"Zbog koronavirusa prebačen sam iz Niša, gde sam radio, u bolnicu na Bežanijsku kosu u prilično lošem stanju. Prvih pet, šest dana, pravo da vam kažem, ja sam se opraštao. Opraštao sam se tako što sam na neki način bio ljut na sebe što nekim ljudima nisam izgovorio lepe stvari koje sam trebao da im kažem. Razmišljao sam o ljudima oko sebe, a ne o sebi, jer znate šta, udahnete, izdahnete, pa to su dve kretnje koje su logične, a ono između je život, e pa sad taj život treba iskoristiti", rekao je glumac Irfan Mensur, koji se trenutno oporavlja od koronavirusa u svom domu, u razgovoru za portal Nova.rs.
PROČITAJTE JOŠ
Proslavljeni glumac Irfan Mensur, sada, nakon što je negativan na koronavirus, vrlo je svestan koliko je „nevidljivi neprijatelj“ zaista opasan, te apeluje na ljude da se čuvaju i da budu odgovorni. Ipak, iako je i on bio jedan od onih disciplinovanijih, nekako je korona uspela da dođe i do njega. U razgovoru za portal Nova.rs Mensur je istakao da su lekari koji se bave ljudima u situaciji pandemije posebna vrsta ljudi, te da bez obzira na atmosferu u kojoj rade deluju smirujuće na pacijente. Glumac se trenutno oporavlja u svom domu, međutim, iako je negativan na koronu, kaže da još uvek traje njegova bitka, jer je nakon svega potrebno vreme da čovek povrati punu snagu koju je imao.
Borba Irfana Mensura sa kovidom nije bila laka. On je čak u jednom trenutku mislio da je kraj, da neće uspeti da se oporavi, te je bio ljut na sebe što nekim ljudima nije rekao sve ono lepo što je imao da im kaže. Međutim, stvari su se preokrenule u njegovu korist. Njegov organizam je izdržao. A glumac navodi da je zapravo nešto najstrašnije kod pomenutog virusa činjenica da ni stručnjaci još uvek ne znaju mnogo o njemu. Još uvek se pridržava svega onoga što mu lekari govore, porodicu viđa na distanci a, kako kaže, dve reči u ogromnoj poruci njegove doktorke „prošli ste“, su najlepše koje je ikada dobio.
Sada kada ste negativni na koronavirus, kako gledate na trenutnu situaciju sa pandemijom? Koliko je zaista virus opasan?
„Čovek prvo ne veruje, prvo pomisli da je nemoguće da se nešto tako dešava i da to može njemu da se desi. Međutim, pošto je ova pandemija tako masovna i zaista opasna i u njoj čovek može da izgubi mnogo od radosti, od života i energije, onda o tome treba prići jako ozbiljno. Ja sam se pazio. Oduvek sam bio disciplinovan čovek. Na to me je naučila porodica. Nosio sam masku i kada nije trebalo da se nosi i dok to nisu zahtevali. I napolju i unutra. Probe sam držao sa maskom. Masku sam samo skidao kada sam trebao da popijem piće i ručam. Dakle, apsolutno sam se pridržavao svega što su preporučivali. Međutim, ipak sam zaražen. Kako ne znam, od koga ne znam, kojim putem ne znam. Dakle, čuvali se, ne čuvali, nešto će doći, nešto će se ipak pojaviti i to nije u našim rukama, očigledno.“
Šta možete da nam kažete o lekarima koji se brinu o pacijentima koji su zaraženi koronavirusom?
„Da budeš medicinski radnik i da radiš tako ozbiljan posao moraš biti poseban tip čoveka koji je spreman da se posveti takvom poslu. Ako se već posvetiš tom poslu onda ga, verovatno, radiš do kraja i radiš sa radošću. Ti ljudi bez obzira na okolnosti u kojima rade deluju smiruuće i deluju kao ljudi koji su poslati da ti učine najbolje što mogu u tim trenucima kad ti je nateže. Ja zaista nisam ni pretpostavio da postoji takav tip ljudi, ne samo u Srbiji nego i u regionu, na svetu. To su prosto ljudi koji su posvećeni dobroti, humani, plemeniti ljudi i to zaista treba ceniti i mnogo im hvala na tome“.
Kako je tekla vaša borba sa koronavirusom?
„Ja sam na Bežanijsku kosu došao iz Niša u prilično teškom stanju i prvih pet, šest dana, pravo da vam kažem, ja sam se opraštao. Opraštao sam se tako što sam na neki način bio ljut na sebe što nekim ljudima nisam izgovorio lepe stvari koje sam trebao da im kažem. Međutim, kako je prošlo tih 5,6 dana, tako je počelo da biva bolje. Malo neverovatno, ali prosto kao da se neko poigrava sa nama. I šta da vam kažem, sve je išlo na bolje, ja sam nekih 14,15 dana bio na kiseoniku 24 sata. Nisam došao do onog najgoreg, shvatili su da moji parametri idu ka boljem i naravno, odlučili da me posle nekih 15, 16 dana pripreme za kućnu izolaciju. S tim što mi i dalje dolazi patronažna sestra i što su mi propisali u koje vreme pijem koje vitamine, kada pijem koje antibiotike i tako dalje. Ipak ono zbog čega bi trebali da se zabrinemo jeste činjenica da u stvari čak i ti ljudi, toliko učeni i toliko posvećeni, još uvek ne znaju sve o virusu, jer nekome oporavak do pune snage i punog radnog optimuma traje 20 dana, a nekome traje i do nekoliko meseci.
Trenutno ste negativni na koronu, ali da li ste se potpuno oporavili od virusa i da li ste se možda vratili poslu?
„Još uvek se nisam vratio poslu, još uvek sam u kućnoj izolaciji. Juče sam primio poruku od načelnice KBC Bežanijska kosa, koja je vodila računa o meni i koja mi je poslala poruku kada je videla moje poslednje rezultate. Rekla je da smo došli do jedne blaže norme i velikim slovima mi je na kraju poruke napisala PROŠLI STE. Znači to su dve najlepše reči koje sam ikada dobio. Dakle, možda sam ja prosto bio predodređen za neki odstrel, ali sam prošao.“
Da li se sada viđate sa porodicom?
„Sa porodicom se naravno čujem, viđam se na nekoliko metara, ne prilazimo jedni drugima. Ja sam negativan, ali moramo biti oprezni jer još uvek se mnogo stvari ne zna. Čak imam i antitela, međutim, isto tako niko još uvek ne zna koliko ta antitela traju. Da li traju sedam dana, 15 dana, nekoliko meseci.“
Kada ste bolesni, onda ste najranjiviji i onda vam je, možda, najviše potrebna podrška porodice. Međutim, zbog toga što je koronavirus toliko zarazan vi svoje ne možete da vidite. Kako vi gledate na tu činjenicu?
„To jeste uperčatljivo za ovu bolest, ali naravno da je to jedino moguće. Znate, više razmišljate o ljudima oko sebe, nego o sebi. Ja kad sam rekao da se opraštam razmišljao sam o ljudima oko sebe, a ne o sebi, jer, šta? Udahnete, izdahnete, pa to su dve kretnje koje su logične, a ono između je život, e pa sad taj život treba iskoristiti.“
Kako trenutno provodite vreme dok se oporovljate kod kuće?
“ Ja još uvek moram da sam posvećen bitci, još 3,4, dana. Vrlo sam skoncentrisan. Moram da radim sve što mi kažu, iako sam kod kuće i tek posle jedno desetak, petnaest dana idem na još jednu proveru i posle toga mogu polako da se vraćam u normalno stanje, u normalan život, kretanje, poslove i sve ostalo. Evo sada odmaram, leškarim, slušam radio, gledam televiziju i razmišljam“.
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare