Indija zvanično beleži 287.000 mrtvih od koronavirusa, ali stručnjaci veruju da bi stvarna brojka mogla biti i do pet puta veća. Samo u sredu zabeleženo je 4.529 mrtvih, a virus je nastavio da se širi iz velikih gradova u ruralna područja.
Pročitajte još:
Novinari su prebrojali više od 2.000 tela pronađenih u protekle dve nedelje u Gangu, u delu toka kroz siromašne države Utar Pradeš i Bihar. Neka od njih bila su pokopana u plitkim peščanim grobovima uz obalu. Puno je žrtava kovida, a zbog visoke cene drva za lomače za kremiranje siromašnije porodice predaju tela svojih pokojnika svetim vodama Ganga. Ili ih pokopaju na njegovim peščanim obalama.
U zemlji od 1,4 milijarde stanovnika, brojke su ogromne: zvanično je od korone u Indiji dosad obolelo skoro 26 miliona ljudi. Neki kažu da bi stvarni broj mogao biti i deset puta veći, a koliki je zaista nikad se neće saznati.
Bupendra Upadhjaj, svešenik u Gahmaru, rekao je novinarima Gardijana da je video nedavno 30-35 tela koje je rodbina donela na reku.
„Mnoga su uronjena u Gang jer je ljudima teško da organizuju kremiranje kad toliko ljudi umire“, objašnjava svešenik.
Na obližnjem drvetu privezane su desetine glinenih posuda.
„Svaka predstavlja nekoga ko je umro, pogledajte koliko ih je, samo u poslednjih 10 dana“.
Indijska policija pokušava da spreči ostavljanje tela u reci. Policija dežura uz obalu i čisti tokove Ganga. Na granici Utar Pradeša i Bikara postavili su mreže, ali ipak se nizvodno pojavljuju tela. Reporteri Gardiana su na nevelikoj udaljenosti pronašla četiri tela, zamotana tkaninom i zapetljana u mulj, i još desetine uzvodno, u vodi i na obali, u različitim stadijumima propadanja, dok su ih napadale ptice i psi.
Članovi porodice kažu da nisu imali mnogo izbora. U dvorištu neuredne porodične kuće, gde pod jednim krovom živi 20 ljudi, Narsingh Kumarpriča kako su mu u dva dana umrla dva starija brata. Nisu testirani na koronavirus, umrli su par dana nakon prvih simptoma.
Prvi brat, Šambhu Nath, dobio je visoku temperaturu 19. aprila, tri dana kasnije počeo je da se guši. Umro je na putu do bolnice 23. aprila. Tog istog dana njegov brat Svami Nath počeo je imati teškoće s disanjem. Odvezen je u privatnu bolnicu i odmah je stavljen na kiseonik, ali je umro 24. aprila. Kad je umro prvi brat, Šambhu Nath, seljani su im ponudili pomoć i telo je kremirano. Ali kad je umro drugi brat, ostali su sami. Stigma oko kovida ih je izolovala niko više nije hteo da imati posla sa njima.
„Nismo mogli da dobijemo drvo i nismo znali šta drugo da učinimo, tako da nismo imali izbora nego njegovo telo uronimo u reku. Učinili smo to sledećeg jutra u 11 sati, u krugu najuže porodice“, priča Kumar.
Bez testiranja
U siromašnom Uttar Pradešu živi 235 miliona stanovnika. Ruralna područja širom te indijske države prijavljuju da ljudi samo nekoliko dana nakon što počnu da kašlljui, sa visokom temperaturom i sa simptomima gušenja. Mnogi su umrli bez testiranja.
U poslednjih 25 dana čuli smo za 17 smrti u selu, kaže Manoj Kumar Jaisval (42) iz sela Sauram u okrugu Ghazipur na istoku Utar Pradeša. Jaisval tvrdi da je 90 odsto stanovnika tog sela bolesno, u svakoj kući neko kašlje ili ima temperaturu.
„Mnogi ljudi u selu imaju temperaturu i kašalj i umiru u roku od jednog ili dva dana“, ispričao je Jaisval. Pritom niko nije testiran na koronavirus.
Mohamed Ikbal (42), vlasnik dućana u tom selu, ispričao je da je njegova majka Tara Begum (55) 4. maja dobila je temperaturu uz jak kašalj. Dok se borila za dah, odveo ju je u obližnju privatnu bolnicu Šivangi, gde je dobila kiseonik. Umrla je sledećeg jutra. Lekari mu nisu rekli uzrok smrti, ali rekli su da je tog jutra u bolnici umrlo četvoro ili petoro ljudi.
„U bolnici joj nije urađen test na koronu, a u selu se ne rade testovi, pa kako možemo znati da li je korona? Znam samo da nikada nisam video da toliko ljudi umire“, kaže Ikbal.
U bolnici Šivangi više ne leče od kovida, bolnica je prazna, lekar koji ih je lečio je „otišao“, prenosi Gardian.
U bolnici je radio Raju Kushvaha, student druge godine studija tradicionalne ajurvedske medicine. Zvanično, on nikog bolesnog od kovida nije lečio, jer niko nije testiran.
„Prihvatili smo mnoge pacijente koji su ostali bez daha i držali ih na kiseoniku“, kaže Kushvaha.
Mnogi stariji ljudi bi umrli nakon što bi ih bolnica otpustila sa niskim nivoom kiseonika. No, evidenciju nisu vodili. To je privatna bolnica u kojoj su skupo plaćali pomoć. Javni zdravstveni centar u Ghazipuru, prvo mesto gde bi morali dobiti pomoć, bio je prazan kad su ga novinari Gardiana posetili.
Pritisnute vestima o leševima u Gangu i nekontroliranim širenjem zaraze, vlasti Utar Pradeša objavile su da su krenuli u akciju testiranja od vrata do vrata u 97.000 sela. Pokrenuli su agresivnu politiku testiranja, praćenja i lečenja, čime su smanjili dnevni broj novih slučajeva za više od 100.000. Istovremeno su povećali broj bolničkih kreveta za 100.000, porodicana preminulih daju po 5.000 rupija ili 48 funti za troškove kremiranja.
„Čak i nakon što je sam zaražen koronavirusom, naš ministar je putovao na selo kako bi nadgledao situaciju“, rekao je portparol vlade. „Naš je model bolji od bilo kojeg drugog modela u zemlji“, pohvalio se.
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar