Krvavi ulični rat u Švedskoj: Nevini prolaznici ginu u okršajima bandi, situacija je toliko dramatična da premijer traži pomoć vojske

Od početka septembra u široj okolini Stokholma gotovo da nema noći bez eksplozija i pucnjava u kojima uglavnom stradaju pripadnici organizovanog kriminala ili članovi njihovih porodica koji su izloženi bezobzirnoj osveti suparničkih bandi, ali u poslednje vreme sve češće i slučajni prolaznici ili gosti poput Virija i Tesfemariama, piše Index.rs.

Samo u septembru stradalo 11 ljudi

U noći sa srede na četvrtak na širem području Stokholma ubijene su tri osobe, dve u pucnjavama i jedna u eksploziji. Prema policijskim saopštenjima, ova poslednja nije imala nikakve veze s organizovanim kriminalnom, nego se jednostavno našla na pogrešnom mestu u pogrešno vreme. Naime, podmetnute improvizovane bombe obično su namenjene zastrašivanju suparnika u njihovim domovima, a egzekucije se u pravilu sprovode vatrenim oružjem na otvorenom.Samo tokom septembra u okolini glavnog grada Švedske od vatrenog oružja i eksplozija stradalo je 11 osoba, što ovaj mesec čini najsmrtonosnijim od decembra 2019. godine. Nasilje je posledica obračuna unutar klana Fokstrot. Naime, Rava Majid ratuje za kontrolu nad trgovinom narkoticima protiv svog nekadašnjeg prvog saradnika Ismaila Abdoa.

"Policija će nastaviti da čini sve da se ovakvi događaji s katastrofalnim posledicama spreče. Mnogi nasilni napadi usmereni su na rodbinu pripadnika kriminalnih mreža. Nemoguće ih je sve pratiti. Znamo da su neki ljudi otišli na sigurno na nove adrese. U Upsali smo mobilizovali dodatne resurse, jer je situacija vrlo napeta", rekla je za švedsku nacionalnu televiziju policijska portparolka Magnus Janson Klarin.Istovremeno je norveška policija objavila da su se Fokstrot i drugi švedski klanovi učvrstili i u norveškim gradovima. Postoji bojazan da će se talas nasilja da se proširi i na Norvešku, u kojoj su prošle godine samo četiri osobe smrtno stradale u ovakvim obračunima, nasuprot 63 u Švedskoj. Zato se norveška ministarka pravosuđa Emili Enger Mel pre nekoliko dana sastala sa svojim švedskim kolegom i pritom izjavila: "Fokstrot se već učvrstio i kod nas. Najvažnije što sada možemo da učinimo jeste da sprečimo eskalaciju, kako kriminalne mreže ne bi dobile veće uporište u Norveškoj."

Na pitanje zašto je nasilje unutar organizovanog kriminala tako eskaliralo, i Mel i njen švedski pandan Gunar Strumer jasno ukazuju na intenzivnu imigraciju i manjkavu integraciju u Švedskoj."Odgovornost za zločin je pre svega na zločincima. Velik deo onoga što sada radimo trebalo je da se napravi davno, ali mi kasnimo deset godina za, na primer, danskim scenarijem. Ipak, nadu nam daje to što su druge zemlje uspele da preokrenu ovakav trend", rekao je ministar Strumer.

Kriminalci su mahom tinejdžeri

Činjenica je da su švedski građani rođeni u inostranstvu odgovorni za 25 odsto svih prijavljenih krivičnih dela, što otprilike odgovara njihovom učešću u ukupnoj populaciji. Isto tako, razlika u stopi kriminaliteta kod rođenih u Švedskoj (0.9 odsto ukupnog broja) i u inostranstvu (1.6 odsto) nije tako drastična.

Međutim, kad je reč o pripadnosti kriminalnim klanovima i učestvovanju u smrtonosnom nasilju, pucnjavama i eksplozijama, oko 80 odsto počinioca i žrtava su švedski građani rođeni u inostranstvu ili osobe rođene u Švedskoj od roditelja stranaca. I mahom se radi o tinejdžerima; policija se bavi 13-godišnjacima koji nose oružje. S druge strane bilo bi površno i uglavnom pogrešno upirati prstom samo u bliskoistočne imigrante koji su u Švedsku došli nakon početka Arapskog proleća 2011. godine."Imamo naivno društvo i naivne zakone", rekla je za "Dagens Nyhter" iskusna policajka Karin Gotblad, koja radi u Nacionalnom operativnom centru policije. Još 2005. godine Gotblad i njene kolege upozoravali su švedske političare da u predgrađima velikih gradova jačaju kriminalne bande. Samo tri godine kasnije, posebna analiza švedske vlade zaključila je da "organizovani kriminal predstavlja pretnju nacionalnoj bezbednosti".

"Gledala sam tih godina mnoge mlade momke u predgrađima kako se besposleno motaju okolo. Nisu završili osnovnu školu, nisu krenuli u gimnaziju, nisu imali posao niti su smisleno provodili slobodno vreme", objasnila je Gotblad genezu današnje situacije.Dok su njihovi roditelji radili slabo plaćene poslove i trudili se da pronađu svoje mesto u švedskom društvu, ovi mladi ljudi bili su prepušteni ulici i kriminalnim klanovima koji su ih impresionirali brzim automobilima, lako zarađenim novcem i prilikama da svoj ego i muškost dokazuju pucajući po konkurentima.

Socioekonomski, a ne demografski ili etnički problem

Političari su uglavnom olako shvatali ovakva upozorenja i nerado izdvajali resurse kako bi podigli obrazovni, pedagoški i životni standard u predgrađima. Zato je danas okolina Stokholma rasadnik kadrova za organizovani kriminal. Čini se da Rai Majidu i njegovim saradnicima nije poseban problem da nagovore tinejdžere da za nagradu od 10.000 evra ubiju lidera suparničkog klana. Upravo to dogodilo se u avgustu prošle godine u tržnom centru u Malmu, kada je jedan 15-godišnjak ubio 31-godišnjeg muškarca već poznatog policiji.Možda je baš Malmo najbolji pokazatelj da je nasilje koje dolazi iz kriminalnog podzemlja najpre socioekonomski, a ne demografski ili etnički problem. Malmo je svojevremeno bio centar organizovanog kriminala, što se često tumačilo činjenicom da je čak 35 odsto gradske populacije rođeno u inostranstvu. Međutim, saradnjom policije i drugih gradskih službi stopa kriminala drastično je pala u poslednjih nekoliko godina. Tako je još 2017. godine u Malmu zabeleženo čak 58 eksplozija podmetnutih bombi, a tokom ove godine samo sedam.

Zanimljivo je da su i Geteborg i Malmo, drugi i treći grad po veličini u Švedskoj, ostali pošteđeni rata klanova koji besni u Stokholmu. U širem području Geteborga ove godine su samo tri osobe ubijene vatrenim oružjem, a u Stokholmu čak 23.Naravno, izostanak nasilja na ulicama može da znači da organizovanog kriminala jednostavno nema, što je u velikim evropskim gradovima retkost, ali i da se klanovi dobro slažu i nesmetano deluju, odnosno da policija ne radi svoj posao.

Premijer poziva vojsku u pomoć

Reagujući na septembarski talas nasilja na stokholmskom području, u četvrtak uveče naciji se obratio i švedski premijer Ulf Kristerson: "Moramo da se suprotstavimo bandama i moramo da ih pobedimo. Privešćemo ih pravdi. Ako su švedski državljani, biće osuđeni i zatvoreni na vrlo duge kazne. Ako su strani državljani, moraju da budu deportovani."Kako bi javnosti pokazao da nešto preduzima i situaciju shvata ozbiljno, Kristerson je najavio sastanak sa šefom švedske policije i vrhovnim komandantom švedskih oružanih snaga. Namera mu je da ispita kako oružane snage mogu da pomognu policiji u borbi protiv kriminalnih klanova.Švedska policija se nada da će proširena ovlašćenja od 1. oktobra olakšati praćenje kriminalnih klanova. Naime, dosad je samo Posebna policija koja brine o nacionalnoj bezbednosti mogla da prisluškuje i elektronski nadzire osumnjičene, a sada će takve mere sprovoditi sve policijske uprave.Bez obzira na sve mere i ovlašćenja policije, nema sumnje da je pred Švedskom dugotrajna i mukotrpna borba za razbijanje kriminalnih mreža. I to ne zbog neke tvrdokornosti, moći i bezobzirnosti kriminalaca, nego zbog goleme i nezasite potrage za narkoticima na švedskom tržištu. Ili kako se nedavno neko grubo našalio u komentarima na tekst u Aftonbladetu: "Dobro, ali ako iskorenimo Majidovu bandu, od koga ćemo onda da kupujemo drogu?"