Visoki predstavnik Kristijan Šmit posalo je pismo državnim parlamentarcima u kojima traži da oni usvoje "svoj" zakon o zabrani negiranja genocida i govora mržnje, a da bi on onda bio spreman povući nametnutu odluku njegovog prethodnika Valentina Incka.
„Pozivam vas da u Parlamentarnoj skupštini BiH usvojite zakon kojim bi se zabranili određeni oblici govora mržnje, uključujući i negiranje svakog genocida i veličanje osuđenih ratnih zločinaca“, piše Šmit na početku.
„Tokom poslednjih 150 godina, međunarodna zajednica se obavezala da će uspostaviti pravila za izbegavanje sukoba i utvrditi humanitarne standarde koji se primenjuju tokom rata i sukoba obeleženih nasiljem, kako bi se osiguralo poštovanje potreba za humanim postupanjem i vodila briga o osobama koje su se našle u ratnim okolnostima“, napisao je.
Kaže da negiranje dobro dokumentiranih i utvrđenih činjenica o ratnim događajima, uključujući i genocide, sprečava društva da se nose s kolektivnom prošlošću, te da predstavlja nastavak zlostavljanja žrtava, prenosi Klix.ba.
„Izmene Krivičnog zakona BiH donesene u julu 2021. godine zasnivaju se na principu očuvanja temeljnih vrednosti. Zakonodavni akti mogu ostvariti svoj potencijal u smislu promoviranja mira i pomiranja jedino ukoliko, paralelno s njima, u društvu postoji osnovni koncenzus, kao i zajednička spremnost da se pokaže razumevanje i saosećanje, posebno među mladim ljudima koji su sledeća generacija“, naveo je Šmit.
Smatram da je uloga Parlamenta kao političkog predstavničkog tela da pokuša da donese vlastiti zakon o ovom pitanju, naveo je.
„Poželjno je koristiti demokratski institucionalni proces. To neće biti lako i zahtevaće da se u Parlamentu i u društvu izvrši trezvena priprema koja će biti okrenuta ka postizanju koncezusa. To zahteva angažman koji se neće ograničiti samo na političke predstavnike. U vezi s tim, ocenio bih nameru Parlamenta da se izmene Krivičnog zakona donesene odlukom visokog predstavnika zamene zakonom koji će doneti Parlamentarna skupština BiH. Biću spreman da ukinem postojeći Zakon kada na snagu stupi novi zakon usklađen s evropskim i međunarodnim standarima koji je usvojila Parlamentarna skupština BiH“, naveo je on.
On naglašava i kako se zakon se odnosi na pojedince koji su počinili ratne zločine, a ne na narode ili etničke grupe u celini. Ne postoji drugo tumačenje. Drugo, zakon ne pravi razliku na osnovu etničke pripadnosti žrtava, svaka žrtva i njena porodica zaslužuju bezuslovno poštovanje.
BONUS VIDEO Šta Dodik očekuje od Beograda
***
Pratite nas i na društvenim mrežama: