Ukrajina na rubu rata, korona u Nemačkoj divlja, gde je nestao Šolc?

Tviterom uveliko kruži hašteg "Gde je Šolc" (#woistscholz), a neki smatraju da će Šolc morati da počne da "govori" ako želi da ostane relevantan faktor u evropskoj politici.Šolca, čija je liberalno-leva "semafor" koalicija položila zakletvu pre manje od dva meseca, kritikovali su Kijev i druge prestonice istočne i centralne Evrope zbog toga što se drži restriktivnog stava svoje zemlje o izvozu oružja u krizne regione i ne deluje baš spremno da se izjasni po pitanju potencijalnih sankcija koje bi mogle da se uvedu Rusiji u slučaju invazije na Ukrajinu, prenosi Gardijan.

Ove nedelje, Šolc je takođe morao da se suoči sa sličnim kritikama u Berlinu."Kakav je osećaj kada saveznici stav Nemačke klasifikuju kao nepouzdan?", upitan je socijaldemokratski političar u intervjuu na nemačkoj televiziji u sredu uveče.Kada je Šolc negirao da je to slučaj, voditelj ga je prekinuo ističući da je čak i njegov ambasador u Vašingtonu u memorandumu koji je procurio upozorio: "Nemačka, imamo problem".Dok se Angela Merkel retko isticala kao govornik ili retoričar, čini se da Šolc želi da je nadmaši, piše nemački nedeljnik Špigel, opisujući nastup njenog naslednika u poslednjih nekoliko nedelja kao "skoro nevidljiv, nečujan".Za razliku od francuskog predsednika Emanuela Makron koji je više puta razgovarao sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom putem telefona i britanskog premijera Borisa Džonsona koji je posetio Kijev, Šolcovu reakciju su obeležile nejasne izjave i promene stavova.

Istraživanje objavljeno u četvrtak pokazuje da podrška Šolcovom SPD-u pala na 22 odsto, a taj procenat je prestigla Hrišćansko-demokratska unija CDU koja sada ima 27 odsto podrške. Šolcov lični rejting je pao za 17 odsto u istoj anketi.Politikološkinja Ursula Muench je istakla ako konkretni rezultati dolaze presporo ili ih uopšte nema, da bi Šolcov imidž "čoveka koji može" a koji mu je dosta koristio u kampanji, mogao da bude u opasnosti.Jedan od faktora koji je posebno uzdrmao autoritet kancelara je ponašanje njegovog poslednjeg levičarskog prethodnika, bivšeg kancelara Gerharda Šredera, koji nastavlja da komentariše globalna pitanja u ulozi predsednika ruskih energetskih kompanija Severni tok i Rosnjeft.U svom televizijskom intervjuu, Šolc je pozvan da pojasni da nije prihvatio savet bivšeg kancelara koji je postao lobista."Ako dobro razumem ustav Nemačke, postoji samo jedan kancelar i to sam ja", rekao je Šolc.

Kako sve ovo može da se objasni?Jedan faktor koji može da objasni "povučenost" nemačkog lidera u ovom slučaju je to što se on služi često kontradiktornim stavovima nemačke javnosti o Rusiji.Nemci tradicionalno identifikuju SAD kao svog najvažnijeg partnera - istraživanje iz novembra 2021. pokazuje da se ponovno oživljava vera u transatlanske odnose nakon izbora američkog predsednika Džoa Bajdena. Manje od 5 odsto ispitanika veruje da je Rusija važan partner.Ali u celini, nemačka javnost ne doživljava ni Rusiju ni Vladimira Putina kao direktnu pretnju. Ista anketa, sprovedena pre gomilanja ruskih trupa na ukrajinskoj granici prošlog decembra, pokazuje da je samo 16 odsto Nemaca identifikovalo Rusiju kao pretnju nemačkim vrednostima.Više od 80 odsto je reklo da Rusija predstavlja manju pretnju ili da uopšte nije pretnja.

Što se tiče sukoba na ukrajinskoj granici, nemačko "ćutanje" nije samo partijsko-politički kompromis: anketa javnosti pokazuje jasnu većinu za davanje ruskih bezbednosnih garancija od NATO-a, pa čak i neznatnu većinu protiv ekonomskih sankcija.Ograničavanje izvoza oružja u krizne regione u principiu ne podržava samo svaka stranka u Bundestagu - od krajnje desničarske do krajnje levičarske - već i većina biračkog tela od 71 odsto. Ovakve tendencije su još izraženije kod starijih generacija i onih koji žive u istočnim regionima zemlje. Istraživanje koje je objavljeno ove nedelje pokazuje da je 43 odsto onih koji žive u bivšim državama socijalističke Istočne Nemačke smatra da su SAD odgovorne za intenziviranje sukoba u istočnoj Ukrajini, dok samo 32 odsto krivi Rusiju. U Zapadnoj Nemačkoj 52 odsto smatra Rusiju odgovornom, a samo 17 odsto je reklo da je problem u SAD-u.Održavanje tako različitih stavova u ravnoteži je poseban problem za Šolca i njegovu stranku: SPD trenutno vlada u svih pet država na istoku Nemačke, čiji premijeri imaju uticaj preko Bundesrata, gornjeg doma nemačkog parlamenta.Jedna od ovih država, Meklenburg-Zapadna Pomeranija, mesto je gde gasovod Severni tok 2 stiže iz Rusije. Završeni, ali neodobreni infrastrukturni projekat, kritikovan od većeg dela Evrope zbog toga što je Nemačka zvisila od ruskog gasa, veoma je popularan među lokalnim stanovništvom i podržan od strane socijaldemokratskh političara u regionu.Međutim, Šolcovo držanje po strani u ovoj situaciji neće zadovoljiti ove glasača, rekla je Lijana Fiks, ekspert za Rusiju za Korber fondaciju i stalni saradnik u Nemačkom Maršalovom fondu.

"Nemački birači možda ne žele da njihova zemlja isporučuje oružje, ali žele da njihov lider bude vidljiv u diplomatskim naporima. A to je nešto što bi trebalo Šolcu da budu na dohvat ruke", ističe ona.BONUS VIDEO: Vojni manevri ruske vojske u Belorusiji

video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=vojnimanevriruskevojskeuukrajinigp-novas-worldwide&stream=hp3500&t=0&player=m3u8v&sp=novas&u=novas&p=n0v43!23t001" video-id="3076874"]***Pratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTwitterInstagram