OTKRIVAMO Šta sve ima i gradi bivši direktor Beogradskog aerodroma i Državne lutrije kome je pronađeno 2 miliona franaka u švajcarskoj banci

Bračni par Krišto vlasnik je ili suvlasnik desetak firmi, koje grade brojne objekte po Beogradu. U te projekte investiraju milione evra, a zidaju ili to planiraju na najatraktivnijim lokacijama u glavnom gradu.

Tako je nedavno završena izgradnja luksuzno stambenog komplesa u Šumatovačkoj ulici, koji je prema prethodnim proračunima bio vredan oko 1,6 miliona evra.

Bračni Krišto gradi i u Ruzveltovoj ulici na Paliluli, stambeno-poslovni objekat na sedam spratova, površine od 4.500 kvadrata i sa podzemnim garažama sa 47 parking mesta. Predračunska vrednost ovog projekta iznosi 407,2 miliona dinara, odnosno oko 3,5 miliona evra.

I tu ne staju.

Jedna od firmi Marije Krišto ima u planu da na Voždovcu od četiri ateljea u Strumičkoj ulici napravi stambeni objekat. Ipak, za sada taj projekat još nije dobio potrebne dozvole.

I u Strumičkoj ulici na Voždovcu adaptiraju stanove i podrumske prostorije u lokale, a investirali su novac i u promenu namene četiri radna ateljea u stambene prostore u objektu u Križanićevoj ulici.

Prema podacima do kojih smo došli, u vlasništvu ili suvlasništvu bračnog para Krišto su firme Banat gradnja, Projekat konzorcijum Šumatovačka, Banat konzorcijum, Banat invest gradnja, Projekat Strumička 40, Maxim Om 111 SPV, Projekat Kruševačka 22, Banat VML, Projekat Sazonova... Nazive preduzećima uglavnom su davali po lokacijama na kojima grade.

Stanovi u Belvilu za specijalističku ordinaciju supruge

Kako su mediji pisali, Krišto je ranije u naselju Belvil, u Novom Beogradu, kupio tri stana koje je adaptirao za specijalističku ordinaciju za svoju suprugu doktorku Mariju Krišto. U to vreme cena kvadrata stana u ovom naselju bila je oko 2.000 evra, a stanovi su, prema pisanju medija, koštali oko 360.000 evra.

Osim brojnih firmi, Bojan Krišto kao fizičko lice na Voždovcu ima dva poslovna prostora, dva jednosobna stana i dva stambena objekta. Na Novom Beogradu poseduje garažu, a na Vračaru je suvlasnik parcele i stana od 203 kvadrata.

Dva miliona na računu u švajcarskoj banci

Podsećamo da se Krišto pre nekoliko godina našao u fokusu javnosti kada je otkriveno da je imao dva računa u švajcarskoj banci “Credit Suisse” i to dok je bio na javnoj funkciji, što je dokumentovano u međunarodnom novinarskom projektu “Švajcarske tajne”.

Prema podacima iz bankovne dokumentacije, prvi račun Krišto je otvorio još krajem 1994. godine kada je imao samo 18 godina i studirao u Velikoj Britaniji. Najviše novca na njemu bilo je u oktobru 2007. godine – gotovo 320 hiljada švajcarskih franaka (oko 190 hiljada evra). Zanimljivo je da je ovaj iznos zabeležen neposredno pre nego što je Krišto prešao sa mesta prvog čoveka lutrije na poziciju generalnog direktora beogradskog aerodroma „Nikola Tesla”.

Potom je i drugi račun u Švajcarskoj otvoren u novembru 2005. godine. Krišto je imao punomoćje za ovaj račun, koji je, kako se vidi iz procurelih podataka, njegova sestra otvorila preko svoje kompanije. Na računu se nalazilo gotovo dva miliona švajcarskih franaka (1,3 miliona evra) u junu 2009. godine.

Krišto je u odgovoru za KRIK na pitanja o milionima franaka u Švajcarskoj, naveo da je pre stupanja na funkciju, 2003. godine, raspolagao milionskim iznosima – deo para je stekao on, a deo su zaradili njegovi roditelji još pre njegovog rođenja. 

„Sva sredstva na računima, bez obzira kada su otvoreni, potiču iz prethodnog perioda (pre mog imenovanja) i vode poreklo od poslovanja ili imovine moje porodice”, navodi Krišto u svom odgovoru. 

Rekao je tada da je od sredine sedamdesetih godina prošlog veka njegov otac Ivan Krišto bio jedan od najuspešnijih poslovnih ljudi i pionir privatnog biznisa. 

„Još davne 1982. godine porodica je raspolagala imovinom od minimum šest miliona maraka”, pisalo je u Krištovom odgovoru.

Direktor sa samo 28 godina

Inače, Bojan Krišto je 2004. sa samo 28 godina postao direktor preduzeća Državna lutrija Srbije, a tri godine kasnije preuzeo je upravljanje beogradskim aerodromom.

On je, međutim, podneo ostavku na funkciju direktora Aerodroma u novembru 2008, kada je otkriveno da je sebi i svojim saradnicima neosnovano isplaćivao velike bonuse. U junu te godine primio je platu od 3.600 evra, kao i bonuse od 11.500 evra, dok su njegovi saradnici dobili bonuse od 4.500 evra.