2
Postoje neki društveni ili lični profili kojima u ovom trenutku nijedna osoba na svetu verovatno ne bi želela da odgovara. Spisak uključuje ruskog ‘kralja kobasica‘, izvršnog direktora u ruskoj gasnoj industriji, glavnog urednika ruskog tabloida, direktora ruskog brodogradilišta, šefa ruskog skijališta, visokog vazduhoplovnog zvaničnika ili ruskog čeličnog magnata. Svako ko odgovara nekom takvom opisu verovatno ne bi trebao stajati blizu otvorenog prozora, u gotovo bilo kojoj zemlji na svetu i na gotovo svim kontinentima.
Tokom prošlog vikenda, ruski ‘kralj kobasica‘ Pavel Antov, čovek koji je navodno iskazao opasan manjak entuzijazma u vezi ruske invazije na Ukrajinu, pronađen je mrtav ispred hotela u jednom indijskom gradu, samo dva dana nakon što je jedan od njegovih ruskih suputnika i prijatelja preminuo u istom hotelu. Prijavljeno je da je Antov pao u smrt s prozora hotela.
Taj milioner koji se obogatio na mesu i njegov takođe preminuli prijatelj, najnovija su imena na jezivu spisku osoba koje su podlegle ‘ruskom sindromu iznenadne smrti‘, fenomenu koji je odneo živote zapanjujuće velikog broja ruskih poslovnih ljudi, birokrata, oligarha i novinara, piše The Atlantic.
Katalog tih smrti – koji uključuje navodne sumnje na trovanja, sumnjive srčane udare i navodna samoubistva – izvanredan je zbog raznovrsnosti neprirodnih smrti koje sadrži.
Pre nekoliko dana u 74. godini preminuo je i Vladimir Nesterov, poslednji pripadnik ruske elite i čak četvrti zvaničnik za kojeg je objavljeno da je preminuo u poslednjih desetak dana, prenosi Jutarnji list.
Kratka istorija smrti
Nekoliko poznatih Rusa umrlo je u 2022. godini na misteriozne načine, a neke od tih smrti bile su jezive. Tela zvaničnika u sektoru gasne industrije Leonida Šulmana i Aleksandra Tjulakova pronađena su uz oproštajne poruke početkom prošle godine.
U razdoblju od mesec dana, još su tri ruska direktora – Vasilij Melnikov, Vladislav Avajev i Sergej Protosenja – pronađena mrtva, u slučajevima u kojima se čini očitim da se radi o ubistvu ili samoubistvu, a koja uključuju supruge i decu. U maju su ruske vlasti pronašle telo vlasnika odmarališta u Sočiju, Andreja Krukovskog, na dnu litice, a nedelju dana kasnije Aleksandar Subotin, direktor ruske gasne kompanije, preminuo je u kući koja je pripadala moskovskom šamanu, nakon što je navodno otrovan otrovom žabe krastače.
U julu je telo direktora u sektoru energetike, Jurija Voronova, pronađeno kako pluta u biznismenovom bazenu u predgrađu Sankt Peterburga s ranom od metka u glavi. U avgustu je Dan Rapoport, kritičar ruskog predsednika Vladimira Putina, rođen u Letonii, pao s prozora svog stana u Vašingtonu, kilometar i po od Bele kuće, neposredno pre nego što je Ravil Maganov, predsednik ruske naftne kompanije, pao s prozora na šestom spratu u Moskvi. Ranije ovog meseca, direktor IT firme Grigorij Kočenov, strmoglavio se s balkona. Pre desetak dana, na francuskoj rivijeri, ruski nekretninski tajkun pao je niz stepenice sa smrtonosnim posledicama.
I to je samo dro, nikako ceo spisak sumnjivih slučajeva. Neko bi mogao tvrditi da su, s obzirom na izuzetno kratak životni vek u Rusiji i nekontroliranu stopu alkoholizma, barem neki od tih smrtnih slučajeva imali prirodan ili slučajan uzrok. Samo zato što je neko Rus, ne znači da ne može slučajno pasti kroz prozor s nekog gornjeg sprata.
Za Edvarda Lutvaku, istoričara i stručnjaka za vojnu strategiju, to je barem deo svega što se događa – izbijanje masovnog očaja u međusobno povezanom i privilegovanom ruskom elitom.
„Zamislite šta se događa globalizovanojo zemlji kada počnu sankcije“, kaže Lutvak. „Neki od njih će počiniti samoubistvo“, dodaje. No, visoka stopa raširenosti tih preuranjenih smrti, kako se ističe, zahteva pobliže razmatranje.
Egzotične metode likvidacija
Uostalom, kako se navodi, to je nešto što Kremlj radi te postoji i presedan za ovaj fenomen. Godine 2020. ruski agenti otrovali su, ali nisu uspeli da ubiju, velikog Putinovog kritičara Alekseja Navaljnog nervnim agensom novičokom. Deceniju ranije, uspeli su u sličnom pokušaju da ubiju bivšeg agenta ruskih sigurnosnih službi, Aleksandra Litvinenka. Godine 2004., kada se Viktor Juščenko ušao je u trku za predsjednika Ukrajine protiv protivkandidata kojeg je podržavao Kremlj, otrovan je dioksinom i ostao unakažen.
Tridesetak godina ranije, bugarska tajna služba, navodno uz pomoć zloglasnog sovjetskog KGB-a, ubila je disidenta Georgija Markova ubodom vrhom kišobrana s ricinom na mostu Vaterlu u Londonu. Ruski agenti često se „okreću najegzotičnijim (načinima izvršenja atentata)“, kaže Lutvak. „Ljudi koji izvode atentate u komercijalne svrhe smeju se (svojim metodama)“.
Da se radi o samoubistvu pak, teže je dešifrovati. Za oligarhe koji nisu pokazati dovoljan stepen lojalnosti Putinu, samoubistvo kao rezultat nagovora na taj čin nije nimalo neverovatan scenario.
„Nije neuobičajeno da vam se kaže: ‘Možemo doći kod vas ili možete učiniti muževnu stvar i počiniti samoubistvo, sići sa šahovske ploče‘?, kaže Majkl Veis, novinar i autor knjige o GRU-u, ruskoj vojno-obaveštajnoj agenciji, koja će uskoro biti objavljena.
Pitanje jeste je li možda Antov stvarno pao kroz prozor u Indiji, da li ga je gurnuo agent Kremlja ili je dobio poziv pretnje njegovoj porodici i naveo ga da zaključi kako nema drugog izbora nego da skoči.
„Sve su te stvari moguće“, kaže Veis. U mračnom i mističnom svemiru kremaljskih ubistava ključna je mašta.
PROČITAJTE JOŠ:
2
4
0
Visoka cena kritike
Nekoliko godina nakon što je ruski uzbunjivač Aleksander Perepilični preminuo dok je trčao u okolini Londona 2012. godine, najmanje jedna obdukcija otkrila je kemijske tragove u njegovom želucu povezane s retkom – i vrlo otrovnom – biljkom gelsemijum.
„Ovo su tragovi dokaza o onome što Rusi rado koriste“, kaže Veis. Ili podsetnica, kako bi se reklo. „Žele da znamo kako je to bilo ubistvo, ali ne žele da možemo sa sigurnošću zaključiti da je reč o ubistvu“.
Upravo trovanje podrazumeva tu dvosmislenost – ono se obavlja prikriveno, skriveno i ponekad ga je teško utvrditi.
Smrti variraju s obzirom na svoju upadljivost, ali sve su deo istog sveobuhvatnog obrasca – usaditi kao trajnu ideju da je ruska država smrtonosna, svemoćna hobotnica, čiji pipci mogu pronaći i uhvatiti bilo kojeg disidenta, bilo gde.
Rat u Ukrajini nije opštepopularan među ruskom vladajućom elitom. Od početka sukoba, sankcije oligarsima i poslovnim ljudima ograničavale su njihov raskalašni način života. Za neke se, jasno, navodi da su vrlo nezadovoljni zbog toga. Visokopozicionirane ruske elite osećaju se kao da je Putin „u biti vratio sat unatrag“, kaže Veis – u loše stare dane hladnoratovske izolacije.
BONUS VIDEO: Život pod bombama u Bahmutu