U dečijem vrtiću na Jarunu zavladala je velika tuga i šok nakon što je omiljeni vaspitač Bojan Radašinović (48) u četvrtak preminuo na radnom mestu. Još tog jutra šalio se i igrao s decom, a onda je seo na stolicu i pokosio ga je moždani udar. Iako je hitna pomoć brzo stigla i pokušala reanimaciju, nije bilo pomoći.
„Deca su mislila da se igra kad je seo. Koleginica ga je pitala za nešto i shvatila da ne reaguje te je odmah pozvala pomoć. Svi smo neizmerno tužni i svima će Bojan jako nedostajati, jer je bio divan“, rekao deda jednog od dečaka iz njegove grupe u vrtiću, piše Jutarnji list.
Radašinović, koji je bio jedan od osam muških vaspitača u Zagrebu, jako će nedostajati svojim kolegama, deci i njihovim roditeljima, ali i književnoj zajednici. Nagradu „Goranovo proljeće za mlade pjesnike“ dobio je 2000. godine. Objavio je tri zbirke poezije: „Sprega književnosti i prljavog rublja“ (2000), „Ovdje ćemo uvijek biti stranci“ (2003), „Savršeno mjesto za život“ (2005), zbirku priča „Non stop“ (2011) i „Knjigu za djecu u vlastitoj nakladi“ 2017. godine. To je knjiga koja povezuje vaspitanje i obrazovanje s permakulturom, koju je Radašinović proučavao i po njoj živeo.
„Bio je poseban, ili si ga voleo jako ili nisi uopšte. Ja jesam, uvek mi je bilo ugodno s njim u društvu. Duhovit, ironičan, autoironičan. Živeo je u skladu s prirodom, uzgajao svoj vrt, boravio vikendima u prirodi u svojoj vikendici. Bio je jedan od retkih muških vaspitača. Posao koji radimo beskrajno je lep, težak i stresan. Ostavlja posledice na naše zdravlje, pa tako je verovatno i na njegovo. Biti vaspitač nije posao, to je poziv. Radiš i kada si na godišnjem i vikendom, radiš čak i na bolovanju, smišljajući neke nove ideje. Osim nas, naš posao radi i naša porodica, prijatelji, poznanici, prikupljajući sve što nam treba, dolazeći nam u goste u vrtić, organizujući nam razne događaje kako bi deci bilo što zanimljivije. I upravo zbog toga, molim vas, neka nikad niko više ne kaže da se vaspitači u vrtiću samo igraju. Zbogom Bojane“, napisala je na društvenoj mreži njegova koleginica na profilu Priče tete Dude.
Svestrani Radašinović je radio i kao mentor informatike u Centru za podsticanje darovitosti, a svoje pesme, priče i eseje objavljivao je u Zarezu, Vijencu, Quorumu, Poeziji, Knjigomatu, Večernjem listu, Karlovačkom tjedniku, Albumu, Trećem programu Radio Zagreba. Poezija mu je prevedena na engleski, nemački, portugalski i slovenski. Takođe je uvršten u nekoliko zbirki i antologija savremenog pesništva.