavisnošću od narkotika, alkoholizmom i depresijom, kao i da je teško stradala zbog mračne strane Holivuda. Proboj u karijeri ostvarila je sa samo deset godina u filmu „Remember the Titans“, a potom je igrala u NBC jevoj superherojskoj seriji „Heroes“, tumačila omiljeni lik publike Kirbi Rid u filmovima iz franšize „Scream“ i Džulijet Barns u muzičkoj drami „Nashville“. O usponima i padovima koje je doživela u Holivudu otvoreno je pisala u memoarima „This Is Me: A Reckoning“, objavljenim 19. maja ove godine.

U prologu knjige pominje pet faza tugovanja, ali i svoje verovanje da postoji i šesta, o kojoj je autor Dejvid Kesler pisao u knjizi „Finding Meaning“. Ta faza je pronalaženje smisla, a Panetijer je napisala da su joj njene traume dale smisao kroz humor, brojne neverovatne priče, stavljanje zdravlja na prvo mesto, dublji odnos sa roditeljima, ljubimce koje obožava, borbu za prava životinja i zaštitu životne sredine koja joj daje svrhu, a sada i kroz ovu knjigu.

Nastavila je:

„Sve boli kroz koje sam prošla omogućile su mi da razvijem empatiju i razumevanje za sve sa čime su se suočavali ljudi koje volim i, što je najvažnije, za samu sebe. Dali su mi i odlučnost. Ja sam poput Dori, one izdržljive male ribice iz filma ‘U potrazi za Nemom’, koja jednostavno nastavlja da pliva čak i kada se nađe licem u lice sa gomilom ajkula.“

Odrasla u Palisejdsu, u saveznoj državi Njujork, Panetijer je još kao dete počela da snima reklame. Prvu je snimila sa samo 11 meseci, a sa pet godina dobila je ulogu u sapunici „One Life to Live“. Sebe je opisivala kao „svojeglavo dete“ koje nije dozvoljavalo drugima da mu naređuju, kao devojčicu koja se ponašala više kao dečak, sa velikom kovrdžavom kosom i „živahnim, drskim stavom“.

U njenoj knjizi ima mnogo vedrih trenutaka, poput onog kada je na snimanju filma „Remember the Titans“ dobacivala loptu sa Denzelom Vašingtonom. To iskustvo opisala je kao trenutak kada se „najsrećnije ikada osećala kao glumica“. Bilo je, međutim, i razočaranja, poput trenutka kada je ulogu u filmu „Panic Room“ izgubila od Kristen Stjuart, nakon što je Nikol Kidman zbog povrede odustala od filma.

Otkrila je i veoma intimne detalje iz porodičnog života, među njima trenutak kada je njena majka saznala da je njen otac imao aferu i razoran uticaj koji je to imalo na njihove porodične odnose. Pisala je i o komplikovanom odnosu sa majkom, bivšom glumicom iz sapunica, koja je vodila njenu karijeru dok je bila dete, kao i o ogromnoj tuzi koju je osećala nakon smrti voljenog brata i čoveka od najvećeg poverenja, Jansena, koji je 2023. godine preminuo usled srčanih komplikacija.

Ipak, delovi knjige „This Is Me: A Reckoning“ koji su na mene ostavili najsnažniji utisak odnosili su se na brojne situacije u kojima je bila meta holivudskih predatora.

Jedan od takvih slučajeva dogodio se 2008. godine, kada ju je „važan direktor NBC ja“ poljubio u usta na jednoj zabavi, dok je glumila u velikom hitu te televizijske mreže, seriji „Heroes“. Drugi se dogodio na zabavi prepunoj poznatih ličnosti u jednom stanu u Los Felisu. Veče je poprimilo užasan obrt kada je „glumac i reditelj nagrađen Oskarom“ saterao tada devetnaestogodišnju Panetijer u ćošak dok se spremala da ode i prevario je da pogleda njegove gole testise, rekavši joj: „Na pantalonama mi je zalepljena velika žvaka.“

„Pogledala sam dole i ustuknula“, prisetila se u knjizi. „Testisi tog uglednog, nagrađivanog glumca visili su kroz otkopčan šlic... Do tog trenutka muškarci u Holivudu su prema meni uvek bili ljubazni i puni poštovanja. Možda se tu i tamo dogodio poljubac u usta ili neki neprimeren komentar, ali ništa do tada nije prešlo granicu.“

A ta granica je potom prelazila iznova i iznova.

Jedan od najšokantnijih incidenata dogodio se kada je Panetijer imala 18 godina. Prijateljica glumica, koju u knjizi naziva Stelom, pozvala ju je na zabavu na jahti na jugu Francuske. Stela ju je odvela duboko u unutrašnjost broda, do kabine u kojoj je „poznati britanski pevač i kantautor u tridesetim godinama“ ležao nag u krevetu, dok mu je donji deo tela bio prekriven čaršavom.

„Hoću da legneš u krevet sa njim. Ima ogroman penis“, rekla je Stela Panetijer.

Panetijer je potom počela da paniči.

„Misli su mi bile potpuno zbrkane, ali sam ceo život provela verujući da drugi ljudi imaju moje najbolje interese na umu. Navikla sam da drugi upravljaju mnome, do te mere da sam izgubila poverenje u sopstvenu intuiciju. Osećala sam kako mi srce snažno udara. Kada sam legla ispod čaršava, potpuno sam se odvojila od sebe. Moje telo više nisam osećala kao svoje.“

Tada se, kako je napisala, „aktivirao instinkt za preživljavanje“ i uspela je da pobegne pre nego što se bilo šta dogodilo.

Holivudsko društvo bilo joj je toliko odbojno da ju je upravo zato privukao bivši svetski šampion u teškoj kategoriji Vladimir Kličko, koji trenutno pomaže u odbrani svoje zemlje, Ukrajine, od ruske invazije. Privlačilo ju je to što je bio potpuna suprotnost Holivudu. Njih dvoje imaju ćerku Kaju.

Kako je Panetijer ispričala za magazin „People“, kada je imala samo 15 godina, neko iz njenog tima počeo je da joj daje „pilule za sreću“ pre nego što bi izašla na crveni tepih.

„Trebalo je da me učine živahnijom tokom intervjua“, rekla je Panetijer. „Nisam imala pojma da to nije primereno, niti kakva će mi vrata to kasnije otvoriti kada je reč o zavisnosti... Kako sam postajala starija, droga i alkohol postali su nešto bez čega gotovo nisam mogla da živim.“

Borba sa drogom, alkoholom i depresijom dovela ju je 2020. godine do osmomesečnog boravka na rehabilitaciji. U knjizi je veoma otvoreno opisala bolne posledice apstinencijalne krize na telo i psihu.

„Dok je moj nervni sistem pokušavao ponovo da se reguliše bez depresivnog dejstva alkohola, potpuno je podivljao. Treslo mi se celo telo, nisam mogla da spavam, a glava me je toliko bolela kao da mi nešto iznutra pritiska lobanju... Jedan lekar mi je rekao da ću, ako ne prestanem da pijem, za pet godina biti mrtva“, prisetila se u knjizi.

Bez obzira na to šta će se pokazati kao uzrok njene smrti, jedno je sigurno: Holivud nije uspeo da zaštiti Hayden Panetijer.

Ostaje nada da će njena smrt poslužiti kao podsetnik ljudima koji imaju moć u toj industriji da mlade devojke i žene moraju da budu saslušane, da moraju da se osećaju bezbedno i da moraju da budu zaštićene od njenih najmračnijih i najopasnijih pojedinaca.

Za kraj, ostavljam deo poslednjeg poglavlja memoara Hayden Panetijer, koje je nazvala „One Final Thought“, odnosno „Jedna poslednja misao“:

„Radikalno prihvatanje naučilo me je da koračam ruku pod ruku i sa svojim trijumfima i sa svojim tragedijama, jer su me oni učinili osobom kakva jesam. A danas tu osobu zaista volim. Ako postoji nešto što ovom knjigom mogu da vam pružim, onda je to nada da ćete i vi uspeti da učinite isto.“