Švedska vlada na klimavim nogama zbog - Erdogana

Premijerka Andersdon dolazi iz redova socijaldemokrata, koje su se do sada protivile ulasku u NATO savez. Međutim, rat u Ukrajini promenio je situaciju na Baltiku, pa su Švedska i Finska zvanično podnele zahtev za članstvo u Severnoatlantskoj alijansi.Iako su čelnici NATO obećali brz prijem, došlo je do neočekivanog problema, u liku i delu turskog predsednika.Erdogan smatra da vlasti ove dve zemlje podržavaju teroriste jer je sedište Radničke partije Kurdistana (PKK) upravo u Švedskoj.

On je više puta isticao da neće dozvoliti prijem Švedske u NATO, a sada je došlo do nove političke krize u toj zemlji.Premijerka uz ministraOstavku švedskog ministra pravde Morgana Johansona zatražili su pripadnici desnice zbog navodnog pogoršanja bezbednosne situacije.Premijerka Anderson zapretila je da će podneti ostavku ukoliko dođe do smene ministra, a istovremeno vladaju previranja zbog zahteva turskog predsednika.Situacija je dodatno zakomplikovana činjenicom da smena pomenutog ministra zavisi od kurdske poslanice Amineh Kakabaveh, koja je sada samostalni predstavnik u parlamentu nakon napuštanja Levice.

Iako poslanica Kakabaveh nije saveznica desnice, Erdogan je upravo na nju mislio kada je rekao da u švedskom parlamentu sede "teroristi".Pored toga, ona se jasno usprotivila pravljenju dogovora sa turskim predsednikom zbog prijema u NATO savez.„U ovom trenutku nemam razloga da podržim zahtev Švedskih demokrata, ali ne znam šta će biti sa ulaskom u NATO. Samo želim da čujem šta se govori na sastancima sa turskim zvaničnicima“, poručila je Kakabaveh, pozivajući Švedsku da povuče prijavu za ulazak u NATO.Erdoganovih 5 zahtevaTurska, jedina članica NATO saveza koja se protivi ulasku Švedske i Finske u Severnoatlantsku alijansu, zatražila je od ove dve zemlje pisani sporazum, na kom će biti navedeni konkretni koraci za okončanje "podrške terorizmu". Diplomate Švedske i Finske otputovale su u Tursku na zvanične pregovore sa tamošnjom delegacijom, ali Erdogan u međuvremenu poručuje da njegova zemlja planira vojnu operaciju u Siriji jer podgrupa Radničke partije Kurdistana (PKK) deluje u Siriji, a prema njegovom mišljenju njeno središte je u Švedskoj.

Turski ministar spoljnih poslova Mevlut Čavušoglu traži pisani sporazum od Finske i Švedske o koracima za okončanje njihove „podrške terorizmu“ ako žele da se pridruže NATO savezu. Čavušogluove izjave usledile su neposredno pre konzultacija turske delegacije s dve nordijske zemlje u Ankari.„Očekujemo da će prekinuti potporu terorizmu i ukinuti obrambena ograničenja“, rekao je Čavušoglu, nakon čega će Turska dati zeleno svetlo za ulazak Finske i Švedske u Alijansu.Operacija u SirijiDok diplomate traže rešenje koje će zadovoljiti zahteve obe strane, turski lider odlučio je da sam preuzme određene korake. Redžep Tajip Erdogan najavio je da planira novu vojnu operaciju u Siriji. Cilj operacije je da osigura bezbednosnu zonu od 30 kilometara duž granice sa Sirijom.

„Ubrzo ćemo preduzeti nove korake u vezi sa nedovršenim delom projekta duboke zone bezbednosti od 30 kilometara, koji smo započeli duž naše južne granice“, izjavio je Erdogan.On nije želeo da otkrije detalje operacije, ali je naveo da će ona početi nakon što vojska i obaveštajne i bezbednosne službe Turske završe pripreme.Turske snage prethodnih godina sprovele su tri velike operacije na severu Sirije, zauzevši pogranična područja radi bezbednosti od Islamske države i lokalnih kurdskih oružanih snaga, poznate kao Jedinice narodne zaštite (YPG).Turska smatra da je YPG povezana sa zabranjenom Radničkom partijom Kurdistana (PKK), koja od 1984. godine vodi oružanu pobunu u Turskoj. PKK se nalazi na spisku terorističkih organizacija Turske, SAD i EU, a Erdogan veruje da je središte PKK u Švedskoj.On tvrdi da Finska i Švedska podržavaju PKK i druge grupe koja Turska smatra teroristima, a sporna tačka su i ograničenja na prodaju oružja Turskoj, koja su Švedska i Finska uvele nakon upada Turske u Siriju 2019. godine.PKK, koju Ankara smatra terorističkom organizacijom, decenijama se bori protiv turskih snaga, i teži većoj autonomiji za kurdsko stanovništvo. Turska je izvela brojne prekogranične vazdušne i kopnene operacije protiv pobunjenika Radničke partije Kurdistana tokom proteklih decenija.Švedska ima veliku kurdsku dijasporu, a zajednica se smatra jednom od najvećih van Bliskog istoka. Stanovništvo Finske koje govori kurdski procenjeno je na nešto više od 15.000 ljudi 2020. godine, manje od jednog procenta stanovništva.Mnogi od njih su upravo stacionirani u Švedskoj u kojoj sprovode verske aktivnosti.BONUS VIDEO Erdoganov megaprojekat - novi kanal pored Bosfora

video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=erdoganovmegaprojekatnovikanalporedbosfora-novas-worldwide&stream=hp3500&t=0&player=m3u8v&sp=novas&u=novas&p=n0v43!23t001" video-id="3606400"]***Pratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTwitterInstagram