Ruske snage napreduju sporije nego bilo koja vojska u poslednjih sto godina

Snage Vladimira Putina od početka 2024. godine napreduju između 15 i 70 metara dnevno, što je sporije čak i od brojnih kampanja iz Prvog svetskog rata, navodi se u izveštaju Centra za strateške i međunarodne studije (CSIS).

Zapadne obaveštajne službe procenjuju da je Rusija od početka rata, pre gotovo četiri godine, pretrpela više od 1,2 miliona žrtava.

Ovi podaci objavljeni su u trenutku kada Moskva pokušava da tokom mirovnih pregovora pod pokroviteljstvom SAD stekne prednost, tvrdeći da je pad Ukrajine neizbežan. Vladimir Putin nastoji da ubedi administraciju Donalda Trampa da primora Kijev da prepusti ostatak Donbasa koji se još nalazi pod ukrajinskom kontrolom.

Ipak, izveštaj pokazuje da je spori tempo ruskog napredovanja najuočljiviji u istočnoj Ukrajini.

Najsporije ofanzive u savremenoj istoriji

Ofanziva na Časiv Jar, započeta u februaru 2024, dovela je do prosečnog napredovanja od svega 15 metara dnevno – sporije nego što se kreće puž. Posle dve godine borbi, ruske snage su napredovale svega deset kilometara i i dalje nisu zauzele grad Donjeck.

U Kupjansku, u oblasti Harkiva, oko 150 kilometara dalje, ruske snage od početka ofanzive u novembru 2024. napreduju oko 23 metra dnevno. Moskva je tvrdila da je grad zauzet u decembru, ali je to brzo demantovao ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski, snimivši se tokom posete ukrajinskim vojnicima unutar grada.

Najilustrativnija bitka, međutim, vodi se oko Pokrovska, ključnog logističkog čvorišta koje se naziva „kapijom Donjecka“. Grad je poprište žestokih borbi još od leta 2024, ali je Ukrajina uspela da zadrži mali deo teritorije unutar grada.

To znači da Rusija napreduje sporije nego u nekim bitkama Prvog svetskog rata, uključujući i Bitku na Somi, gde su francuske snage osvajale oko 80 metara dnevno.

Minimalni teritorijalni dobici uz ogromne gubitke

Ukupno gledano, procenjuje se da su ruske snage tokom 2024. godine zauzele svega 0,6 odsto teritorije Ukrajine, dok je u 2025. taj procenat iznosio 0,8 odsto.

Rusija trenutno kontroliše oko 120.000 kvadratnih kilometara, odnosno približno 20 odsto teritorije Ukrajine, uključujući Krim i delove Donjecke i Luganske oblasti zauzete pre 2022. godine. CSIS procenjuje da je tokom aktuelnog sukoba, koji traje gotovo četiri godine, osvojeno oko 75.000 kvadratnih kilometara.

„Uprkos tvrdnjama o zamahu na bojnom polju u Ukrajini, podaci pokazuju da Rusija plaća izuzetno visoku cenu za minimalne dobitke i da sve više deluje kao sila u opadanju“, navodi se u godišnjoj proceni CSIS-a.

„Ovi rezultati daleko su ispod cilja Moskve da vojno osvoji Ukrajinu“, dodaje se u izveštaju.

Pritisak na Kijev tokom mirovnih pregovora

Godišnji izveštaj objavljen je nakon nove runde mirovnih pregovora između Rusije, Ukrajine i Sjedinjenih Država, održanih prošle nedelje u Abu Dabiju.

Američki zvaničnici ocenili su razgovore kao „produktivne“, ali su potom nagovestili da bi Ukrajina mogla biti primorana da ustupi deo teritorije Rusiji ukoliko želi američke bezbednosne garancije. Izvori su za Financial Times rekli da su te garancije uslovljene postizanjem dogovora sa Moskvom, koja zahteva značajne teritorijalne ustupke.

Ukrajina, međutim, insistira da Sjedinjene Države prvo moraju jasno da se obavežu na pružanje bezbednosnih garancija pre nego što Kijev uopšte razmotri odricanje od bilo kog dela svoje teritorije. Vašington veruje da bi Ukrajina morala da se odrekne preostalog dela Donbasa kako bi se rat okončao.