Kuda ide savez Evrope i SAD i da li je Stari kontinent zaista bespomoćan

Rem Korteveg, viši naučni saradnik na Institutu „Klingendael“, istakao je da su internacionalne institucije, a naročito Savet bezbednosti UN u problemima zbog Trampove nepredvidivosti.

“To smo videli sa onim što se dešava u Ukrajini i Gazi. Čini nam da smo u zoni sumraka između zemalja koje su posvećene međunarodnim institucijama i onih zemalja koje to nisu. Pitamo se da li su SAD posvećene NATO. SAD se na neki način povlače iz međunarodnih institucija, a one poput Svetske trgovinske organizacije bez SAD ne bi bile to što jesu. Pomeramo se iz unipolarnog sveta u nešto drugo, da li je to multipolarni ili bipolarni svet, ne znam, ali nalazimo se u nekakvoj tranziciji i to je zbunjujuće za sve nas”, rekao je Korteveg.

Dajana Deputat, pravna analitičarka iz Centra za ljudska prava ZMINA sa sedištem u Kijevu, opisala je kako to sve na svojoj koži osećaju ljudi iz Ukrajine.

Ukazala je na neophodnost preuzimanja odgovornosti i na to kako aktuelni problemi i krize ne mogu da se reše trenutnim mehanizmima.

“Ovaj rascep (između Evrope i SAD) utiče na rat u Ukrajini tako da mu ne vidimo kraja, nemamo bezbednosne garancije”, rekla je ona.

Istakla je da se Evropa menja i pokušava da adaptira, ali da i dalje pati od zavisnosti od drugih.

“Evropa je zavisna od Rusije zbog energenata, od Amerike zbog oružja i mora da napravi pomak”, kaže Deputat.

Tramp kao šok terapija

Korteveg je rekao da veruje da SAD jesu posvećene NATO, ali da se veza sa Evropom menja jer se ističe potreba da Evropa više troši na odbranu.

“Tramp je došao kao šok terapija za NATO sa svojim zahtevima za plaćanjem. Na papiru to može da znači ogromna izdavanja za odbranu, ali do koje mere, to zavisi od evropskih zemalja”, rekao je on.

Kristen Harknes, direktorka Instituta za proučavanje rata i strategije, Univerzitet Sent Endrjuz smatra da bi Evropa mogla da se brani sama.

“Evropa je bogata i jaka i može da se brine o sebi…Evropa bi mogla da finansira potpuno sama svoju odbranu ako se sve države slože oko toga”, rekla je Harknes.

Velika zavisnost od SAD

Prema njenim rečima, problem je što je Evropa i dalje jako zavisna od američke vojske, njene komande i obaveštajnih podataka.

“Ono što je stvarno zastrašujuća realnost, a to je Ukrajina iskusila, kada joj je Tramp nakratko uskratio pristup američkim obaveštajnim podacima, to je bilo jako opasno i imalo posledice a na sličan način je i Evropa zavisna”, rekla je ona.

Prema rečima Rema Kortvega tu treba dodati i zavisnost od takozvanog nuklearnog kišobrana, jer Evropa ipak nema šanse da se sama brani od nuklearnih napada pa će i to prisiljavati Evropu na angažman sa SAD.

Omid Memarijan, novinar i viši analitičar za Iran u organizaciji DAWN, istakao je kako konflikti između SAD i Evrope utiču na Bliski istok i kako postoje dvostruki aršini kada se radi o zločinima Rusije u Ukrajini i Izraela u Gazi i prema drugim arapskim teritorijama.

“Izrael je američki saveznik i pod zaštitom je kada se radi o međunarodnim institucijama. Radi se o dvostrukim aršinima po pitanju međunarodnih vrednosti i ljudskih vrednosti koje su oslabljene u regionu (Bliskom Istoku)”, rekao je Memarijan.

Istakao je da je podriven značaj Međunarodnog krivičnog suda i da SAD i Evropa ne žele da idu protiv svojih saveznika iako oni krše ljudska prava.

“To je loš uticaj na region i loš znak po demokratiju. Kada se radi o njihovim saveznicima, oni ništa ne rade. Genocid se u Gazi odvija pred očima sveta a mnoge zemlje u Evropi kažnjavaju one koji podignu glas u vezi sa tim”, rekao je Memarijan.

Učesnici panela su zaključili da se svet nalazi u veoma teškoj situaciji i da će biti teško naći prihvatljiva rešenja za okončanje ratova.