Zalužnji žestoko o sukobu sa predsednikom: Zelenski kriv za slom kontraofanzive

Zalužnji, koji je smenjen sa mesta vrhovnog komandanta početkom 2024. i potom imenovan za ambasadora Ukrajine u Velikoj Britaniji, rekao je da su tenzije između njega i predsednika počele ubrzo nakon početka rata, a kulminirale su krajem 2022. godine kada su agenti ukrajinske Službe bezbednosti (SBU) upali u njegovu kancelariju u Kijevu.

Prema njegovim rečima, incident se dogodio jedne večeri u septembru 2022, u trenutku kada je ukrajinska vojska uspešno napredovala na severoistoku zemlje. Nakon napetog sastanka u predsedničkom štabu, Zalužnji se vratio u svoju kancelariju, da bi se nekoliko sati kasnije pojavile desetine agenata SBU sa namerom da izvrše pretres. U prostorijama su se tada nalazili i britanski oficiri.

Zalužni tvrdi da mu agenti nisu objasnili šta traže i da im je onemogućio pristup dokumentima i računarima. Upad je doživeo kao otvorenu pretnju i pokušaj zastrašivanja. Kako je ispričao, odmah je pozvao tadašnjeg šefa predsedničke kancelarije Andrija Jermaka i poručio mu da je spreman da upotrebi vojsku kako bi zaštitio komandni centar.

„Rekao sam Jermaku da ću pružiti otpor tom upadu jer se znam boriti“, izjavio je Zalužnji. Dodao je da je upozorio kako je već pozvao pojačanje u centar Kijeva.

Kasnije je razgovarao i sa tadašnjim šefom SBU Vasilom Maljukom, koji mu je rekao da ne zna ništa o raciji i da će ispitati slučaj. SBU je naknadno saopštio da nikakav pretres u kancelariji Zalužnjeg nije sproveden, već da je adresa bila deo istrage o organizovanom kriminalu, nepovezane sa njim. Međutim, Zalužnji tvrdi da je nalog za pretres bio samo izgovor i da je teško poverovati da je bezbednosna služba „slučajno pogrešila lokaciju glavnog ratnog komandnog centra“.

Iako Associated Press navodi da nije mogao nezavisno da potvrdi njegovu verziju događaja, jasno je da su odnosi između predsednika i tadašnjeg komandanta vojske od tada bili ozbiljno narušeni.

Najveći sukob izbio je oko plana kontraofanzive 2023. godine, koja je na kraju doživela neuspeh. Zalužnji tvrdi da je prvobitni plan, razvijen uz pomoć NATO partnera, podrazumevao koncentraciju snaga na jednom pravcu – ka Zaporožju i Azovskom moru – kako bi se presekao kopneni koridor koji Rusija koristi za snabdevanje Krima.

Prema njegovim rečima, za uspeh je bila potrebna velika koncentracija vojske i element iznenađenja. Umesto toga, snage su, kako tvrdi, raspršene duž širokog fronta, čime je „razvodnjena udarna moć“ ukrajinske vojske. On smatra da Zelenski i deo političkog vrha nisu obezbedili potrebne resurse i nisu podržali strategiju koja je mogla doneti odlučujući rezultat.

Dva zapadna odbrambena zvaničnika, koji su govorili anonimno za AP, potvrdili su da je postojala ozbiljna rasprava oko rasporeda snaga i da su postojale sumnje u održivost konačnog plana.

U februaru 2024. Zelenski je smenio Zalužnjog sa mesta komandanta vojske, uprkos njegovoj velikoj popularnosti u javnosti, i poslao ga na funkciju ambasadora u London. Taj potez mnogi su protumačili kao pokušaj da se potencijalni politički rival udalji iz centra zbivanja i ograniči njegov uticaj.

Iako Zalužni odbija da otvoreno govori o predsedničkim ambicijama i tvrdi da ne želi da narušava nacionalno jedinstvo tokom rata, njegov javni istup se u političkim krugovima tumači kao signal moguće kandidature po završetku sukoba.

Ankete pokazuju da bi u hipotetičkoj predsedničkoj trci Zalužnji imao blagu prednost. Prema nedavnom istraživanju agencije Ipsos, njega bi podržalo 23 odsto birača, dok bi Zelenski dobio 20 procenata. Popularnost predsednika opala je kako se rat odužio, a dodatno ju je narušio korupcijski skandal u koji su bili umešani pojedini visoki zvaničnici njegove administracije.

Zalužnji navodi da je sa Zelenskim od smene razgovarao dva puta i da su razgovori bili „apsolutno prijateljski“, ali je jasno da razlike u viđenju vođenja rata ostaju duboke.

Dok Sjedinjene Države pojačavaju pritisak na Kijev i Moskvu da okončaju rat, a Zelenski načelno prihvata plan američkog predsednika Donalda Trampa koji predviđa izbore i bezbednosne garancije nakon završetka sukoba, unutar Ukrajine se već nazire politička borba za period posle rata.

Prvi put od početka invazije, najpopularniji general javno je stavio deo odgovornosti za najveći vojni neuspeh na sam državni vrh – čime je otvorio novo poglavlje u odnosima između vojnog i političkog rukovodstva Ukrajine.