Za dva dana nas očekuju izbori koje će svet pratiti bez daha, a naročito Kina i Amerika

Tajvan, ostrvo sa 23 miliona stanovnika, civilnim društvom i burnom političkom scenom, nikada nije bio deo Narodne Republike Kine kojom upravljaju komunisti, a ankete pokazuju da građani to odlučno odbacuju.

Sada je Lai Čing-te, iz Demokratske progresivne stranke (DPP), prvi favoritza predsednika. Ako pobedi, DPP će obezbediti treći uzastopni mandat bez presedana — a birači će izreći jasan stav da ne žele bliže veze sa Kinom.

Oštre poruke Kine

Kina je već izrazila svoje nezadovoljstvo tom perspektivom. Njena vojska je poslednjih meseci okružila Tajvan borbenim avionima i ratnim brodovima, što je navelo zvaničnike u Vašingtonu da upozore na povećan rizik od sukoba.

Kako su se izbori bližili, Kina je takođe poslala balone, slične onom koji je lebdeo iznad Sjedinjenih Država prošlog februara, prema ostrvu, što je navelo tajvansko Ministarstvo odbrane da upozori na psihološki rat.

Laijev glavni izazivač, nacionalistički kandidat Kuomintanga Hou Ju-ih, predstavio je izbore kao odluku između rata i mira, upozoravajući da će DPP gurnuti Tajvan ka neizbežnoj konfrontaciji sa Kinom.

To bi se nužno ticalo Vašingtona, koji Kinu vidi kao konkurenta i prodaje oružje Tajvanu za samoodbranu, a koji je već zaokupljen ratovima u Ukrajini i na Bliskom istoku.

To bi takođe moglo imati ekonomske implikacije. Tajvan proizvodi većinu svetskih naprednih kompjuterskih čipova, što ga čini kritičnom karikom u globalnom lancu nabavke tehnologije.

Ko su predsednički kandidati?

Lai je kandidat koji će najverovatnije uznemiriti Peking. Kineska vlada označila je sadašnju predsednicu Cai Ing-ven kao agitatora za nezavisnost i odbila je da stupi u kontakt sa njom — i upozorila je da vidi Laija, aktuelnog potpredsednika, kao deo istog miljea.

Kandidat Kuomintanga (KMT), bivši policajac Hou, izgradio je svoju platformu oko obnavljanja trgovinskih i poslovnih veza sa Kinom. Hou tvrdi da će više dijaloga preko Tajvanskog moreuza biti ključ buduće stabilnosti Tajvana.

Kao popularni gradonačelnik Novog Tajpeja, stekao je reputaciju efikasnosti, ali kritičari kažu da ima malo iskustva sa Kinom ili spoljnim poslovima.

Neuobičajeno za Tajvan, gde političkom scenom dominiraju dve stranke, ovi izbori su trka sa tri kandidata.

Ko Ven-je iz Tajvanske narodne partije privukao je interesovanje mlađih birača zbog svog pragmatičnog fokusa na domaća pitanja poput stanovanja.

Ko, 64-godišnji hirurg i bivši gradonačelnik, kaže da može da zacrta uravnotežen kurs između Pekinga i Vašingtona, ali neki sumnjaju u to da li bi mogao da prikupi zakonodavnu podršku da ostvari svoju viziju bez podrške jedne od dve stranke establišmenta.

„Ljudi traže stabilnost, a ne nužno promenu“, rekao je Ven Liu, naučnik nacionalne akademije Tajvana.

Zašto su izbori važni?

Status Tajvana decenijama ometa odnose SAD i Kine.

Nestabilnost u Tajvanskom moreuzu rizikuje rasplamsavanje tenzija između Vašingtona i Pekinga. Predsednik Amerike Džozef Bajden je više puta i odlučno rekao da će Vašington priskočiti u pomoć Tajvanu u slučaju vojne konfrontacije sa Kinom, odstupajući od decenija „strateške dvosmislenosti” po tom pitanju prethodnih predsednika.

Svaki put su zvaničnici Bele kuće nastojali da umanje Bajdenove primedbe govoreći da one ne predstavljaju nikakvu promenu u politici SAD. Nejasno je kako bi Donald Tramp pristupio pitanju Tajvana ako pobedi na predsedničkim izborima ove godine.

Prošle godine, Kongres je odobrio do milijardu dolara pomoći u oružju Tajvanu pod predsedničkim ovlašćenjem za povlačenje sredstava, a Stejt department je odobrio prodaju sistema za pretragu i praćenje za borbene avione F-16 od 500 miliona dolara.