0
„Stiv će to rešiti“ – nada koja već mesecima tinja u Ukrajini i Evropi. Američki predsednik Donald Tramp, tokom govora u izraelskom Knesetu, jasno je poručio da je postizanje mira u Ukrajini njegov naredni prioritet, zajedno sa svojim posebnim izaslanikom Stevom Vitkofom. Tramp veruje da bi ovaj cilj mogao biti lakše ostvariv nego postizanje mira na Bliskom istoku, prenosi CNN.
Ipak, mir u Ukrajini i dalje deluje daleko. Taktike koje su dovele do okončanja sukoba u Gazi teško se mogu primeniti na gotovo četvorogodišnju rusku invaziju. Jedina očigledna lekcija jeste da sila i dalje igra ključnu ulogu, a Sjedinjene Države imaju moć da nameću svoje uslove – ali tu sličnosti prestaju.
Ključna razlika je u tome što je Tramp u slučaju Izraela imao saveznika, vojno zavisanog od SAD, koji je pristao da prekine rat izazvan globalnom osudom. Rusija, s druge strane, predstavlja istorijskog suparnika, oslanja se na Kinu, a svet je podeljen oko osude ruske invazije.
Iako je ohrabren uspehom u Gazi, Trampov tim rizikuje da se izgubi u kompleksnom pitanju Ukrajine. Planovi o sigurnosnim garancijama za Ukrajinu, koje je trebalo da formuliše državni sekretar Marko Rubio, i dalje su nejasni. Uloga izaslanika Vitkofa bila je marginalizovana sve dok poslednji uspeh u Gazi nije doneo medijsku pažnju, dok su evropski saveznici izražavali zabrinutost zbog njegovog nedovoljnog razumevanja ključnih pregovaračkih detalja sa Kremljom.
PROČITAJTE JOŠ:
U Knesetu je Tramp čak pohvalio Vitkofovo neznanje o Rusiji tokom prve posete Moskvi, tumačeći sate provedene u slušanju Putinovih istorijskih žalopojki kao znak efektivnosti. Međutim, analitičari upozoravaju da ruskog predsednika ne mogu impresionirati blef i samohvala.
Jedina lekcija koju Tramp za sada može primeniti jeste sila. Već nedeljama razmatra mogućnost da evropskim saveznicima dozvoli kupovinu raketa Tomahawk za Ukrajinu, koje bi se koristile za napade duboko na teritoriji Rusije. Kremlj je upozorio da bi tim oružjem moralo upravljati američko osoblje i podsetio da Tomahawk može nositi nuklearne bojeve glave.
Portparol Kremlja, Dmitrij Peskov, upozorio je: „Sada je zaista vrlo dramatičan trenutak, napetosti eskaliraju sa svih strana.“
Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski razgovarao je sa Trampom dva puta prošle nedelje. Nakon razgovora izjavio je da Rusija pokazuje strah od mogućnosti da Ukrajina dobije Tomahawke, što je, po njegovom mišljenju, signal da pritisak može delovati u korist mira.
Na pitanje hoće li poslati rakete, Tramp je odgovorio neodređeno: „Videćemo… možda. Mogao bih im reći da, ako se rat ne reši, vrlo verovatno, možda ne, ali možda bismo to učinili. Da li oni (Rusija) žele da Tomahawci idu prema njima? Mislim da ne“.
Ostaje nepoznanica koliku štetu Moskva mora pretrpeti da bi se vratila za pregovarački sto. Neke ruske regije već se suočavaju sa nestašicom plina zbog ukrajinskih udara na rafinerije, a ekonomija rizikuje pregrevanje. Pitanje je da li Putina brine trenutna popularnost i ekonomska situacija ili je fokusiran na dugoročni politički opstanak i istorijsko nasleđe.
Rizik za Trampa je jasan: za razliku od Netanjahua, kojem je mogao lako pretili smanjenjem pomoći, na Putina nema takav uticaj. Sada mora dokazati da su njegove pretnje silom – ekonomske i fizičke – stvarne. U suprotnom, pretnja Tomahawk raketama mogla bi završiti kao „sekundarne sankcije“ – samo blef, a ne stvarno oružje.
Analitičari zaključuju da Kremlj reaguje isključivo na silu, i da će, ako želi još jednu „mirovnu pobedu“, Tramp morati pronaći snagu da se suoči sa onim čega se najviše plaši – direktnim i fizičkim sukobom sa Putinom.
