Svet hrli u recesiju sa Evropom na čelu

Gubici su počeli na azijskim tržištima koje je u četvrtak predvodila Australija, sa ključnim indeksom “All Ordinaries” koji se smanjio za 7,23 odsto. Usledili su indijski Mumbai Senseks koji se smanjio za više od 6,5 odsto i japanski Nikkea 225, koji je izgubila 4,4 odsto. Berza u Hongkongu je do kraja dana pala za 3,4 procenta, dok je šangajski “Shanghai Composite” pao za 1,52 procenta. Dow Jones Industrial Avridž izgubio je skoro 6 odsto, dok je S&P 500 pao za gotovo pet posto. Mnogo brojeva koji govore da je čitav svet u problemu.Za potpunu sliku o posledicama epidemije biće potrebno vremena, ali sve je više dokaza da će one biti teške i ozbiljne. Pre samo nekoliko nedelja, piše Njujork tajms, mali broj ekonomista je smatrao da je recesija moguća, ali COVID-19 nastavlja da se širi i efekti već počinju da se osećaju.Na pitanje hoće li biti globalne recesije, ekonomista Goran Radosavljević smatra da je u Evropi ona skoro izvesna, ali da je rano prognozirati razvoj situacije na svetskom nivou.“Evopa je već pred recesijom i bez koronavirusa, a ova situacija već traje dovoljno da ostavi posledice na evropsku ekonomiju. Stala je Italija, treća ekonomija Evrope. Cena nafte nastavlja da pada. Sektor transporta će pretrpeti ozbiljne gubitke – podaci o broju putnika koja je Lufthanza prevezla od izbijanja epidemije to najbolje ilustruju”, rekao je Radosavljević za Nova.rs.Evropska privreda živi od usluga, dodaje Radosavljević, pošto se proizvodnja preselila u Kinu. Kina će po sebi teško upasti u recesiju, smatra Radosavljević, pošto inače beleži upadljivo visok rast BDP-a, ali usporavanje bi moglo da se negativno odrazi na zemlje čija proizvodnja zavisi od komponenti iz Kine.Srbija, ističe Radosavljević, daleko veći obim spoljnotrgovinske razmene obavlja sa Evropskom unijom i regionom, nego sa Kinom; to znači da smo u problemu ukoliko Evropa uđe u recesiju.

Italija i Nemačka će, smatra Radosavljević, sigurno ući u recesiju: nemoguće je da koronavirus nema ekonomske reperkusije po Evropu, mada je pitanje trenutka kada će se posledice preneti na realni sektor. Italija i Nemačka takođe su dva važna trgovinska partnera Srbije, dok je Nemačka i u prethodnim kvartalima beležila pad.Radosavljević ističe da ne treba širiti paniku, ali i da nacionalne vlade moraju da razmišljaju na koji će način ekonomski pomoći privredu ukoliko žele da ublaže negativne posledice nedavno proglašene pandemije.Amerika je, sa druge strane, još 2009. godine, kada je počela kriza, preduzela mere koje su se u Evropi doživljavale kao jeres – štampanje novca i upumpavanje u privredu. Evropa je učinila isto sa zakašnjenjem, pošto je prvo pokušala da izbegne inflaciju. Sa te strane je, ocenjuje Radosavljević, logično očekivati da će SAD umeti da se nosi sa posledicama pandemije koja je zahvatila i američki kontinent i subvencijama održi stabilnost. Za Ameriku je, zapravo, najopasniji pad cene nafte, pošto su SAD trenutno veliki izvoznik.Ipak, ekonomisti sa kojima je razgovarao Njujork tajms nisu preterano optimistični kada je reč o SAD: ukoliko se predsednik Donald Tramp i Kongres ne usaglase oko neophodnih mera, šanse su praktično pola-pola da i Amerika naredne godine zapadne u recesiju.Važan faktor je i kakva će biti trustička sezona ove godine, u zavisnosti od toga koliko će trajati pandemija.“Ova kriza se značajno razlikuje od krize 2008. godine koja je bila ekonomski izazvana i samim tim je mogla da se leči ekonomskim merama. Aktuelna kriza nije ekonomski izazvana, ali ima ekonomske posledice, zato je važno i da je lečimo malo drugačijim merama.”