Šta su mu pingvini zgrešili? Ovo su najluđe stavke sa liste Trampovih carina

Evropa nije samo Evropa. Zahvaljujući starim kolonijalnim nasleđima, evropske teritorije su raštrkane širom sveta, a mnoge od njih će biti pogođene veoma različitim carinskim tretmanom iz Trampove administracije, piše Politico.

Francuska – ali ne cela

Sjedinjene Američke Države posebno su izdvojile nekoliko francuskih prekomorskih teritorija za više tarife, što je predsednik Emanuel Makron nazvao „neprihvatljivim“. Izvoz iz tih teritorija biće kažnjen ili povlašćen u poređenju sa ostatkom Francuske i Evropske unije.

Na primer, Gvadelupe i Martinik u Karibima, Francuska Gvajana u Južnoj Americi i Majot u Indijskom okeanu – iako deo EU – suočiće se sa samo 10% carine, što je upola manje od tarifa koje važe za samu Francusku.

Međutim, ostrvo Rejunion u Indijskom okeanu, sa istim pravnim statusom, pogođeno je sa čak 37% carine – više nego duplo u odnosu na 20% koja važi za Francusku i EU.

Sen Pjer i Lesoto – veća pretnja od Kine?

Jeste li čuli za Sen-Pjer i Mikelon? Male francuske ostrvske teritorije blizu Kanade? Prema Trampovoj administraciji, one predstavljaju ozbiljnu pretnju. Izvoz iz ovog arhipelaga biće pogođen sa čak 50% carine – najvišom stopom – istom kao i za afričku zemlju Lesoto, koja se nalazi unutar Južnoafričke Republike.

Za poređenje, kineski izvoz u SAD biće oporezovan sa „samo“ 34%.

U slučaju Sen-Pjera i Mikelona postoji bar neka logika: prema podacima američkog Biroa za statistiku, izvoz sa tih ostrva u SAD prošle godine iznosio je 3,4 miliona dolara – bez ikakvog uvoza iz SAD.

Kaznene carine – na pingvine

Trampova administracija je uvela 10% carinu na izvoz sa nenaseljenih (sem ako ne računate pingvine) ostrva Hird i Mekdonald, što je izazvalo talas mimova.

Iako su australijski pingvini privukli pažnju javnosti, treba pomenuti i evropske pingvine. Na Foklandskim ostrvima (britanska prekomorska teritorija), samo 15 od 778 ostrva ima ljudsku populaciju – a pingvina ima otprilike 300 puta više nego ljudi.

To nije sprečilo SAD da im odrede carinu od čak 41%. U poređenju, sama Velika Britanija je „prošla“ sa samo 10% carine.

Blage tarife za foke

Norveško ostrvo Jan Majen, koje nema stalno stanovništvo, takođe je pogođeno sa 10% carine. Tamo se nalaze samo meteorolozi i vojnici – daleko manje brojni od lokalnih foka.

Na meti je i Svalbard, još jedna norveška teritorija. Nekada važno rudarsko središte, danas je dom za oko 3.000 ljudi koji uglavnom rade u turizmu. Poslednji aktivni rudnik zatvara se ove godine.

Zanimljivo je da su Sjedinjene Države imale trgovinski suficit sa Svalbardom i Jan Majenom u 2024. od svega 400.000 dolara, a ni jedno od ta dva ostrva nije izvozilo ništa u SAD. Dakle, foke na Svalbardu mogu da nastave da beže od polarnih medveda, a ne da se brinu oko carinskih barijera.

Norveška, u međuvremenu, suočava se sa carinama od 16%.

Zašto baš Kurasao?

Bivša holandska kolonija u Karibima, Kurasao je i dalje deo Kraljevine Holandije, iako nije deo unutrašnjeg tržišta EU. Kao prekomorska teritorija (OCT), ima bescarinski pristup tržištu EU.

SAD su u 2024. imale trgovinski suficit sa Kurasoom od skoro 800 miliona dolara – uglavnom zahvaljujući izvozu nafte, automobilske opreme i elektronike. To bi mogao biti razlog što su SAD uvele samo 10% carine, za razliku od 20% koje važe za Holandiju i ostatak EU.

Ne zaboravite matematiku

Prema autoru Džejmsu Surovickom („Mudrost mase“), Trampova administracija koristi jednostavnu formulu za određivanje tarifa: uzmu trgovinski deficit sa nekom zemljom i podele ga sa njenim izvozom u SAD.

Ali u slučajevima kao što su Kurasao ili Jan Majen – gde ili postoji trgovinski suficit ili uopšte nema stalnog stanovništva – ostaje pitanje da li Trampove „recipročne“ tarife uopšte imaju smisla.