Kako je Tramp izračunao carinu do 37% za Srbiju, 34% za Kinu ili 20% za EU? Formulu niko ne razume, a stručnjak tvrdi: "Kakva besmislica"

Donald Tramp je, predstavljajući carine, držao velike table na kojima se pored svake zemlje nalaze dve kolone - u plavoj se nalaze tarife koje je određena zemlja uvela Americi, a u žutoj nove carine koje Amerika uvodi toj zemlji. Prva kolona je obeležena kao "tarife koje se naplaćuju SAD, uključujući manipulaciju valutama i trgovinske barijere" (manipulacija valutom je drugo ime za državnu politiku kojom se "veštački" održava valuta uprkos tržištu, najpre da bi se favorizovali izvoznicite zemlje - prim. aut.)

Prema toj tabeli, srpske carine na američku robu su čak 74 odsto, vijetnamske 90 odsto, švajcarske 61 odsto, indijske 52 odsto, južnoafričke 60 odsto, carine EU 39 odsto...Carine koje je Amerika uvela svakoj od zemalja ili saveza sa liste su tačno pola od carina koja ta zemlja ili savez ima na američku robu, prema Trampovoj računici.

Međutim, sva je prilika da nije reč samo o carinama i da je ključ za brojku u prvoj koloni u onim "sitnim slovima" na Trampovoj tabli - "uključujući manipulaciju valutama i trgovinske barijere". Dakle, brojka u prvoj tabeli je carina na američku robu, plus ova dva faktora, ali nije najasnije kako je Trampov tim izračunao uticaj manipulacije valutama i na kakve "trgovinske barijere" se misli.

Šta su tačno kriterijumi za određivanje novih carina?

"Njujork tajms", u svom tekstu "Kako je Tramp izračunao tarife?", navodi da je Tramp malo govorio o metodologiji, ali da se čini da je nova carinska stopa za svaku zemlju izvedena tako što se:

• Trgovinski deficit koji SAD imaju sa tom zemljom podeli sa izvozom koji je ta zemlja uputila ka Sjedinjenim Državama
• Zatim, konačna carinska stopa se dobija tako što se dobijeni broj prepolovi, jer je Tramp rekao da će biti "dobar"

Američki novinar i ekonomski stručnjak Džejms Surovicki prvi je ukazao na ovaj obrazac u objavi na mreži X. Njegov komentar je izazvao mnogo reakcija i komentara, a on je svoj stav objasnio na primeru Indonezije.

"Upravo sam shvatio odakle dolaze ove lažne carinske stope. Oni zapravo nisu izračunali stvarne carinske stope + necarinske barijere, kao što tvrde. Umesto toga, za svaku zemlju su jednostavno uzeli dve cifre - američki trgovinski deficit sa tom zemljom i podelili ga izvozom te zemlje u SAD.

Dakle, imamo trgovinski deficit od 17,9 milijardi dolara sa Indonezijom. Njen izvoz u SAD iznosi 28 milijardi dolara. Dakle, 17,9 / 28 = 64%, što Tramp tvrdi da je carinska stopa koju Indonezija naplaćuje nama. Kakva neverovatna besmislica", navodi Surovicki.

Ispod tog tvita, nastavio je da objašnjava.

"Čak i kad se uzme u obzir da je u pitanju Tramp, ne mogu da verujem da su zapravo rekli: 'Samo ćemo podeliti trgovinski deficit sa uvozom i reći ljudima da je to carinska stopa'. A onda su odlučili da naše carine postave tako što će tu potpuno izmišljenu stopu jednostavno prepoloviti! Ovo je toliko glupo i obmanjujuće", tvrdi on.

Potom dodaje da su je "još gore nego što je mislio", odnosno da su Trampovi ljudi pri izračunavanju carinske stope koristili samo deficit u robi.

"Dakle, iako Sjedinjene Države ostvaruju suficit u trgovini uslugama sa svetom, ti izvozi se, što se Trampa tiče, uopšte ne računaju", piše on.

Zvanično saopštenje o recipročnim tarifama

Bela kuća je kasnije pojasnila svoju metodologiju na sajtu Kancelarije trgovinskog predstavnika Sjedinjenih Američkih Država (United States Trade Representative, USTR). Iako koristi neke matematičke simbole koji mogu biti teški za tumačenje, u saopštenju se potvrđuje da je formula u suštini zasnovana na trgovinskom deficitu SAD sa nekom stranom zemljom, podeljenim izvozom te zemlje.

Formula objavljena u tom saopštenju izgleda ovako:

"Oduvek je bilo jasno da će biti veoma teško precizno izračunati recipročne carinske stope.. S obzirom na to da su, kako izgleda, želeli da brzo izađu sa nečim konkretnim, izgleda da su došli do aproksimacije koja je u skladu sa njihovim političkim ciljevima", rekla je za "Njujork tajms" Emili Kilkris, direktorka Programa za energiju, ekonomiju i bezbednost u Centru za novu američku bezbednost i bivša zamenica pomoćnika američkog trgovinskog predstavnika.