Mnogi mladi Nemci trenutno provode godišnji odmor negde na moru, uz dobru zabavu. 23-godišnji Paul je doneo drugačiju odluku. Svoj godišnji odmor je proveo na frontu u Ukrajini. Nakon povratka u Nemačku dao je intervju za Dojče vele.
Upravo si se vratio iz Ukrajine. Kakva je trenutna situacija?
„Situacija je i dalje napeta. Kontraofaziva Ukrajinaca i dalje traje. Trenutno su često meta napada humanitarni objekti. Situacija je vrlo promenjiva. Protivvazdušna odbrana u glavnom gradu trenutno dobro funkcioniše pa su tamo raketni ili napadi pomoću dronova malo verovatni, ali i dalje mogući. Situacija na frontu je stvarno teška. Gradovi poput Avdiivke su gotovo okruženi ruskim trupama, što situaciju za ukrajinske trupe čini vrlo kritičnom. Možemo se samo nadati da će se sve brzo završiti“, rekao je on za Dojče vele.
Od početka rata si više puta boravio u Ukrajini. Što si tamo radio?
„Naš glavni zadatak je snabdevaje civila i vojnika i evakuacija povređenih do tzv. stabilizacionih tačaka gde se stabilizuje njihovo stanje i osigurava za dalji transport“, naveo je.
Kako si došao na ideju da odeš u Ukrajinu?
„Nezavisno od moje snažne veze s Ukrajinom (njegova devojka je iz Ukrajine prim. aut), ne mogu prihvatiti kršenje međunarodnog prava agresivnim ratom. Stavio sam se u položaj kako bi nama bilo da nas, ovde u Njemačkoj, napada susedna zemlja. Takođe bi se nadali da će hrabri ljudi doći i pružiti nam podršku. Odluku o odlasku u Ukrajinu doneo sam ujutro 24. februara 2022. godine. Već dan kasnije, dakle 25.2., ja sam otputovao na granicu kako bih prevozio ljude u Nemačku. Uskoro su došli ostali zadaci i zadaci na frontu“, rekao je sagovornik za Dojče vele.
Kakvu ulogu imaš u Ukrajini?
„Opskrbljujemo trupe na frontu hitno potrebnim materijalom poput zavoja, hrane, odeće, ali i ličnih želja poput posebnih slatkiša ili lanč-paketima iz inostranstva. Nabavljamo tehniku poput radija i posebne opreme za njihove misije poput Starlink-sistema. Pružamo medicinsku pomoć. Takođe evakuišemo i opskrbljujemo povređene civile i vojnike.
Obično smo u tzv. stabilizacionim tačkama i izlazimo na poziv. Tom prilikom smo nenaoružani i prate nas ukrajinske vojne trupe, zavisno od misije. Onda idemo na mesto intervencije i tamo preuzimamo povređene nakon pružene prve pomoći. Zatim ih transportujemo direktno u stabilizacione baze ili ih prevozimo na neko relativno sigurno mesto kako bismo ih prebacili u drugo vozilo koje će ih zatim transportovati do najbliže bolnice“, istakao je on.
Kada ti je bilo najteže?
„Najteže je kada morate transportovati i brinuti se o teško ranjenim mladim osobama. Kada pred vama leže vojnici znatno mlađi od vas. Momci i devojke koji imaju ceo život pred sobom. Namerno koristim reči „momci“ i „devojke“. Osamnaestogodišnjak koji je regrutovan u vojsku za mene je još uvek dečak. Dečak koji pred sobom ima ceo život.
Mnogi mladi prijatelji su mi poginuli u ovom ratu. Mnogi mladi ljudi su došli u Ukrajinu kako bi pomogli narodu i branili tu zemlju. Većina njih su bili momci koji su bili u svojoj domovini u vojsci i došli su u Ukrajinu na početku rata. Ali i Ukrajinci koje smo poznavali i pre rata. Vremenom se razvija snažan bes prema ruskoj vojsci. Oni su ubili moje prijatelje s kojima sam se zabavljao pre rata.
Ono što je takođe teško je kada činite sve da spasite ljudski život, ali shvatite da je svaka pomoć beznadna. Kada prevozite vojnike ili civile i već na početku znate da nema više nade. To vas opterećuje“, naveo je Nemac.
PROČITAJTE JOŠ:
Kakva lepa iskustva si poneo iz Ukrajine?
„Gostoljubivost. Ukrajinske bake u područjima uz liniju fronta koje vam nude hranu. Ne prihvataju „ne“ kada ne želite uzeti hranu. Zahvalnost ljudi kojima ste mogli pomoći. Ponovni susret s vojnicima koje ste transportovali. To ostaje u sećanju“, rekao je on.
Zašto si odlučio ovaj put provesti godišnji odmor u Ukrajini?
„Za mene je važno „donirati“ svaki slobodni minut Ukrajini. Trenutno ne bih mogao ležati na plaži uz more znajući da su moji poznanici u Ukrajini u životnoj opasnosti. Za mene je važno da ljudi na licu mesta vide da sam tu i da ih ne napuštam“, istakao je on.
Bojiš li se da ćeš biti zarobljen?
„Strah od zarobljavanja uvek je prisutan čim se nalazite na frontu. Morate uvek računati s tim da možete pasti u pogrešne ruke. Međutim, uvek razmišljam ovako: čak i ako sam kroz ovu akciju uspeo spasiti samo deset ljudi i zbog toga budem zarobljen, biću na miru sa samim sobom jer sam svojim doprinosom mogao pomoći drugima“, rekao je Nemac.
Koliko ćeš dugo pomagati Ukrajini?
„Dokle god moja pomoć bude potrebna. Čak i ako to bude trajalo dvadeset godina“, zaključio je sagovornik za Dojče vele.
BONUS VIDEO:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar