Bombe nad Gazom, buldožeri na Zapadnoj obali: Palestinci ostaju bez domova, rešenje o dve države sve dalje

Bitka za grad Gazu

Izraelska vojska pokrenula je novu fazu operacije pod nazivom „Gideonove kočije II“, čiji je cilj zauzimanje najvećeg grada u enklavi – Gaze. Posle višenedeljnih vazdušnih udara i artiljerijskog bombardovanja, izraelske snage zauzele su uporišta na obodima grada, posebno u kvartovima Zejtun i Džabalija, koji su gotovo sravnjeni sa zemljom. Prema podacima palestinskih vlasti, desetine hiljada civila beže iz svojih domova, pokušavajući da pronađu utočište u južnim delovima pojasa, iako su i oni već u ruševinama nakon višemesečnih sukoba.

„Naš cilj je da nanesemo dodatnu štetu Hamasovoj vojnoj infrastrukturi iznad i ispod zemlje“, izjavio je portparol izraelske vojske, brigadni general Efi Defrin. On je potvrdio da Izrael računa na dugu i iscrpljujuću operaciju.

Palestinske vlasti, koje u Gazi predvodi Hamas, optužuju Izrael da vodi „brutalan rat protiv civila“. Samo 20. avgusta u izraelskim udarima poginulo je 25 ljudi, među kojima troje dece. Prema podacima Ministarstva zdravlja u Gazi, od početka sukoba u oktobru 2023. godine poginulo je više od 62.000 ljudi, dok je više od 90 odsto stambenih objekata uništeno ili oštećeno. UN upozoravaju da se odvija „najgori scenario gladi u savremenom svetu“, jer je pristup hrani, vodi i medicinskoj pomoći gotovo onemogućen.

Premijer Benjamin Netanjahu poručuje da je cilj operacije „oslobađanje talaca i kompletan poraz Hamasa“. Uprkos kritikama saveznika, Izrael je mobilisao dodatnih 60.000 rezervista, nagoveštavajući da će sukob trajati još mesecima.

Plan E1: naseljavanje kao političko oružje

Dok traje ofanziva u Gazi, izraelska vlada istovremeno je donela odluku koja bi mogla dugoročno da preoblikuje mapu Bliskog istoka. Naime, odobren je kontroverzni projekat E1 kojim je predviđena izgradnja oko 3.500 stambenih jedinica za izraelske doseljenike između Istočnog Jerusalima i već postojećeg naselja Male Adumim.

Plan, koji je još devedesetih godina predložio tadašnji premijer Jicak Rabin, decenijama je bio zamrznut zbog međunarodnog protivljenja. Međutim, ministar finansija i lider krajnje desnice Becalel Smotrič sada ga je reaktivirao, naglašavajući da se ovim projektom „sahranjuje ideja palestinske države – ne rečima, već delima“.

Smotrič je plan nazvao „istorijskim dostignućem“ i dodao da je cilj da se na Zapadnu obalu dovede čak milion novih doseljenika. Prema izraelskoj grupi Peace Now, koja prati izgradnju naselja, realizacija plana bi povećala veličinu Male Adumima za trećinu i fizički presekao Zapadnu obalu, sprečivši spajanje Ramale, Istočnog Jerusalima i Vitlejema u jedinstvenu palestinsku teritoriju.

Istorijski kontekst

Izrael je nakon Šestodnevnog rata 1967. godine započeo proces izgradnje jevrejskih naselja na teritorijama koje je okupirao – Zapadnoj obali, Istočnom Jerusalimu, Golanskoj visoravni i u Gazi. Dok su izraelske vlade to pravdale bezbednosnim razlozima i istorijskim pravom, međunarodna zajednica već tada je te poteze proglasila nezakonitim. Tokom poslednjih pet decenija, broj doseljenika porastao je na oko 700.000, a njihova prisutnost postala je jedan od glavnih izvora sukoba. Projekat E1, zbog svog strateškog položaja, oduvek je smatran „crvenom linijom“ – upravo zato što fizički onemogućava da palestinska teritorija funkcioniše kao jedinstvena i povezana celina.

Međunarodne reakcije i osude

Najava plana izazvala je buru kritika širom sveta. UN i EU upozorile su da bi realizacija projekta „žestoko podrila mogućnost stvaranja održive i celovite palestinske države“. Britanski ministar spoljnih poslova Dejvid Lemi nazvao je odluku „flagrantnim kršenjem međunarodnog prava“, dok je Turska upozorila da plan „narušava teritorijalni integritet Palestine“.

Egipat i Jordan su se takođe usprotivili, naglašavajući da ovakav potez direktno ugrožava mogućnost postizanja mira. Čak su i pojedini izraelski saveznici izrazili zabrinutost – američki Stejt department je saopštio da stabilna Zapadna obala „održava bezbednost Izraela“ i da bi novi plan mogao ugroziti regionalnu stabilnost.

Palestinsko Ministarstvo spoljnih poslova ocenilo je da je reč o „produžetku genocida, raseljavanja i aneksije“. Istovremeno, broj incidenata u kojima izraelski doseljenici napadaju Palestince raste – UN su zabeležile 757 takvih napada u prvoj polovini 2025. godine, što je za 13 odsto više nego u istom periodu prošle godine.

Sudar dve realnosti

Dok Izrael tvrdi da brani sopstvenu bezbednost i pravo na istorijsku domovinu, Palestinci upozoravaju da su suočeni sa kombinacijom vojne sile i demografskog inženjeringa koji vodi ka trajnom raseljavanju. Humanitarne agencije beleže rastuću glad u Gazi, dok stanovnici Zapadne obale strahuju da bi projekat E1 mogao biti uvod u još masovnije gubitke zemlje.

Palestinska dijaspora u svetu sve glasnije apeluje na međunarodne vlade da priznaju palestinsku državu. Trenutno je priznaje 147 od 193 zemlje članice UN, dok Velika Britanija najavljuje da će to učiniti u septembru ukoliko Izrael ne pokaže spremnost za kompromis.

Međunarodni sud pravde u Hagu prošle godine je ocenio da je izraelsko prisustvo na okupiranim palestinskim teritorijama nelegalno i da Izrael mora da povuče doseljenike. Premijer Netanjahu te odluke naziva „odlukama zasnovanim na lažima“, ponavljajući da „Jevrejski narod nije okupator na sopstvenoj zemlji“.

Budućnost bez mira?

Kombinacija vojne ofanzive u Gazi i širenja naselja na Zapadnoj obali stvara utisak da izraelska vlada vodi paralelnu strategiju: vojno slabljenje Hamasa s jedne strane i teritorijalnu konsolidaciju s druge. Takav pristup, ocenjuju analitičari, mogao bi trajno da sahrani koncept rešenja o dve države, koji je decenijama bio osnova međunarodnih mirovnih pregovora.

Za sada, palestinski narod ostaje zaglavljen između bombi koje razaraju Gazu i buldožera koji preobražavaju Zapadnu obalu. U takvim okolnostima, pitanje opstanka palestinske države postaje manje politička dilema, a sve više borba za fizički opstanak.