Šotrina reakcija na kritiku serije Aleksandar od Jugoslavije

Podeli:
Foto:Zoran Lončarević/Nova.rs

Reditelj i scenarista Zdravko Šotra reagovao je na kritiku serije "Aleksandar od Jugoslavije" objavljenu u dnevnom listu Danas, a čiji je autor Zlatko Crnogorac. Osim Šotre, reakciju su imale i Ana Todorović Radetić, profesorka engleskog jezika i Zorica Jevremović, rediteljka, dramska spisateljica i istoričarka umetnosti.

Šotrinu reakciju, kao i reakcije profesorke Todorović Radetić i rediteljke Jevremović, na tekst koji je u dnevnom listu Danas objavljen pod naslovom „Kritika serije ‘Aleksandar od Jugoslavije’: Hibrid školskog recitala i video-instalacije“ prenosimo u celosti.

U Vašem listu preko cele strane pojavila se „kritika“ moje serije „Aleksandar od Jugoslavije“. Preko šezdeset godina se bavim ovim poslom, ali još nisam doživeo da se, ni u najcrnjem tabloidu, pojavi tako površna i diletantska pljuvačina. Čova govori kako bi on to režirao, kako bi on delio uloge i druge stupidnosti.

Zanimalo me koji vam je taj „kritičar“ Zlatko Crnogorac i gde ga u’vatiste? Ušao sam na internet, i od obilja užasa izabrao samo ovaj napis u Blicu, pa Vas molim da ga objavite:

Milutin Petrović, reditelj: Nekadašnji silosi danas su poslanici i trendseteri

Da podsetimo, Petrović se prihvatio direktorovanja u beogradskoj Kulturnoj ustanovi „Stari grad“ (nekadašnji „Parobrod“) i naivno pomislio kako na tom mestu treba da se bavi svojim poslom. Krenuo je da raščišćava Augijeve štale i udario pravo na izvesnog Zlatka Crnogorca, koji je tamo bio neka vrsta sive eminencije i od koga su zaposleni zazirali. Ovo je njegova priča.

– Zvali me da budem direktor, ja nisam hteo, oni me ubeđivali, ja – ko velim – hajde, zeznem se i pristanem. U kolektivu sam zatekao pakao i jednog besprizornog čoveka koji vedri i oblači. Bez ikakvih kompetencija obavlja važne uređivačke poslove, usput blamirajući ustanovu u gotovo svakom kontaktu sa umetnicima koji dođu u vezu sa „Parobrodom“. Najgore od svega, mobinguje zaposlene, specijalno žene: jedna u depresiji, druga guta „leksilijume“, treća hoće da zove oca da ga bije. Ovaj svakodnevno urla, viče, tehničare zove „moji robovi“. Ceo Dorćol to zna, svi me zezaju: „Je li, kako izdržavaš sa onim?“ Da sam bio poslovođa benzinske pumpe, morao bih da reagujem. Probao fino, nije išlo. Krenuo da ga otpustim, oduzmem mu poslovni mejl, on zove čoveka iz IT službe da mu ga vrati, ovaj ga odbije, on onda zove starog da proba da prođe kroz šifre i vrati mu adresu!? Opa! Pogledam u te njegove mejlove i imam šta da otkrijem. Naplaćivao prostor na privatni račun, iznajmljivao opremu „Parobroda“… E, sad, on oduvek, a specijalno kad je stvar krenula u pravcu otkaza preti – „ne možete mi ništa“, „znate li vi ko stoji iza mene“… Ja mislim lupeta. Kad, međutim, sve se desilo upravo kao što je on pretio. Očigledno su u nekoj šemi. Kakvoj, nemam pojma, ali izgleda mi u lopovskoj.

Od 15. marta kada je počelo prikazivanje serije, “Aleksandar od Jugoslavije” jedna od najgledanijih emisija na televiziji NOVA S sa share-om između 11 i 21 odsto. Poređenja radi, serija „Ubice mog oca“, koja se takođe prikazivala na NOVA S, imala je share između 11 i 16,5 odsto.

Ko je taj Zlatko Crnogorac, za koga se ispostavlja da je u toj kulturnoj ustanovi bio strah i trepet?

GLEDAJTE SERIJU ALEKSANDAR OD JUGOSLAVIJE

– Kada menadžeri poput Makse Ćatovića ili pokojnog Duleta Ercegovca rade, na primer, velike koncerte, angažuju takozvane trkače, operativne organizatore koji rešavaju probleme. Uglavnom tako što se deru na fizičke radnike ili čistačice, pomeraju parkirane automobile i nadgledaju istovar binske opreme. Ovaj je vrhunski „trkač“ koga je LDP svojevremeno uvalio u „Parobrod“ da ga renovira i pokrene kao organizator. Međutim, zaplet je u tome da je taj čovek bez obrazovanja opsednut time da se predstavi kao neki intelektualac i ekspert, pa je koristio svaku vrstu lukavstva i prevare da sa pozicije u „Parobrodu“ dođe do takve mogućnosti. Ceo Dorćol to zna i svi mu se smeju iz leđa, mnogi i u lice, ali žalosno je što je neke ljude i ubedio u svoju navodnu kompetenciju pa je povremeno pisao neke besmislene tekstove za pojedine ozbiljne novine sa očigledno neozbiljnim urednicima…

Ne bih komentarisao ovakve „kritike“ nego me brine činjenica da se takav „kritičar“ može pojaviti u Danasu. Zvao sam i kolegu Petrovića – kaže da je prestao da dalje čita Vaš list. A šta je meni činiti, kad je ovo drugi put da me dajete u šake ovakvima?

Preko šezdeset godina se bavim ovim poslom, ali još nisam doživeo da se, ni u najcrnjem tabloidu, pojavi tako površna i diletantska pljuvačina.

GLEDAJTE SERIJE ALEKSANDAR OD JUGOSLAVIJE

Zdravko Šotra ima neku svoju tajnu

Ana Todorović Radetić, profesorka engleskog jezika, menadžerka projekata i vlasnica agencije „Prevodioci Libra“

Osećam potrebu da napišem nekoliko komentara na, prema mom mišljenju, preoštru kritiku serije „Aleksandar od Jugoslavije“, koja je objavljena u vikend broju Danasa.

Najpre bi trebalo imati u vidu da je naša živa legenda Zdravko Šotra snimao u kovid uslovima i da su brojne, inicijalno planirane lokacije za snimanje otkazane, te da je pravi podvig što je uopšte i uspeo da završi seriju.

Verovatno je uvek najlakše kritikovati Draškovića. Ali, na opasku da je Draškovićev doživljaj Aleksandra Karađorđevića „mitomanski“, rekla bih, kao neko ko je pročitao roman, da je autor opisivao i gradio karakter glavnog junaka pišući o njegovim dobrim, ali i o lošim osobinama, i prikazujući njegove unutrašnje dileme – od kojih je možda najveća ta – da li je stvaranje Jugoslavije bila kobna greška ili ne. Činjenica je da je regent i kralj Aleksandar bio značajna istorijska ličnost – vrhovni komandant srpske vojske u oba balkanska rata i Prvom svetskom ratu, a kasnije i inicijator stvaranja velike države, između mnogih drugih stvari. Takođe, činjenica je i to da moja generacija godinama nije imala prilike da o njemu mnogo toga vidi i sazna iz medija. Zato je vizuelni prikaz tog istorijskog perioda, uz dokumentarni deo, veoma koristan, upravo za sagledavanje istorije iz različitih uglova.

Što se tiče „pogrešnog kastinga“ kako ga autor teksta prikazuje, mislim da je LJubomir Bulajić uspeo da iznese veoma zahtevnu ulogu koja je bila pravi izazov za njega. Iz prvobitne nesigurnosti u prvoj epizodi, bila je jasno primetna gradacija unutrašnjeg sazrevanja koje se dogodilo u glumcu (bar se meni tako čini), koji je bivao sve bolji i bolji iz epizode u epizodu. Mislim da bi to mogla da bude najznačajnija uloga za mladog Bulajića baš u smislu psihološkog sazrevanja i upliva u karakter izuzetno kompleksne i pomalo ekstremne ličnosti regenta i kralja. Dočarati ulogu regenta koji se u dvadesetim godinama vraća iz Velikog rata, a u realnosti izgleda kao da ima, recimo, četrdeset, veoma je nezahvalno. Da je kojim slučajem bio odabran dosta stariji glumac za tu ulogu, kritika bi mogla biti i obrnuta – jer je regent bio u dvadesetim godinama kada klupko priče počinje da se odmotava. „Već star, a tako mlad“, kako je Tin Ujević davno opisao sebe u jednoj pesmi.

Autoru teksta je, na primer, gluma Nebojše Ilića farsična, a po mom skromnom mišljenju upečatljiva. Ordonansa Dušana Trifunovića ne glumi Andreja Maričić, kako piše u tekstu, već jedan od naših najdubljih glumaca, Hadži-Nenad Maričić. Ne bih trošila reči na plejadu fantastičnih glumaca koji se pojavljuju u seriji. Za njih samo – bravo!

Tačno je da serija ima nesavršenosti, naročito u pogledu „scenografske video-instalacije“, kako navodi autor kritike. Složila bih se i sa tim da je Bjelogrlić uspostavio domaći, novi televizijski standard.

Ali, s druge strane, Šotra neprimetno stvara neku sebi svojstvenu magiju koja nas drži prikovane uz ekran. Nekad su kadrovi previse spori, nekad su scene možda isuviše naivne. Pa ipak, neka setna atmosfera minulih vremena, samo Šotrina, ulazi u naša srca.

Možda smo istrenirani za holivudske blokbastere, u kojima su nam čula u svakoj sekundi bombardovana specijalnim efektima i najsavremenijim čudima produkcije. Ali rekla bih da najpre njih zaboravljamo, nasuprot nekim neverovatno sporim kadrovima iz filmova Tarkovskog kojima se stalno vraćamo u mislima.

Ima Šotra neku svoju tajnu. Zato ga vole i publika i glumci. I gledaju ga i pamte mnogo više od onoga koliko priznaju.

Šotra neprimetno stvara neku sebi svojstvenu magiju koja nas drži prikovane uz ekran. Nekad su kadrovi previse spori, nekad su scene možda isuviše naivne. Pa ipak, neka setna atmosfera minulih vremena , samo Šotrina, ulazi u naša srca.

Šarlatanski tekst pod šarladoidnim naslovom

Zorica Jevremović, rediteljka, dramska spisateljica i istoričarka umetnosti

Davno nije režirana jedna tako istorijska TV serija kao što je „Aleksandar od Jugoslavije“, a pogodna za sve gledaoce. I za one koji znaju istoriju, i za one koji je uče ovom serijom.

Zdravko Šotra, doajen domaće scenaristike i televizijske režije, uspeo je da približi vreme kralja koga su ubili u Marselju, ali nisu mogli da spreče da se jave neupućeni da donose zaključke o ovom iznimnom umetničkom delu. Danas je objavio jedan šarlatanski tekst pod šarladoidnim naslovom – „Hibrid školskog recitala i scenografske video-instalacije“ da bi okaljao ime i delo autora. Sramota za Danas. Sramota i za čitaoce Danasa.

Da li je (možda) nekom zasmetalo što iza reči Aleksandar ne stoji – kralj od Srbije? Ali šta ćemo kad je ime Aleksandar vezano za državu imenom Jugoslavija. Davno, davno nismo ništa čuli ni videli o jugoslovenskom dobu pre ratova u regionu. I to je Zdravko Šotra razumeo kao povod da se o poslednjem srpskom kralju izkaže suština političkih igara u regionu, tih predratnih godina, tridesetih.

Od odličnih glumaca i sjajnog snimateljskog rada kao posebnost treba izdvojiti montažu, spoj dokumentarnih snimaka sa novim, režiranim scenama. To još niko nije tako uradio u regionu. I u Srbiji.

Danasovci, ako nemate pravog, iskusnog TV kritičara, nemojte se upuštati u kerefeke nepozvanih u kulturi. I to je mera ovog postjugoslovenskog doba.

Zdravko Šotra, doajen domaće scenaristike i televizijske režije, uspeo je da približi vreme kralja koga su ubili u Marselju, ali nisu mogli da spreče da se jave neupućeni da donose zaključke o ovom iznimnom umetničkom delu.

Komentari

Vaš komentar