“U Srbiji je na snazi transkacioni autoritarizam, a to znači da je na prodaju - sve”

Stiven B. Hajnc (Stephen B. Heintz), predsednik i izvršni direktor Rockefeller Brothers Fund-a, je rekao da je američka demokratija nesumnjivo u krizi, ali da koreni ove krize potiču daleko pre izbora 2016. i 2024. godine.

Kako je rekao, SAD već oko 40 godina doživljavaju nazadovanje demokratije, podstaknuto međusobno pojačavajućim trendovima: sve većim uticajem novca u politici, porastom društvenih mreža, rastućom nejednakošću i opštim padom poverenja u demokratske institucije i procese. Zaključio je da demokratije moraju preispitati odnos između kapitalizma i upravljanja.

“Kapitalizam mora da služi demokratiji, a ne obrnuto”, rekao je on.

Govoreći o tome kako bi SAD mogle da se vrate na demokratski put on je ukazao na to da Ameriku čeka turbulentan period.

Nakon nedavnih pobeda demokrata na lokalnim izborima, on ističe značaj izbora za Kongres 2026.

“Ovo je bio Trampu poziv na buđenje. Sprovešće u delo sve što može”, rekao je Hajnc.

A kakva je situacija u Srbiji? Adriana Zaharijević, viša naučna saradnica Instituta za filozofiju i društvenu teoriju Univerziteta u Beogradu, rekla je da se o vladi u Srbiji često koriste termini poput “hibridne demokratije”, “partokratije” i “stabilokratije”, ali da bi se ona opredelila za izraz „transakcioni autoritarizam“. 

“Transakcija je svuda oko nas. Transakcioni autoritarizam znači pogodbe oko svega, umesto vođenja politike, to je ono što radi vlada. On daje perspektivu toga kako živimo u Srbiji, a to znači da je sve na prodaju, oko svega može da se cenjka, sve je na prodaju i pojam ljudskog života i dostojanstva. Transkacioni autoritarizam nam je doneo raspad dostojanstva, vrednosti znanja, vrednosti svega, zdravog razuma. Kada se desio pad nadstrešnice, čuli smo da samo taj deo nije bio renoviran za vreme renoviranja stanice, a svi koji su tu prošli su mogli da vide da je i ona bila renovirana”, rekla je Zaharijević.

Ona je istakla značaj studentskog pokreta i činjenicu da studenti preoblikuju građansku kulturu time što sprovode direktnu demokratiju kroz plenume, kolektivno donošenje odluka. 

Marika Mikiašvili (Marika Mikiashvili), spoljnopolitička sekretarka gruzijske partije Droa, rekla je da, za razliku od Srbije, u Gruziji se uveliko odvija pokušaj potpune autokratije. Ona je za vladajuću partiju Gruzijski san rekla da je to proruski režim koji je pohapsio praktično sve lidere opozicije.

“To se dešava iako su proevropska i antiruska osećanja duboko ukorenjena u gruzijskom nacionalnom identitetu”, rekla je ona.

Mikiašvili je opisala aktuelnu situaciju u Gruziji kao ćorsokak gde režim nije potpuno konsolidovao autoritarnu kontrolu, ali i da opoziciji fale resursi za snažan pritisak za smenu vlasti. Kritikovala je to što se čelnici EU uprkos svemu i dalje mogu videti sa liderima režima.

Govoreći o razlikama između situacija u Gruziji i Srbiji ona je istakla ulogu Rusije.

“U Gruziji je autoritarizam kakav želi Moskva. Rusija vidi Gruziju kao koloniju, dok Srbiju vidi kao svog partnera”, rekla je Mikiašvili.

Soli Uzel (Soli Özel), vanredni viši saradnik Instituta Montaigne, uporedio je situaciju u Gruziji sa onom u Turskoj i našalio se da bi u Gruziji trebalo da budu srećni jer im prete kazne od “samo” 15 godina zatvora, dok lideru u Turskoj prete kazne od preko stotinu godina kad se saberu sve potencijalne optužbe. On je kritikovao EU i njenu podršku demokratiji za koju je rekao da nije konzistentna i podsetio na pokušaj puča u Turskoj 2016. godine kada je, kako je rekao “EU bila sumnjivo odsutna”, kao i sada kada se sprovode masovna hapšenja.

“Tramp bezuslovno podržava Tursku, a EU se nije trudila da pomene uhapšenog gradonačelnika Istanbula”, rekao je Uzel.