Predmeti vredni pažnje: Evo šta je sve prodato ove nedelje u emisiji "Keš ili treš"

U svakoj epizodi emisije "Keš ili treš" gledaoci imaju priliku da vide fascinantne predmete, a ukoliko se pokaže da neki od njih ima visoku tržišnu vrednost, prodavac odmah može dobiti ponudu i novac od zainteresovanih kupaca koji su takođe deo emisije.

Ove nedelje imali ste priliku da vidite desetak predmeta, a pojedini su bili pravo iznenađenje:

Osveživač prostora

Ali Goran je u emisiju doneo veoma neobičan predmet – osveživač prostora: „Ovaj predmet je koristila moja majka, nije dozvoljavala nikada da se braća i ja motamo oko njega da ga ne polomimo“, kazao je prodavac, a procenitelj je rekao da je predmet nastao 1977. godine u Subotici.

„Sve više mladih ovo koristi, sipa se voda unutra, a može da se ubaci i neka aroma i predmet ima dva izduvna ventila. Takođe može da se stavi i led unutra kako bi duvao hladan vazduh. Zimi se uglavnom koristio kada radijatori isuše vazduh u prostoriji… Ovaj predmet vredi 150 evra“, kazao je procenitelj Jovan Mandić.

Na kraju je osveživač vazduha prodat za 120 evra.

Instrument koji otkriva meridijane, vremenske zone, položaj zvezda,...

Takođe predmet koji je privukao veliku pažnju bio je instrument koji otkriva meridijane, vremenske zone, položaj zvezda i pomaže u kreiranju horoskopa, a doneo ga je penzioner Slobodan (73) iz Beograda i predstavio ga kao veoma redak i vrlo vredan antički predmet koji se koristio više od 2.000 godina.

„Njih ima vrlo malo u svetu, svega stotinak“, rekao je Slobodan i dodao da je ovaj predmet već nošen na procenu i van Srbije: “Procena je vršena u Norveškoj, moj prijatelj koji tamo radi kao lekar odneo je ovaj predmet kod antikvara koji je odmah rekao da predmet košta između 1000 i 2000 evra“, kazao je on.

Naš procenitelj Jovan Mandić je sada prvi put astrolab držao u rukama, imajući u vidu da je predmet izuzetno retko viđen na našem tržištu: “S obzirom na to da ovakve predmete vešti majstori i u današnje vreme rade tradicionalnim metodama, na materijalima koji su se pre par vekova koristili, potrebno je ozbiljnije veštačenje i analize. Zato se ja ne bih usudio da dam neki procenu, ali videćemo šta kažu kupci“, rekao je Jovan.

Predmet je zatim predstavljen kupcima, kojima je Slobodan objasnio da je ovaj predmet kupio njegov šurak na buvljaku u Teheranu 1992. ili 1993. godine, te da je procenitelj u Norveškoj rekao da košta do 2000 evra, međutim kupci nisu bili sigurni u autentičnost predmeta: „Lako može da bude neka replika i može biti da je kupljen kao suvenir, iako se svakako vidi da je ručno rađen, da je trošen i nije čišćen. Ne znamo da li je predmet autentičan. Znakovi na predmetu su ugravirani ekstremno precizno, može biti da je to rađeno šestarom“, komentarisali su.

Kako nisu mogli da ustanove autentičnost ovog predmeta, kupci su krenulli sa ponudom od 50 evra, što je za Slobodana bilo “krajnje uvredljivo” i ostao je “bez komentara”. Poslednja ponuda kupaca iznosila je 100 evra, što je Slobodan prokomentarisao kao „neprihvatljivo“ i odlučio je da zadrži svoj predmet, te mu je plan da predmet odnese predmet u Norvešku da proda.

Aparat za transfuziju krvi

Milica Kovač, medicinska sestra iz Vrbasa želela je da proda predratnu kutiju za transfuziju krvi iz Drugog svetskog rata: „Tata mi je ovo poklonio, kolege su mi rekli da se ovaj aparat nekada koristio za transfuziju krvi“, kazala je ona.

„Ovaj uređaj je iz Francuske, to je jedan od prvih sterilnih načina za transfuziju krvi, podizanjem ove poluge i gumenog creva, krv nije dolazila u kontakt sa instrumentom, pa je zato bilo sterilno. Ovaj brojčanik je služio da doktori imaju uvid u to koju količinu krvi pacijentu daje – sa jedne strane je jedinica krvi, a sa druge je pacijent. Doktor bi mehanički gurao krv pacijentima… Ovaj predmet više nema primenu, ali je zanimljiv kolekcionarima… Vrednost je 100 evra“, kazao je procenitelj Jovan Mandić.

Na kraju je prodat za procenjenu vrednost.

Torba koja budi jugonostalgiju

Aleksandar Stožinić je u emisiju „Keš ili treš“ doneo torbe koje na sebi imaju logo veoma poznatih firmi u bivšoj Jugoslaviji: „Ovakve torbe ne mogu više da se kupe, ja sam ih dobio pre 20 godina od ujaka koji je radio u JAT-u. Torbe su pogodne za svako putovanje, dobar je i materijal, očuvane su. Stoje kod mene jako dugo, pa sam mislio da je interesantno da ih donesem ovde, mislim da za njih mogu da dobijem 50 evra“, kazao je prodavac.

„Jugonostalgija hvata ljude, ovaj logo je krajem sedamdesetih bio aktuelan, torbe su očuvane, napravljene su od neke veštačke kože… Vrednost ovih torba na našem tržištu može biti 70 evra“, rekao je procenitelj Jovan Mandić.

Na kraju su torbe prodate za 130 evra.

Slavka ikona vraćena prodavcu

Predmet koji je takođe privukao veliku pažnju u sinoćnoj emisije je zapravo bila ikona Sveti Vrače – Sveti Kozma i Damjan koju je u emisiju donela jedna Beograđanka.

„To je devojačka slava moje svekrve koju sam mnogo volela. Ona je pre 20 godina meni poklonila tu ikonu i reka mi je da ako mi nešto zafali slobodno otuđim… Ikona je potpuno autentična, ram je drveni sa zlatnim nitima. Odlučila sam da prodam ikonu da bih sinu dala pare za putovanje, u tim godinama je sada, on bi voleo da ide u Pariz…“, kazala je prodavačica.

„Ikona je nastala u prvoj polovini 20 veka, ram je restauriran, zanatski je odrađen i interesantan je… Vrednost ikone može biti 400 evra“, kazao je procenitelj Mandić.

Prodavačica je očekivala da za predmet dobije 1000 evra, međutim, najviša ponuda je bila 100 evra na šta ona nije pristala, te je ikonu vratila u svoj dom.

Činija puna emocija

Poslednja emitovana emisija u ovoj nedelji, bila je podjednako interesantna kao prethodne, a u njoj smo imali priliku da vidimo

Ljubica Lepojević iz Novog Sada je želela da proda predmet koji za nju ima emotivnu vrednost - činija koju je kupila majci od prve zarade sa 12 godina.

"Radila sam u nadnici, čupali smo metlice iz kukuruza, ali sam bila niska, pa mi to nije išlo, te sam bila vodonoša. Od tih para sam kupila dve činije, pantalone i cipele. U ovoj posudi je moja majka kiselila mleko, prodavnice su se zvale gvožđare u kojima su se kupovale ovakve činije", kazala je ona.

"Bile su zahvalne za održavanje jer nisu upijale ni miris ni boju... Danas ova činija nema vrednost, ali nas vraća u neka stara dobra vremena. Moja procena je 20 evra", kazao je procenitelj.

Na kraju je činija prodata za 100 evra.