Unutar najopasnijeg grada na svetu: Brutalne bande pucaju na svakom koraku, 300.000 ljudi nema krov nad glavom

Video snimci grada koji se najčešće dele na društvenim mrežama često snimci mučenja, koje su snimile i postavile bande kako bi širile užas. CNN je preneo procene UN da bande kontrolišu 80 odsto grada i da se bore da preuzmu i ostatak. U pitanju su dobro koordinisani napadi koji uključuju paljenje policijskih stanica i oslobađanje zatvorenika.  Vlada Haitija u nedelju je proglasila vanredno stanje nakon što je hiljade zatvorenika pobeglo iz najvećeg zatvora u zemlji.

U poslednje vreme, svaka godina je bila gora od prethodne. U centru Port-o-Prensa, istorijska Nacionalna palata i dalje je u ruševinama od razornog zemljotresa na Haitiju 2010. godine. Bande su zauzele više sudova u ovoj oblasti. Mnogi Haićani okrivljuju svog premijera Arijela Anrija što je u poslednje tri godine državu gotovo ustupio bandama, odbijajući da organizuje izbore koji bi doveli novu vladu i omogućili novi početak za građane.

Početkom meseca, kada su se u jednom gradskom kvartu proširile glasine da će lokalna policijska stanica biti zatvorena, građani su izašli na ulicu, srušili autobus i zapalili gume, pozvijaći premijera da podnese ostavku.

"Arijel Anri mora da ide. Živimo u potpunoj nesigurnosti. Živimo u đubretu i u kanalizaciji. Nemam ništa. Ne mogu da idem na posao, ne mogu da izdržavam porodicu, ne mogu da šaljem svoju decu u školu", rekao je jedan demonstrant.

Bande kontrolišu skoro ceo grad

U gradu vladaju bande poput "5 Segond", "400 Mavozo" i "Kraze Bari". U osiromašenoj zemlji u kojoj je malo toga za eksploataciju, bande tretiraju ljude kao robu. Prošle godine najmanje 2.490 osoba je oteto sa ulice. Žrtve čije porodice ne mogu da plate oslobađanje često bivaju ubijene. Od prošle godine, stopa ubistava na Haitiju se udvostručila, čime je postao država sa najvišom stopom ubistava na svetu.

Prema podacima UN, haićanska policija masovno daje otkaze, a samo 2023. godine službu je napustilo 1.663 policajaca.

Uz glad raste gnev naroda

Jednog jutra u naselju Delmas, desetine žena iz sirotinjske četvrti koju kontrolišu bande stajale su u redu ne bi li dobile hranu od Svetskog programa za hranu UN-a. Svaka osoba kojoj je CNN prišao pretprpela je neku vrstu nasilja - jedna žena je ispričala da ju je silovao član bande, pokazujući ožiljke na ruci od napada. Udovica je rekla da je njen muž živ spaljen u njihovoj porodičnoj kući.

U ratu među bandama, više od 300.000 civila ostalo je bez krova nad glavom.

U ruralnim oblastima osnovni problem je glad. Kontrola ključnih puteva u i oko Port-o-Prensa dramatično je usporila transport vitalne uvozne hrane i goriva. Za bezbedan prolaz potreban je preveliki mito. Prema procenama Svetske banke, više od 60 odsto domaćinstava živi sa manje od četiri dolara dnevno.

Jedan prodavac je rekao da je veleprodajna cena za vreću šećera skočila sa 50 na 150 dolara, kesica pirinča porasla je sa 40 na 120 dolara.

Stres zbog pokušaja da se spoji kraj s krajem doveo je i do sukoba. U januaru su demonstranti napali školu Svetog Džona Boska, pokušavajući da dođu do zaliha hrane koje je donirao Svetski program za hranu UN.

Kada bes proključa

Arijel Anri , neurohirurg po obrazovanju, imenovan je za premijera 2021. godine uz podršku SAD, Kanade i drugih ključnih saveznika, nakon ubistva bivšeg predsednika Žovenela Moiza.

Henri je obećao da će uspostaviti red i održati izbore, međutim, poslednji izbori na Haitiju bili su 2016. godine, tako da je većina mandata odavno istekla, čime ima upražnjenih funkcija, uključujući predsedništvo i celokupno zakonodavno telo.

Bande nimalo nemaju straha da direktno napadanu vladine institucije. Dok su naoružane grupe napadale Nacionalni zatvor, jedan od policijskih sindikata poslao je očajničku poruku, moleći za pojačanje, a nasilje se nastavilo i tokom vikenda zbog čega je proglašeno vanredno stanje.

Nada u stranoj uniformi

Nova izabrana vlada trebalo je da preuzme vlast na Haitiju 7. februara, u skladu sa sporazumom između Anrijeve vlade i koalicije uticajnih ličnosti iz civilnog društva i poslovnog sektora Haitija. Ali izbori nikada nisu održani, tako da je Anri od građana samo tražio strpljenje.

"Osnovni zadatak ove prelazne vlade je da stvori uslove u kojima se mogu organizovati izbori. Svesni smo da mnoge stvari moraju da se promene, ali te promene moramo da napravimo zajedno i na miran način", rekao je on.

Novi prelazni rok je već predložen: Anri je pristao da se opšti izbori održe najkasnije 31. avgusta 2025. Do tada, njegove najveće nade mogu počivati na spoljnom rešenju nad kojim on ima malo kontrole - vojnom podrškom iz Kenije, koju je prošle godine zatražila njegova vlada i kojoj je Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija dao zeleno svetlo.

"Razlog zašto je premijer zatražio rezoluciju UN još u oktobru 2022. je taj što policija i druge snage u zemlji ne mogu da izazovu bande. Vlada ima ograničene mogućnosti. Situacija je toliko komplikovana da bande imaju više municije od nas", rekao je Anrijev savetnik Džin Džunior Džozef za CNN.

Možda nije slučajnost da je najnoviji talas nasilja bandi počeo dok je Anri bio u Najrobiju prošle nedelje da bi potpisao sporazum koji podržava misiju pomoći kenijske vojske. Ulozi su veliki: ako obećanih 1.000 vojnika bude poslato, očekuje se da će to biti ozbiljan izazov za kontrolu bandi. Međutim, ako se to ne dogodi, nasilje bi dodatno moglo da eskalira.