Kristijan Šmit, visoki predstavnik međunarodne zajednice za BiH je u Vašingtonu, gde se sastaje na najvišim američkim diplomatama. Šmit u intervjuu za Glas Amerike sumira iskustva svog kratkog, ali dinamičnog, diplomatskog angažmana u Bosni i Hercegovini.
PROČITAJTE JOŠ:
Intervju preuzet sa Glasa Amerike.
Glas Amerike: Dejton se oslanja na dve komponente kako bi bio uspešan. Imate civilnu komponentu za koju ste zaduženi da implementirate, a zatim imate vojnu komponentu za koju je EU trenutno odgovorna kroz operaciju Althea. Zvaničnici Pentagona su izjavili da operaciji Althea nedostaje oko 4.300 vojnika da bi bila verodostojna kao snaga za odvraćanje. Postojala je nada da će EU malo povećati broj vojnika, ali u svom izveštaju navodite da procena toga da li bi se to trebalo dogoditi trebala doći tek ako Republika Srpska počne da formira svoje jedinice. Da li je tačno da biste čekali da oni preduzmu nezakonitu akciju i počnu da formiraju paravojne jedinice?
Šmit: Mislim da je dobra vest da zajedno možemo rešiti mogućnost jednostranog raspuštanja vojske. Vojska Republike Srpske neće biti formirana. Posledice toga su vrlo jasne, uključujući i moju stranu. Nakon što sam razgovarao sa generalnim sekretarom NATO-a prošle sedmice, rekao bih da se ne radi o povećanju prisustva, već o prisustvu koje se može smatrati opredeljenjem međunarodne zajednice da doprinese implementaciji Dejtona.
To znači da treba postojati saradnja između Evropske unije i NATO-a. NATO je prisutan u Sarajevu. Trebalo bi biti jasno da ako se stvari zakomplikuju, da Evropska unija, EUFOR i NATO, preko takozvane komandne i strategije „Berlin plus“ mogu povećati svoje prisustvo. Ne vidim potrebu za tim u ovom trenutku, ali mislim da moramo biti svesni situacije.
Glas Amerike: U svom nedavnom izveštaju upućenom generalnom sekretaru UN-a, tvrdite da je BiH u najopasnijem položaju od rata. Spominjete potencijalnu ‘nepopravljivu štetu’ ako se stvari nastave. Jesam li u pravu?
Šmit: To je tačno. Ne mislim na vojno povećanje napetosti, već na nefunkcionalnost države u celini. Neki ne prisustvuju nijednoj sednici parlamenta, vlade, predsedništva. Dakle, oni ne donose nikakve odluke. Na primer, nemamo budžet. Postoji samo privremeni budžet. Ova disfunkcionalnost se preliva u destruktivnu situaciju. Država neće moći da deluje ako im ne pomognemo da se vrate za sto.
Glas Amerike: Mnogi ljudi kažu da se duže vreme ne radi ništa osim što se priča, a situacija se samo pogoršava. Spomenuli ste promenu zakona, ali ako se zakoni svakako ne poštuju, šta onda da radite? Ima dosta primera u BiH da je Ustavni sud doneo odluku, a ona se ne provodi. Problem nije zakon. Problem je implementacija.
Šmit: Zbog toga sam napisao u svom izveštaju Ujedinjenim nacijama da vidim vrlo tešku situaciju, toliko destruktivnu, da se postojanje i suverenitet države može dovesti u pitanje. Radije bih razmislio da li postoje stvari koje bismo mogli izmeniti u konstrukciji Dejtona. Dejtonska konstrukcija ima veoma sofisticirane kontrole i ravnoteže. A ideja je bila da te kontrole i ravnoteže garantuju uticaj tri naroda i dva entiteta, i da onda mogu da rade zajedno. Sada vidimo da kontrole i ravnoteže vode ka blokadi.
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar