Ambasador Elhersma: U EU se intenzivno razgovara i o pitanjima polarizacije medija u Srbiji

Kako je u u emisiji "Pola sata Demostatata" ocenio Elhersma, upravo "zbog toga se o ovim pitanjima intenzivno razgovara kako među državama članicama Evropske unije, tako i u okviru Evropske komisije i u Briselu, pri čemu smatram da je poruka već vrlo jasno poslata, što se vidi i iz izjava komesarke Kos", piše N1.

Ambasador Elhersma govorio je i o investicijama Holandije u Srbiji, poput Ahold Delhaize, odnosno Maxi supermarketa, Heinekena, brodogradilišta na Dunavu, saradnji u oblasti IT sektora i poljoprivrede. Naveo je da je Holandija drugi najveći investitor u Srbiji i da holandske kompanije zapošljavaju između 15.000 i 16.000 ljudi, i da su kao takve veoma važan akter na tržištu. Prostor za saradnju postoji i u oblasti upravljanju vodama u kojoj Holandija ima tradicionalno iskustvo, dok Srbija radi na na unapređenju upravljanja vodnim resursima, uključujući i otpadne vode, kao i na smanjenju rizika od poplava izazvanih klimatskim promenama, piše Demostat.

Za program MATRA (skraćenica od holandske reči za transformaciju društva), kaže da u okviru njega "imamo i dugogodišnju saradnju sa nezavisnim medijima u Srbiji, kroz koju smo realizovali veoma zanimljive projekte podrške istraživačkom novinarstvu, jer mediji imaju izuzetno važnu ulogu u demokratiji i bez nezavisnih medija koji kritički prate rad vlasti demokratija ne može da funkcioniše". Objašnjava da je fokus na projektima koji pomažu ispunjavanje kriterijuma za članstvo u Evropskoj uniji, posebno u oblastima demokratije, vladavine prava i medija, koji su sastavni deo demokratskog procesa i u kojima su reforme neophodne, a civilno društvo ima veoma značajnu ulogu.

O slobodi medija

Kada je reč o slobodi medija u Srbiji podseća na podatke iz međunarodnih indeksa slobode medija koji obuhvataju oko 180 zemalja, a koji pokazuju da je Srbija "zabeležila značajan pad, sa 54. mesta 2013. godine na oko 98. mesto u 20243 odnosno 96. mesto 2024. godine, što predstavlja ozbiljan razlog za zabrinutost za čitavo društvo, a ako pogledamo situaciju na terenu vidimo i zabrinjavajući trend napada na novinare".

"Slobodan i pluralistički medijski prostor predstavlja jedan od ključnih stubova demokratije, jer je osnovna uloga medija da kritički prate dešavanja u društvu i rad institucija, i nikada ne treba potceniti značaj te uloge, jer, na primer, u borbi protiv korupcije odsustvo medijskog nadzora znatno olakšava pojavu i širenje koruptivnih praksi, iako to ne znači da mediji uvek izveštavaju potpuno tačno niti da ne treba da postoje mehanizmi za reagovanje na netačne informacije, ali njihova uloga ostaje od ključnog značaja", navodi ambasador Elhersma.

Kao dodatni razlog za zabrinutost, po njegovim rečima "predstavlja porast broja takozvanih SLAPP tužbi, odnosno strateških tužbi protiv javnog učešća, koje imaju za cilj da obeshrabre novinare, i smatram da Srbija može i mora bolje u tom pogledu, pri čemu je ohrabrujuće da sudovi povremeno donose odluke u korist novinara, ali na kraju odgovornost leži pre svega na državi, koja mora obezbediti sigurno i slobodno okruženje za rad medija, bez pritisaka i zloupotreba pravnog sistema, jer je to važan deo procesa pristupanja Evropskoj uniji".

NATO

Kaže da je početak invazije na Ukrajinu bio "ogroman šok za bezbednosnu strukturu Evrope, pa i šire, zapravo za ceo svet" i da je "ono što se dešava u Ukrajini nezamislivo i strašno, reč je o očiglednoj agresiji praćenoj brojnim ratnim zločinima kakve nismo videli još od devedesetih godina, zbog čega je jasno da Evropa mora da se suoči sa tim i da ponovo razmotri sopstvene bezbednosne mehanizme".

Objašnjava da "NATO za nas predstavlja ključni stub bezbednosti i to je oduvek bio, iako istovremeno vidimo da se uloga NATO-a sve češće preispituje, ali to ne znači da treba odustati od njega, već da je potrebno voditi raspravu unutar same alijanse, gde se već vode konstruktivne diskusije o tome da Evropa treba da preuzme veći deo odgovornosti za sopstvenu bezbednost, a Evropska unija u tom kontekstu takođe ima svoju specifičnu ulogu, jer postoje oblasti bezbednosti koje nisu isključivo u nadležnosti NATO-a, poput hibridnih pretnji i sajber napada, gde postoji prostor za saradnju u okviru EU, kao i u koordinaciji povećanih izdvajanja za odbranu i unapređenju efikasnosti vojnih nabavki".

"Unutar EU već se vode intenzivne rasprave o tim pitanjima, i verujem da ćemo pronaći odgovarajuće modele, jer ako uporedimo situaciju danas sa onom iz 2022. godine, jasno je da je Evropa već napravila značajne korake, ali će morati da ide dalje. Ne samo kroz veća finansijska ulaganja, već i kroz mnogo veći fokus na bezbednost, jer smo je ranije uzimali zdravo za gotovo, a sada i vlade i građani moraju biti svesni da je bezbednost nešto na čemu se mora kontinuirano i ozbiljno raditi", smatra ambasador Elhersma.

Ceo tekst porčitajte na sajtu N1.