Ukrajina sve više razvija svoje oružje i napada Rusiju: Moć pokazuju daleko od linija fronta, hoće da rat vrate kod Putina, u Moskvi raste strah

Vazdušne i pomorske bespilotne letelice, misteriozne nove rakete i diverzantske grupe su deo kompleta alata, a ruski aerodromi, PVO i brodarstvo su među ciljevima. Ukrajina ima mnogo razloga za proširenje sukoba.Pobeda je pobeda gde god i kad god se dogodi – bilo da se oštećuju avioni u udaljenoj ruskoj vazduhoplovnoj bazi, ometa komercijalna avijacije i brodarstva, da se stanovnici ruskih pograničnih regiona dovode u opasnost ili da se gađaju ruske protivvazdušne odbrane na Krimu.Za Ukrajince koji su pretrpeli beskrajne napade bespilotnim letelicama i projektilima, dokazi o isplati (iako u mnogo manjem obimu) su dobrodošli podsticaj za moral, posebno kada se kontraofanziva na jugu još uvek bori da dobije na zamahu i snazi, prenosi CNN.Predsednik Ukrajine Vladimir Zelenski nije se izvinio što je sukob izveo na rusko tlo, rekavši nedavno: „Rat se vraća na teritoriju Rusije – u njene simbolične centre i vojne baze, i to je neizbežan, prirodan i apsolutno fer proces".

Napadi daleko od trenutnih linija fronta takođe su dokaz evoluirajuće ukrajinske sposobnosti da projektuje moć.Ta projekcija se namerno ne oslanja na zapadni hardver, već na lokalne adaptacije, kako u pogledu tehnologije, tako i u smislu taktike. Predsednik Vladimir Zelenski i ministar odbrane Aleksij Reznikov su više puta uveravali zapadne donatore da njihovo oružje neće biti upotrebljeno protiv ciljeva unutar Rusije; Moskva bi to smatrala aktom agresije koji bi ih učinio učesnicima u sukobu.To je ove nedelje ponovio savetnik ukrajinskog predsednika i savetnik šefa kabineta predsednika Mihail Podoljak.„Ukrajina se striktno pridržava obaveze da ne koristi oružje svojih partnera za napad na rusku teritoriju“, rekao je on.Umesto toga, Ukrajina nastavlja sa stvaranjem industrije naoružanja koja će obezbediti sve, od artiljerijskih granata kalibra 155 mm do bespilotnih letelica većeg dometa i sada – čini se – nove rakete dugog dometa.

Visoki ukrajinski zvaničnici su davali nagoveštaje o razvoju nove krstareće rakete. Aleksij Danilov, sekretar ukrajinskog Saveta za nacionalnu bezbednost i odbranu, objavio je prošle nedelje video snimak navodne rakete sa natpisom: „Predsednik ukrajinskog raketnog programa u akciji. Testovi su uspešni, upotreba je efikasna.”Kasnije je govorio o trogodišnjem razvojnom programu, „da bi se obezbedila udaljenost od hiljada kilometara, ovo je rad velikih timova, moćan rad. Sada možemo reći da imamo rezultat".Sam Zelenski je ispustio zagonetnu notu, čestitajući Ministarstvu strateške industrije porukom: „Uspešna upotreba našeg dalekometnog oružja: meta je pogođena na 700 kilometara!“A ukrajinski centar za stratešku komunikaciju je u petak učvrstio tu poentu, rekavši na Telegramu: „Posle potpune agresije, Rusi su računali na svoju nekažnjivost: da će borbe biti lokalizovane u Ukrajini i da će se osećati bezbedno u pozadini".„Povećanje dometa uništava rusku iluziju bezbednosti i povećava cenu agresije za neprijatelja“, dodaje se.

Ovo je očigledno razvojni deo ukrajinske strategije. Podoljak je rekao: „Rat se sve više seli na teritoriju Rusije i ne može se zaustaviti. To je posledica izgubljene komponente fronta (Rusija se već dugo bori samo brojčano i samo u odbrani, uprkos svim propagandnim mitovima) i nedostatka realnih sistema u regionima (uključujući PVO)".Važno za ovu projekciju sile je niz ukrajinskih dronova – u vazduhu i na moru. Najnovije iteracije imaju veći domet i veću nosivost od prethodnih modela.Napad na vazduhoplovnu bazu Pskov je plod ovog truda, iako je on delom ostao misterija. Šef ukrajinske odbrambene obaveštajne službe Kiril Budanov rekao je da je napad pokrenut iz Rusije, ali nije želeo da kaže kakve su dronove korišćene i koliko.To je možda Budonovljev njuh za igranje – namenjen da seje konfuziju i nepoverenje u Rusiji. Moguće je da su bespilotne letelice lansirane sa ukrajinske teritorije, ali bi precizno ciljanje na udaljenosti većoj od 700 kilometara zahtevalo postepenu promenu navigacionih sposobnosti.Jedan ruski bloger se požalio da je udar u Pskovu ukazivao na to da se ruska protivvazdušna odbrana nije prilagodila da se brani od ponovljenih udara ukrajinskih bespilotnih letelica.

Šteta koja se pravi neće slomiti kičmu ruskom vazduhoplovstvu, ali je postala ozbiljna glavobolja. 22. avgusta, najmanje jedan strateški bombarder Tu-22M zapaljen je u vazduhoplovnoj bazi Soltsi-2 na severu Rusije; zatim je usledio napad na Pskov.Pomorski dronovi - ukrajinski kec u rukavuUkrajina je takođe uložila velika sredstva u razvoj pomorskih dronova. Najnoviji raspoređeni nose eksplozivnu nosivost do 400 kilograma, sposoban da zahvati veliki brod i može da putuje stotinama kilometara.Početkom avgusta, jedan je udario u ruski tanker za gas i hemikalije SIG blizu Kerčkog moreuza, imobilizirajući ga, ali ga nije potopio. Drugi je udario u ruski mornarički brod u luci Novosibirsk.Pomorske bespilotne letelice koje se koriste protiv ruskog pomorskog i trgovačkog brodarstva u Crnom moru obezbeđuju i podizanje morala i komplikuju ruske proračune. Neki ruski ratni brodovi u Crnom moru su postavili mitraljeze na svoje palube da odbiju ono od čega se teško brani oružjem.Ovi napadi primoravaju Rusiju da potroši vreme na razvijanje kontramera: jedan nedavni primer je potapanje barži u blizini Kerčkog mosta ka Krimu, u pokušaju da se spreči da ga ponovo pogode pomorski dronovi nakon napada u julu i avgustu.

Kao što Mik Rajan, autor bloga Futura Doktrina i bivši general australijskih oružanih snaga, piše: „Skoro da nema šanse da razviju sopstvenu konvencionalnu pomorsku flotu za borbu protiv Rusa, Ukrajinci su razvili sposobnosti bez posade. Iako su navodno dizajnirani da potapaju ili oštete ruske površinske ratne brodove, oni takođe imaju za cilj da imaju psihološki efekat odvraćanja ruskih brodova od izlaska na more".Slično tome, ruske vlasti moraju da usmere protivvazdušnu odbranu koja bi mogla da bude raspoređena u Ukrajini, u Moskovskom regionu i infrastrukturi kao što su vazdušne baze, koje su postale česta meta ukrajinskih napada. Izveštaji otvorenog koda sugerišu da oko Moskve postoji najmanje nekoliko baterija protivvazdušne odbrane Pancir-2.Institut za proučavanje rata napominje da su „ruske snage možda usredsredile svoju protivvazdušnu odbranu na pokrivanje Moskve i nekako propustile neobično veliki broj ukrajinskih dronova koji su navodno udarili na aerodrom u Pskovu“.Ukrajinci su takođe više fokusirani na degradaciju ruskih transportnih veza, protivvazdušne odbrane i baza na anektiranom Krimu.Prošlog meseca izveli su raketni napad na jedan od savremenih ruskih sistema protivvazdušne odbrane S-400 na obali Krima, nakon čega su izvršili napad komandosa.Budanov je naknadno rekao: „Od sada imamo mogućnost da pogodimo bilo koji deo privremeno okupiranog Krima. Možemo doći do neprijatelja apsolutno bilo gde."

Udarci većeg dometa su produžetak strategije koja se uspešno primenjuje od prošle godine za gađanje ruskih logističkih čvorišta, komandnih centara i deponija municije/ili goriva daleko iza linija fronta. Zapadni sistemi većeg dometa kao što su HIMARS i nedavno Storm Šedous, koji su sa dometom od 250 km bili kritični za te napore, u Hersonu, Lugansku i Zaporožju.Takvo oružje stavlja ruske snage na znanje da su ranjive daleko od linija fronta. U napadu na ruski komandni centar u okupiranom Berdjansku u julu ubijen je visoki ruski general; drugi je u januaru uništio kasarnu u Donjecku, uz značajan gubitak života.Operacije dronova, pa čak ni razvoj novih projektila neće odrediti tok rata. Uspeh ili neuspeh za Ukrajince biće određen količinom teritorije koja je vraćena od ruske okupacije i sposobnošću da se Rusi odvrate od dalje agresije. Ta kontraofanziva u najboljem slučaju ostvaruje marginalni napredak.Ali udarne operacije na daljinu imaju svoju vrednost. Mik Rajan kaže da će takve operacije „samo rasti na važnosti i vidljivosti". To je način da se nastavi sa borbom kada manevar na zemlji postane težak u vlažnoj, hladnoj sezoni. I to je način da se pristalicama Ukrajine projektuje napredak u ratu tokom perioda niskog tempa u drugim operacijama.Portparol ukrajinskog vazduhoplovstva Jurij Inhat kaže da Rusija treba da očekuje više.„Vidite histeriju u ruskoj javnosti, ruskim propagandnim kanalima. Zaista im se ne sviđa ono što se dešava. Ali šta su hteli?", rekao je u petak.Mihail Podoljak kaže da je dugoročni cilj nanošenje šireg rata Rusiji.„Sve dok Putin ostane predsednik, rat će se nastaviti. Uvlačeći Rusiju sve dublje u ponor haosa", dodao je.BONUS VIDEO: