Samo 0,2 stepena dele svet od crvenog alarma, katastrofalne posledice niko neće moći da spreči

Prošlogodišnje analize potvrdile su da je 2023. najtoplija u istoriji, ali podaci pokazuju alarmantan skok u zagrevanju u odnosu na 2016. godinu, koja je do sada bila najtoplija godina. U 2023. prosečna globalna temperatura bila je 14,98 stepeni Celzijusa, što je 0,17 stepeni iznad prethodnog rekorda, dok je zagrevanje u svetskim okeanima takođe dostiglo novi maksimum, piše CNN.

Naučnici su u više navrata upozorili da se svet opasno približava granici od 1,5 stepeni. Analiza koju je objavila agencija EU za praćenje klime, Kopernikus navodi da bi globalno zagrevanje moglo da se pogorša početkom ove godine.

Međutim, naučnici su više zabrinuti zbog dugoročnog stanja zagrevanja od 1,5 stepeni i više, jer će se tada mnogi ekosistemi boriti da se prilagode i letnje vrućine će se pogoršati.

Ekstremno visoke temperature koje su bile zabeležene 2023. godine uzrokovane su prvenstveno klimatskim promenama, a dodatno ih je pogoršao klimatski fenomen El Ninjo.

"Šok je što je ova godina bez sumnje oborila globalni temperaturni rekord. Prekoračenje dosadašnjeg rekorda za 0,17 stepeni trebalo bi da bude alarm za sve", rekao je profesor na Univerzitetu Reding u Velikoj Britaniji Bil Kolins.

Gotovo svaki dan 2023. godine, prosečna temperatura je bila za najmanje jedan stepen viša od temperature u predindustrijskom periodu (1850-1900), naveli su iz Kopernikusa.

Globalne temperature su u stalnom porastu od 1970-ih, sve dok jedan stepen globalnog zagrevanja nije probijen prvi put 2015. godine. Bilo je potrebno samo osam godina da se preskoči još pola stepena iznad predindustrijskog nivoa.

Eksponencijalni rast temperatura

Premašuju se i drugi pragovi - dva dana u novembru bila su toplija za više od dva stepena nego što je uobičajeno za to doba godine. Svaki mesec 2023. između juna i decembra bio je najtopliji u istoriji, a posebno jul i avgust.

S obzirom na obaranje rekorda, nije toliko iznenađujući porast temperature od 1,48 stepeni, već tempo klimatskih promena.

Umesto da se menjaju linearno, klimatske promene se menjaju eksponencijalno, rekla je direktorka Kraljevskog meteorološkog društva Ujedinjenog Kraljevstva Liz Bentli.

Podaci Kopernikusa pokazuju da su prosečne godišnje temperature vazduha bile ili najtoplije ili skoro najtoplije zabeležene u svim okeanskim basenima i svim kontinentima, osim Australije.

Okeani su takođe postali neuobičajeno topli u 2023. Temperature površine mora bile su 0,44 stepena iznad proseka za period između 1991. i 2020. godine.

Glavni faktor toplote okeana je zagađenje fosilnim gorivima, ali i El Ninjo, koji je počeo u julu. Više temperature površine mora mogu dovesti do snažnijih uragana, tajfuna i tropskih ciklona.

Na kraju najtoplije godine u istoriji, skoro 200 zemalja predstavljenih na samitu COP28 u Dubaiju složilo se da doprinese globalnoj tranziciji od fosilnih goriva, glavnog uzroka klimatske krize.

"Ekstremi koje smo primetili u poslednjih nekoliko meseci predstavljaju dramatično svedočanstvo o tome koliko smo sada daleko od klime u kojoj se razvila naša civilizacija. Ovo ima duboke posledice po Pariski sporazum i sve ljudske poduhvate. Ako želimo da budemo uspešni u borbi sa klimatskim rizicima, moramo hitno da dekarbonizujemo našu ekonomiju koristeći klimatske podatke i znanje da bismo se pripremili za budućnost", rekao je Karlo Buontempo, direktor Kopernikusove Službe za klimatske promene.