Tokom poslednjih dana, neprijateljima ruskog predsednika Vladimira Putina, dešavaju se užasne stvari. Naime, prvo je u jutro 23. avgusta objavljeno da je general Sergej Surovikin smenjen sa čela Vazdušno-kosmičkih snaga, a zatim je nešto kasnije istog dana pod čudnim okolnostima u avionskoj nesreći poginuo šef Vagnera Jevgenij Prigožin. Sada je, čini se red došao i na trećeg "neprijatelja" Kremlja - bivšeg ruskog obaveštajca Igora Grkina, poznat i kao Igor Strelkov, kome je odbijena žalba kojom zahteva da bude pušten iz istražnog zatvora u Moskvi.
Naime, Strelkov koji od početka rata u Ukrajini javno kritikuje rusku vojnu taktiku i Putinov režim, priveden je u julu i određen mu je pritvor pod optužbom za ekstremizam. Preti mu kazna do pet godina zatvora.
Na saslušanju, Girkin je rekao da ne planira da pobegne iz Rusije, ukazujući na odluku holandskog suda da ga doživotno zatvori u odsustvu, i požalio se na loše zdravlje.
Girkin je jedna od tri osobe koje je 2022. godine holandski sud osudio na doživotni zatvor zbog obaranja leta MH17 Malaisia Airlinesa 2014. godine.
„Nemam razloga da se krijem od suda i istrage“, rekao je pred sudijom u utorak u Moskvi.
Strelkov je optužen prema članu 282. Krivičnog zakona Ruske Federacije, koji obuhvata ekstremizam.
Podsetimo, sukob između Strelkova i Putina dostigao je vrhunac kada je bivši FSB-ovac izjavio da se ruska proizvodnja „raspala” tokom rata. Napao je „generale i birokrate“ koji su rukovodili ruskom invazijom, rekavši da je „nemoguće sprovesti pravu mobilizaciju, prave pripreme ili pravi rat“ sa ovim ljudima.
Takođe je često govorio kako je najveća Putinova greška to što nije uveo vanredno stanje i prelašao na ratnu ekonomiju.
Isticao je da će potpisivanje mirovnog sporazuma i povlačenje trupe značiti kapitulaciju Rusije.
Inače, o tome koliko su nekada Strelkov i Putin bili bliski, najbolje govori činjenica da je u aprilu 2014. godine on postao ministar odbrane samoproglašene Donjecke Narodne Republike i važi za jednu od ključnih ličnosti rata u Donbasu.Takođe, ovaj 51-godišnji Rus bio je agent ruske Federalne sigurnosne službe (FSB) od 1996. do 2013. godine, navodno u proroskuterorističkoj jedinici.
Sumnje na to da je Strelkov „treći na crnoj listi“, probudili su događaji koji su se pre manje od deset dana dogodili Prigožinu i Surovikinu.
Njih su koštala previranja koja su počela javnim nastupima Prigožina u kojima je kritikovao prvo ruskog ministra odbrane Sergeja Šojgua, zbog načina na koji vodi rat i neisporučivanja oružja Vagner grupi, a potom i načelnika glavnog štaba Valerija Gerasimova .
Takođe, Prigožin je oštro kritikovao odluku Šojgua da smeni Surovikina sa mesta šefa ruskih oružanih snaga u Ukrajini nakon samo tri meseca na toj poziciji i to mesto dodeli Gerasimovu. Da poniženje bude veće, Surovikin je postavljen na mesto zamenika Gerasimova.
Šef Vagnera sukobljavao se i sa Gerasimovim. Krajem decembra prošle godine istraživački novinar Hristo Grozev iz Belingketa objavio je snimak na kojem se vidi kako Gerasimova članovi Vagnera smešteni kod Bahmuta nazivaju „gov*om“.
„Ti si jedno go*no. Gde je municija? Ovde više nemamo granata“, čuje se na snimku.
Na kraju, sve je eskaliralo kada je Ministarstvo odbrane na čijem čelu je Šojgu saopštilo da „sve formacije koje obavljaju borbene zadatke moraju da potpišu ugovor“ sa Ministarstvom. Prigožin je kategorički odbijao da se povinuje ovom zahtevu i rešio da krene u pobunu, odnosno kako je to nazvano, marš na Moskvu 24. juna.
Surovikinov pad u nemilost
Upravo je pobuna bila kap koja je prelila čašu u Kremlju i kada je Surovikin u pitanju. Kako je otkriveno tada, general koji je dugo bio čovek od poverenja Kremlja, zapravo je bio jako blizak sa Prigožinom i vrlo upućen u pobunu.
Prema poverljivim dokumentima koje je CNN objavio, Surovikin je bio tajni VIP član Vagnera, čak imao je lični registarski broj u Vagneru, kao i još najmanje 30 visokih ruskih vojnih i obaveštajnih zvaničnika.
Pročitajt još:
Nakon što su ova saznanja izašla u javnost, Surovikin je na kratko nestao iz javnosti. O njegovoj sudbini se nagađalo sve do srede ujutru, kada je nekoliko sati pre nego što će Prigoinov avion pasti, potvrđeno da je smenjen sa pozicije prvog čoveka Vazdušno-kosmičkih snaga.
Slučajnost ili ne, ali obojica “izdajnika” istog dana nestala su sa “mape”. Prigožin je poginuo u padu aviona, što je tek u nedelju zvanično potvrđeno, a Surovikin je sklonjen.
Smena Surovikina istog dana kada je Prigožin poginuo pokrenula je niz teorija zavere da ruski vojni vrh stoji iz obaranja Prigožinovog aviona, odnosno da je PVO oborio letelicu. Kao dodatni “dokaz” u prilog ovoj teoriji, oni koji je zastupaju napominju da se avion srušio nedaleko od rezidencije Vladimra Putina koju čuvaju četiri baterije S-300.
Međutim, sva je prilika da je to bio samo pokušaj da se prst sumnje uperi ka ruskom vojnim vrhu, odnosno Šojguu i Gerasimovu. Iako tačne okolnosti pada aviona nisu poznate, najverovatnije je eksplozija u samom avionu dovela do pada.
BONUS VIDEO Sahrana Vagnerovaca