INTERVJU Kesić: Kako smo došli do toga da su nam Seka Sablić i Ceca Bojković ološ, a Karleuša nacionalno blago

Jedan od najpopularnijih domaćih i regionalnih voditelja, Zoran Kesić, vraća se na ekrane Nova TV već ove subote, 16. septembra, sa novom sezonom svoje kultne humoristične emisije “24 minuta”. U susret novim epizodama, a nakon letnje pauze, u velikom intervjuu za Nova.rs, Kesić priča o svim najvažnijim temama srpskog društva koje su tokom proteklih meseci pogodile svakog građanina i građanku u ovoj zemlji.Nova sezona, stari Kesić, a emisija? Šta gledaoci, verni fanovi 24 minuta, mogu očekivati od novih epizoda i nove sezone? "Molim vas da uz starog Kesića navedete i prastare Njuzovce i drevnog reditelja Saleta Saničanina kao osnovu naše ekipe. Zajedno smo već deset godina i proslavićemo na jesen taj zlatni jubilej. E sad…šta gledaoci da očekuju. Znate one takozvane „satisfying videos“ klipove na internetu? Ono kad se ruka umače u žele, ili kada nož lagano prolazi kroz puter… Ja bih voleo da naša emisija u novoj sezoni bude „satisfying“ ali u smislu zadovoljstva koje osećaš kada zločinci, zlikovci, lažovi, poltroni i generalno negativci u filmu (ili u životu) dobiju ono što zasluže. Budući da sam odavno predsednik Udruženja zlopamtila Srbije lično će mi biti zadovoljstvo da gledaocima pružimo zadovoljstvo u postavljanju gadova tamo gde im je i mesto. Sve pamtim, ništa ne zaboravljam, hoću da vratim, nikom ne opraštam! Eto takav sam i tako ćemo u novoj sezoni."

Da li vas, kako smo pričali u jednoj od epizodi "PopToka" na Nova.rs pred letnju pauzu, hrvatsko primorje nije razočaralo i da li vam je pomoglo da napunite baterije za posao koji nije lak - a čini se i da postaje sve teži?"Ovoga leta moram da se zahvalim i hrvatskom i crnogorskom primorju na dobrodošlici, lepom moru, drugarstvu i ljubavi. Nikada neću razumeti ljude koji umesto našeg lepog Jadrana i našeg divnog jezika biraju neka druga mora i prinudjeni su da večeru naručuju na engleskom, dok je konobaru u tamo nekim Grčkama, Egiptima, Bugarskama potpuno svejedno dal ste Rusi, dal ste Poljaci, dal ste Slovaci, koji ste moj. Na Jadranu sam Beogradjanin i Srbin i pričam isključivo na srpskom, što se od jednog patriote poput mene i očekuje. More mi je pomoglo da se odvojim od politike i sad kriziram bez mora."Rekli ste ranije da tokom letnje pauze pokušavate da se isključite i odmorite od politike i vesti kojima smo okruženi, a da je inspiracija za emisiju uvek nepresušna i da retko reciklirate događaje od ranije. Šta je, ipak, za vas lično bila najbombastičnija vest tokom protekla dva meseca, a da vas je šokirala iako ste svih ovih godina u poslu - i verovatno kažete sebi da vas više ništa ne može šokirati? "Ne znam šta bih izdvojio, jer sve što aktuelna vlast radi uklapa se u izgradnju tog nekakvog naopakog društva. Znate onaj „Upside down“ svet iz serije Stranger Things, paralelni svet sličan našem samo strašan, bizaran, izvitoperen, u kome vladaju najstrašniji. Srbija postaje taj „upside down“ jer zlo je ovde dobro, laž je ovde istina, najveći lažovi i njihovi mediji su priznati od strane vlasti kao oficijelni, narko dileri se proglašavaju nevinima i pozivaju na proslave, a policajci koji su ih uhapsili bivaju smenjeni i glava im je u torbi. Eto to oko Jovanjice kao simbola te naopakosti mi je možda bio dogadjaj leta."Neke stvari koje su nam se dogodile tokom 2023. godine ipak jesu velika crvena linija i vreme za presek stanja. Kada dođemo do trenutka da nešto hitno i iz korena mora da se menja i zaustavi, šta vi onda radite? Da li u emisiji, a i lično, idete jačim žarom i oštrijom kritikom, ili postoje neke druge metode u borbi za pravednije i sigurnije društvo? "Ako mislite na tragedije i ubistva u školi Vladislav Ribnikar i u okolini Mladenovca, to bi zaista morale da budu crvene linije i tačke preokreta. Preokreta u smislu iskrenog postavljanja pitanja „kako smo kao društvo stigli dovde, šta je dovelo do ovoga i šta bi trebalo promeniti da se ovo nikada ne ponovi“. Sada je očigledno da vlast nema nameru ništa da promeni, naprotiv, društvo u kome vladaju laž, korupcija, nestručnost i poltronstvo, društvo u kome što si gori i grdji imaš više šanse da uspeš, to je društvo u kome oni jedino znaju da „plivaju“. I zato je jedan od zadataka naše emisije da razobličuje, ogoljava i gazi tu laž. Lično sam se i kao gradjanin, kao i sve moje kolege iz „24 minuta“, uključio u proteste „Srbija protiv nasilja“. To je naš način borbe. Istina u medijima i istina na ulici."

Postoje i vesti koje nikako ne mogu biti smešne ili satirične već im treba pristupiti profesionalno i ozbiljno, što ste vi u jednom trenutku i pokazali. Plašite li se da idemo u smeru u kojem bi čak i satira mogla da izgubi smisao, jer je realnost sama po sebi blesavo neverovatna i izgleda kao neki scenario za novu Netfliksovu seriju, ili previše mračna za bilo kakav osmeh? "Neće satira izgubiti smisao jer autokratska vlast poput ove naše želi da bude shvaćena ozbiljno. Oni žele da im poverujete dok vas svaki dan sa svih kanala sa nacionalnom frekvencijom lažu u oči. I onda jeste užitak sprdati se sa takvim folirantima, prikazati ih kakvi zapravo jesu. Ništa drugo ne rade ni naše cenjene starije kolege, kolege ne po formi već po satiričnom opredeljenju – Petričič i Koraks. I za crtača i za posmatrača karikature ta karikatura je lekovita i na neki način oslobadjajuća. Pokušavamo da sledimo taj trag."Protesti i dalje traju. Ali, kao i mnogo puta do sada, neki smatraju da gube svoj smisao ili da ponestaje energije. Šta ako ovo budu samo još jedni protesti i ostanu upisani u noviju srpsku istoriju baš kao takvi i mnogi pre njih koje smo imali tokom ovih deset godina - obični protesti koji suštinski nisu doneli promenu kojoj smo se nadali? "Umesto o gubljenju energije (na šta smo već navikli i više nije vest) ja bih radije rekao koju o nečemu što jeste bilo pomalo neočekivano i što može biti ohrabrujuće, a to je erupcija energije i masovnost u onim prvim nedeljama protesta. To je bila demonstracija jedne tihe sile, sile koja kao da je prestala da bude svesna svoje snage pa se odjednom podsetila, sile za koju sam uveren da će se, kada bude trebalo, ponovo osiliti i konačno reći „istorijsko ne“ nasilju u kome već dugo živimo. Protesti jesu doneli promenu i to promenu kojoj se nisam nadao – shvatio sam koliko nas zapravo ima i koliko nas je spremno da se bori za svoje ideale. Ne nužno političke, već prvenstveno ljudske, gradjanske, suštinske ideale."

Ovih par meseci su doneli još nešto - mnoge javne ličnosti, od voditelja i novinara, do glumaca, glumica, pevača i pevačica, izabrali su svoju političku stranu i aktivnije nego ranije učestvovali u društveno političkom životu u Srbiji. Da li bismo to mogli da posmatramo kao buđenje, ili još snažnije gušenje kritički nastrojenih građana Srbije? - jer i tu, kao i svemu drugome, postoje različiti tabori. "Nadovezujem se na prethodni odgovor – nije ovde u pitanju izbor političke strane već pre svega izbor hoćemo li pristati da zbog ličnih poslova i egzistencije pristajemo na poniženja, ili ćemo javno reći ono što mislimo. Od umetnika najviše očekujem da budu glasni i nemam razumevanja za one koji se „samo bave svojim poslom“. Nemoguće je da ne osećaju nepravdu, nemoguće je da ne vide laž, nemoguće je da ih ne nervira kada vlast rentira jednu Karleušu da targetira njihove kolege glumice i glumce koji završe u ogavnim tabloidima na stubu srama, a Karleuša spektakularno na „kulčini“ u Beogradu na vodi. Dakle jedna Seka Sablić i jedna Ceca Bojković su ološ, a Karleuša je nacionalno blago. I umetnik sve to vidi i odlučuje da nastavi da ćuti. E pa potražićemo u novoj sezoni emisije umetnike i javne ličnosti koji žele da govore i jako im se radujem!"S obzirom na sve pomenuto iznad, od iznošenja vaših političkih stavova do rada na emisiji i organizovanja vaše priredbe koja će imati i nove datume - a zbog jačine vašeg glasa i vidljivosti koju imate, kako vi mislite i kako biste voleli da vas istorija pamti kroz ove trenutke?"Ne znam za istoriju ali molim vas da obavestite javnost da će moja neverovatna priredba „Priče i pesme“ po treći put biti održana 26. septembra u Domu sindikata. Imam i sjajan bend, zovem ga „SPS bend“ jer ga čine Sale, Pedja i Steva. Voleo bih dakle da me, umesto istorije, sadašnjost zapamti i da nikako ne zaboravi da pohrli na moj nastup, jer fenomenalan je osećaj kada sa pozornice vidiš punu salu. To sam video dva puta u Beogradu i hoću opet. Onda još nateram ljude da popale lampice na mobilnima, stvorimo zvezdanu noć i mnogo mi je lepo, a nemam ja većih motiva od toga da meni bude lepo. Nije uostalom ni u prirodi novinara da mnogo razmišlja o budućnosti i o tome kako će ga istorija zapamtiti. Novine traju jedan dan, tv emisija tek nešto duže i zato daj da vidimo šta ćemo ovde i sad!"BONUS VIDEO: