Šta je "rušizam"?: Reč koja je ušla u svakodnevni govor Ukrajinaca od početka ruske invazije

„Rušizam je reč koja će ući u istorijske udžbenike“, objavio je predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski krajem aprila.Sada je, piše Dojče vele, ukrajinski Parlament prvi put definisao taj pojam: u rezoluciji koja je usvojena 2. maja kaže se da je „rušizam“ – „ruski fašizam“.Ta reč ipak nije nova – upotrebljavali su je ranije i to ne samo u Ukrajini.

Nastala je pre nekoliko godina među novinarima u postsovjetskom prostoru.Kao fuzija dve reči, najčešće engleske verzije „Russia“ (Rusija) i „Fascism“ (fašizam) – to je takozvani portmanto, pojam koji je nazvan po francuskom nazivu za kofer od dva odvojena dela i označava spajanje dve odvojene reči.U Sovjetskom Savezu „fašizam“ je bio sinonim za nacional-socijalizam, pa je i u svim državama nastalim raspadom Sovjetskog Saveza do danas tako.

Na Zapadu se fašizam upotrebljava da se označi Musolinijev režim koji se nametnuo u Italiji dvadesetih godina prošlog veka.Posle aneksije Krima 2014. „rušizam“ je u Ukrajini sve češće u opticaju.Sergij Plohi, profesor na Havardu i stručnjak za ukrajinsku istoriju, kaže: „U ukrajinskom društvu tražilo se podesno ime za agresora.“

On dodaje da to što je ukrajinski Parlament doneo zaključak koji se odnosi na tu reč, odražava taj proces koji traje.Ukrajinski Parlament o „rušizmu“Rezolucija Vrhovne rade Ukrajine ima dve stranice. Na njima se opisuje „rušizam kao vrsta totalitarne ideologije i prakse“.Dodaje se da je on osnova režima koji se u Rusiji učvrstio pod predsednikom Vladimirom Putinom.

Parlament u Kijevu pod pojmom podrazumeva i „ruski šovinizam“ i „imperijalizam“, kao i „nasleđe komunističkog režima SSSR i nacionalsocijalizma“.Ukrajinski parlamentarci smatraju da „rušizam“ u prvom redu znači „sistematsku povredu ljudskih prava i osnovnih sloboda“, „kult nasilja i militarizma“, „kult ličnosti vođe i sakralizaciju državnih institucija“, „veličanje Rusije i Rusa i za račun nasilnog ugnjetavanja i/ili negiranja postojanja drugih naroda“.Poslednja tačka se odnosi verovatno na rusku propagandu koja ponavlja da ne postoji samosvojni ukrajinski narod.Sličnosti „rušizma“, fašizma i nacizma„To je originalan korak, neuobičajen, i verovatno je iznenadio mnoge istoričare i novinare“, kaže Andreas Umland, stručnjak za Ukrajinu pri Stokholmskom centru za istočnoevropske studije.

On smatra da je moguće da ima smisla da se takva rezolucija usvoji u parlamentu, jer se formira pojam koji uzima u obzir ruske posebnosti i omogućava da se prevaziđe poređenje s nemačkim nacionalsocijalizmom, jer, kako kaže Umland, ono nije uverljivo.„Nemački fašizam je bio nešto posebno, nešto specifično nemačko“.Martin Šulce Vesel, istoričar i stručnjak za istočnu Evropu na minhenskom Univerzitetu Ludvig Maksimilijan, smatra da je pojam primeren: „To je politička odluka ukrajinskog Parlamenta da tako nazove Rusiju, to je u ratu potpuno razumljivo.“

On dodaje da je oznaka izabrana „umešno, jer ističe postojeće sličnosti sa fašizmom, ali u isto vreme naglašava ruske specifičnosti“.Šulce Vesel kaže da u sličnosti spadaju „odnos prema vođi, kult ličnosti i u određenom smislu militarizam“.Gde su razlike?Razlike između „rušizma“ i fašizma, odnosno nacionalsocijalizma, Šulce Vesel vidi u tome što u nacionalsocijalističku ideologiju spada antisemitizam.Nemački publicista i dobar poznavalac Ukrajine Vinfrid Šnajder-Deters takođe smatra da u Rusiji nije raširen antisemitizam.

Prema njemu je „ruski fašizam“ alternativni izraz za „putinizam“. Šnajder-Deters kaže: „Putinizam je fašizam, jedna od brojnih varijanti italijanskog originala“.Andreas Umland ukazuje na još jednu razliku: „Nauka polazi od toga da je fašizam revolucionarna ideologija, kojoj je stalo do preoblikovanja, novog rođenja cele zemlje. To se ne odnosi na Rusiju.“On objašnjava da je to povezano s činjenicom da je Putin, za razliku od Hitlera, predstavnik starog režima.

Šef Kremlja je prema Umlandu „funkcioner sovjetskog režima, koji svoj pogled upire u prošlost, a ne toliko u budućnost.“Može li „rušizam“ biti krivično delo?Ukrajinska Vrhovna rada osudila je „rušizam“ i namerava da apeluje na druge međunarodne organizacije, vlade i parlamente da učine isto.Time ukrajinski parlamentarci ne žele samo da „podsete svet na ruske zločine“, već žele kasnije i da izvedu rusko rukovodstvo pred lice pravde.Stručnjaci ne mogu da kažu da li će se pojam „rušizam“ proširiti svetom i biti priznat.Martin Šulce Vesel podseća da su za međunarodno pravo relevantni samo međunarodno definisani zločini, kao što je zločin protiv čovečnosti.Vinfrid Šnajder-Deters to formuliše ovako: „Ovde je potpuno svejedno da li je klasifikacija ’putinizma’ kao ’fašizma’ (ili ’nacizma’) naučno utemeljena ili ne, sve dok u Ukrajini traje ’Putinov rat’ radi se o publicističkom dejstvu tog pojma.“On dodaje da politikolozi i istoričari mogu da se pobrinu za naučnu ocenu kasnije – posle rata.BONUS VIDEO Putin u iznenadnoj poseti frontu

video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=apputinuiznenadnojposetiukrajinigp-novas-worldwide&stream=hp1400&t=0&player=m3u8v&sp=novas&u=novas&p=n0v43!23t001" video-id="5834804"]