Braunau, gradić na granici Austrije i Nemačke, poznat po tome što se u njemu rodio Adolf Hitler, od juna bi mogao da postane poznat i po skulpturi koja će ovde biti podignuta u čast srpskog petala dugopevca kome su nemački carinici 1918. na mostu preko reke In odrubili glavu.
„Priča potiče sa kraja Prvog svetskog rata, kada je nemački vojnik, povlačeći se kući sa jugoistocnog ratišta sa sobom poneo petla, dugopevca koga je našao u Srbiji i zavoleo ga. Međutim, kada je iz Braunaua sa petlom u naručju krenuo mostom da pređe u Bavarsku, nemački carinici su ga zaustavili i petlu odrubili glavu“, objašnjava za Tanjug Zoran Šijaković, lokalni sekretar za kulturu koji je i inicijator ideje o postavljanju skulpture.
Vest o vojniku i srpskom petlu sa kojim je proveo godine, sprijateljio se i zavoleo ga objavljena je, priča on, 29. juna 1918. godine na naslovnoj strani lokalnih novina, a sto godina kasnije zahvaljujući lokalnom novinaru opet je doprla u javnost.
„U čast tom srpskom petlu mi podižemo bronzanu skulpturu. To je moja inicijativa i tokom juna petao će biti postavljen na mosti na reci In“, priča Šijaković koga su salcburški mediji uvrstili u 100 najpopularnijih sugrađana, a Vlada Gornje Austrije odlikovala za stvaralački rad.
Šijaković u priči o petlu podseća da su mnoge životinje bile heroji Prvog svetskog rata, a neke su imale i manje zvaničnu ali ključnu ulogu za moral vojnika u rovovima, podsećale ih da razmišljaju o životu i danima koje će ponovo živeti.
Sagovornik Tanjuga podseća da je Francuska pre par godina odlučila da prizna ulogu životinja u ratu a Velika Britanija je 2004. u Londonu postavila veliki spomenik u čast njihovom doprinosu.
Braunau je, kako kaže, stigmatozovan kao Hitlerovo rodno mesto zbog čega se svi trude da doprinesu da grad izađe iz tog negativnog imidža.
U Braunau se svaki dan vijori srpska zastava a to je, dodaje i grad u kojem je sahranjeno 16 Srba iz vremena Prvog svetskog rata.
„Taj deo grada cele godine predočava slike prošlosti“, kaže Šijaković i dodaje da svake godine na Vidovdan odlaze na groblje da tim Srbima odaju počast, koji su tu, kako istorijski izvori jasno govore, bili u logoru ratnih zarobljenika „Kriegsgefangenenlager“, formiran1915. godine.
Udruženje Danica, koje je osnovao u Salcburugu 1999. godine u cilju negovanja srpske tradicije i kulture, toj temi je pre par godina posvetilo muzejsku postavku „Srbi u Braunau – 100 GODINA“, koja je, kaže doživela neočekivano veliku uspeh, a na otvaranju izložbe video linkom se obratio i tadašnji ministar spoljnih poslova Sebastijan Kurc.
Dodao je da su prvi članovi Udruženja bili nekadašnji studenti salzburškog univerziteta Mocarteum, poreklom sa prostora bivše SFRJ i da je njihovo muzičko obrazovanje uslovilo vrtoglavi razvoj vokalno-instrumentalnog ansambla. Članovi Danice bave se i drugim vrstama umetnosti, scenskim prikazima.
Taj ansambl jedan je od retkih interpretatora srpske izvorne narodne i starogradske muzike u Austriji. Osim virtuoznosti na autentičnim instrumentima i višeglasnog pevanja, karakteriše i ga i višejezička interpretacija pesama, što je ansamblu dalo dodatnu autentičnost i otvorilo vrata raznih festivala.
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar