Glumac, reditelj i producent Dragan Bjelogrlić nedavno je otvoreno govorio o svojim poslovnim poduhvatima.
Naime, on je otkrio neke nepoznate detalje, kao i finansijske probleme sa kojima se suočavao.
„Film je stvar tržišta. Ti pokušavaš da od raznih fondova skupiš te pare koje su nepovratne., a onda u odnosu na to praviš procenu koliko film može da napravi u bioskopu i koliko ćeš ti, ako je neophodno, uložiti svojih para i koliko ćeš da rizikuješ u odnosu na neku procenjenu gledanost. Kada su u pitanju serije, tu je stvar jednostavnija. Za sada je tako – ti ne zavisiš od uspeha serije, već pre svega zavisiš od toga da li si napravio dobar dil ili nisi. Faktički, producenti koji dobro računaju odmah zarade u zavisnosti od toga kako su spakovali seriju i kako su se dogovorili. Ali, ima slučajeva, kao što je bio moj sa prvom sezonom Senki nad Balkanom, da producenti ne izračunaju dobro i onda sam bio u minusu skoro 100.000 evra. Nisam dobro izračunao, hteo sam da izguram kvalitet do kraja i samo sam se nadao da će serija uspeti i da ću uspeti da se izvadim u drugoj sezoni što se na sreću i desilo“, ispričao je Bjelogrlić prošle godine na „Zimskom Vivaldi forumu“, prenosi „Mondo“.
Priznao je i da je umalo bankrotirao zbog filma „Rane“.
„Umalo nisamo bankrotirali posle filma ‘Rane’. Bili smo na ivici bankrota, bili smo u ogromnom minusu. S druge strane, to je jedan od najznačajnijih filmova devedesetih godina. Tako da je u ovom poslu teško reći šta je uspeh a šta poraz. Eto na primer ‘Rane’ – napravili smo dobar film, ali loš biznis. Posle smo se vadili sa drugim filmovima“, ispričao je Bjela.
Posebno se osvrnuo na devedesete godine kada je život na Balkanu bio dosta težak, ali je istakao i da su tada kod nas snimljeni neki od najboljih filmova.
„Mi smo tada radili ‘Lepa sela lepo gore’ i nije bilo firme koja je nas odbila za sponzorstvo. Pomogli su nam makar nešto jer su iz socijalizma i tog vremena osamdesetih imali da treba da pomažu umetnost. E, onda je došao DOS-ovski period koji je, nažalost, bio najgori zato jer su došle velike korporacije, tranzicija, kupovina i njih je bilo baš briga sad za srpski film ili muziku ili pozorište. Iz tog perioda imamo najmanje dobrih filmova. E sad imamo i ovaj period koji sada živimo i moram da kažem da je ova vlast odvojila najveću cifru za kinematografiju. Međutim, mi smo se taman obradovali, a onda je došlo vreme kada oni kažu: ‘Ok, mi smo dali pare, ali sad mora da se snima ono što mi kažemo’, a to su malo patriotski filmovi, pa filmovi o Oluji, Košarama, Jasenovcu. Ja nemam ništa protiv da se ti filmovi snimaju, samo mi je bitno da budu dobri“, dodao je glumac.
Na kraju je priznao i šta je za njega najveći uspeh.
„Najponosniji sam da sam uspeo u celom ovom svom nezgodnom poslu da sačuvam porodicu, da sam u braku 25 godina, da imam dvoje divne dece i divnu ženu. Tako da je moj najveći uspeh moja žena. Zvuči malo patetično, ali sam iskren. Ja sam poreklom Hercegovac, i meni kao malom rekli su da se Hercegovci samo jednom žene. I ja sam to zapamtio i to je to“, otvoreno je rekao glumac, pa priznao i kakve savete daje svojoj deci:
„Bez obzira na to koliko je ovde nekad situacija teška, nekad više nekad manje, jer u Srbiji nikad nije bilo lako, savetovao sam deci da i privatnu i posluvnu sreću pokušaju da nađu ovde. Da ne idu u inostranstvo.“
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare