Erdogan sada ima 5 zahteva za Švedsku i Finsku

Turski ministar spoljnih poslova Mevlut Čavušoglu traži pisani sporazum od Finske i Švedske o koracima za okončanje njihove "podrške terorizmu" ako žele da se pridruže NATO savezu. Čavušogluove izjave usledile su neposredno pre konzultacija turske delegacije s dve nordijske zemlje u Ankari."Očekujemo da će prekinuti potporu terorizmu i ukinuti obrambena ograničenja", rekao je Čavušoglu, nakon čega će Turska dati zeleno svetlo za ulazak Finske i Švedske u Alijansu.

Operacija u SirijiDok diplomate traže rešenje koje će zadovoljiti zahteve obe strane, turski lider odlučio je da sam preuzme određene korake. Redžep Tajip Erdogan najavio je da planira novu vojnu operaciju u Siriji. Cilj operacije je da osigura bezbednosnu zonu od 30 kilometara duž granice sa Sirijom.„Ubrzo ćemo preduzeti nove korake u vezi sa nedovršenim delom projekta duboke zone bezbednosti od 30 kilometara, koji smo započeli duž naše južne granice“, izjavio je Erdogan.On nije želeo da otkrije detalje operacije, ali je naveo da će ona početi nakon što vojska i obaveštajne i bezbednosne službe Turske završe pripreme.Turske snage prethodnih godina sprovele su tri velike operacije na severu Sirije, zauzevši pogranična područja radi bezbednosti od Islamske države i lokalnih kurdskih oružanih snaga, poznate kao Jedinice narodne zaštite (YPG).

Turska smatra da je YPG povezana sa zabranjenom Radničkom partijom Kurdistana (PKK), koja od 1984. godine vodi oružanu pobunu u Turskoj. PKK se nalazi na spisku terorističkih organizacija Turske, SAD i EU, a Erdogan veruje da je središte PKK u Švedskoj.On tvrdi da Finska i Švedska podržavaju PKK i druge grupe koja Turska smatra teroristima, a sporna tačka su i ograničenja na prodaju oružja Turskoj, koja su Švedska i Finska uvele nakon upada Turske u Siriju 2019. godine.PKK, koju Ankara smatra terorističkom organizacijom, decenijama se bori protiv turskih snaga, i teži većoj autonomiji za kurdsko stanovništvo. Turska je izvela brojne prekogranične vazdušne i kopnene operacije protiv pobunjenika Radničke partije Kurdistana tokom proteklih decenija.

Švedska ima veliku kurdsku dijasporu, a zajednica se smatra jednom od najvećih van Bliskog istoka. Stanovništvo Finske koje govori kurdski procenjeno je na nešto više od 15.000 ljudi 2020. godine, manje od jednog procenta stanovništva.Mnogi od njih su upravo stacionirani u Švedskoj u kojoj sprovode verske aktivnosti.Razgvorori sa nordijskim liderimaUprkos otvorenom protivljenju, Erdogan je pristao da pregovara sa nordijskim liderima.On je odvojeno razgovarao sa finskim predsednikom Saulijem Ninistom i švedskom premijerkom Magdalenom Anderson.Erdogan je pozvao Stokholm da „prekine političku i finansijsku podršku i isporuku oružja terorističkim organizacijama“, dok je Ninistu rekao da ignorisanje „terorističke organizacije koja predstavlja pretnju savezniku unutar NATO nespojivo sa duhom prijateljstva i savezništva“.ZahteviNa listi Erdoganovih prioriteta se nalazi i zahtev da Švedska obuzda kampanju „dezinformacija protiv Turske“ koju vode sledbenici muslimanskog sveštenika Fetulaha Gulena, za kojeg Ankara tvrdi da stoji iza pokušaja državnog udara 2016. godine.Ovaj pokret se našao na meti Erdogana nakon pokušaja državnog udara koji se odigrao 15. i 16. jula 2016. godine.Erdogan je okrivio pripadnike ovog pokreta za izbijanje puča i naveo da su najviši članovi ove organizacije članovi duboke države koja ima za cilj da uništi Tursku.Generalni sekretar NATO saveza Jens Stoltenberg rekao je da članice Alijanse ozbiljno shvataju brige Turske, koje će u narednom periodu biti razmotrene. Istovremeno, NATO očekuje da će Erdogan biti spreman na dijalog po tom pitanju, i da u konačnici neće blokirati ulazak Švedske i Finske u savez.BONUS VIDEO Erdogan u Sarajevu

video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=erdoganusarajevugp-novas-worldwide&stream=hp3500&t=0&player=m3u8v&sp=novas&u=novas&p=n0v43!23t001" video-id="2343662"]***Pratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTwitterInstagram