Da li novi izveštaj DRI otkriva pozadinu rasula u Upravi grada Beograda? Nikola Jovanović o razlozima ostavke gradskog sekretara

“Doskorašnji sekretar za komunalne i stambene poslove, Rajko Tanasijević, podneo je neopozivu ostavku na tu funkciju 29. januara, a ona je ekspresno usvojena već sledeći dan. Odlazak jednog od ključnih ljudi u gradskoj upravi pokušan je da se potpuno prikrije i to je privuklo pažnju Centra za lokalnu samoupravu”, kaže Jovanović za Novu i dodaje:

“Prema našim izvorima, razlog za ostavku su brojne nepravilnosti u radu ovog sekretarijata i javnih komunalnih preduzeća, koje je utvrdila eksterna revizija, ali detalje ćemo znati tek kad izveštaji budu objavljeni”.

Jovanović smatra da je moguće i da se Tanasijević na ovaj način sklonio od odgovornosti, jer ne želi da bude “žrtveno jagnje”.

“Naime, Sekretarijat prosleđuje novac, ali on ne može da prati trošenje svakog dinara. Zanimljivo je i da je Tanasijević ostavku podneo samo tri dana nakon što ga je kritikovao CLS za kašnjenje radova na podvožnjaku ispod pruge na Novom Beogradu. Navodno je izjavio da neće on da plaća cenu tuđih grešaka”, navodi Jovanović.

Činjenica je i da je pod ovim sekretarijatom i Direkcija za građevinsko zemljište i izgradnju Beograda, koje je formalni investitor za ključne gradske radove.

“Inače, Tanasijević je provereni i tipičan SNS kadar, poznat je po “radu” na štandovima, došao je na ovu funkciju iz vračarskog odbora, a biće “uhlebljen” u nekom republičkom preduzeću, najverovatnije u Agenciji za upravljanje lukama. Interesantno je da je nova vršilac dužnosti postavljena na samo mesec dana”, kaže Jovanović i zaključuje:

“Sve ovo govori da u gradskoj upravi vlada haos, da se napušta brod koji tone i da gradonačelnik ne drži konce u svojim rukama. Neizbežno će se ostvariti scenario koji najavljujem, a to je da će pre ili kasnije biti hapšenja zbog spornih tendera, projekta i radova u gradu”.

Redakcija Nove pisala je Gradu Beogradu sa sledećim pitanjima: Da li su tačni navodi Nikole Jovanovića da je Tanasijević podneo ostavku i koje je razloge naveo za ovu odluku. Do objavljivanja ovog teksta odgovore nismo dobili.

Inače, Državna revizorska institucija je u septembru prošle godine ocenila da je Grad Beograd teško kršio obavezu dobrog poslovanja. Zato je DRI Skupštini grada Beograda uputila zahtev za razrešenje odgovornog lica, gradonačelnika Aleksandra Šapića.

O teškom kršenju obaveze dobrog poslovanja, DRI je tada obavestila i Narodnu skupštinu Republike Srbije.

Šta je otkrila DRI?

Kad je reč o nepravilnostima koje je tada utvrdila DRI, četiri su najznačajnije.

„Kod 892 zaposlena utvrđeni koeficijenti za obračun plata nisu u skladu sa propisima, zbog čega su više isplaćeni rashodi u iznosu od 215,7 miliona dinara u 2022. godini“, stoji u saopštenju DRI.

Zatim se navodi da je u predškolskim ustanovama čiji je osnivač Grad Beograd utvrđena pogrešna primena koeficijenata i osnovice za obračun i isplatu plata.

“Zboga toga su više isplaćeni rashodi u iznosu od najmanje 381,6 miliona dinara u 2022. Godini, navodi se u septembarskom izveštaju DRI

Slično je i u Ateljeu 212, doodali su.

“Tu je 19 zaposlenih koji nisu na rukovodećim mestima dobilo je koeficijent po osnovu rukovođenja. Rezultat je više isplaćeni iznos od najmanje 1,7 miliona dinara”, pisala je DRI i dodala da je u ustanovi Centar dečijih letovališta i oporavilišta plata utvrđivana modelom „cena rada puta bodovi“, umesto propisanim načinom“.

Deo nepravilnosti Beogrda je otklonio.

„Nakon perioda za dostavljanje odazivnog izveštaja, Grad Beograd je otklonio nepravilnosti koje se odnose na Centar dečijih letovališta i oporavilišta, 13 zaposlenih u pozorištu Atelje 212 i nepravilno utvrđene koeficijente za predškolske ustanove. Osim uvećanja koeficijenata za obračun i isplatu plata po osnovu rukovođenja za direktore predškolskih ustanova „Zvezdara“ i „11. april“, navodi se u saopštenju.

Beograd je, međutim, ponovio nepravilnosti koje je otklonio u periodu obuhvaćenim odazivnim izveštajem. Reč je o, kako kaže DRI, nepravilnoj isplati solidarne i jednokratne novčane pomoći kod direktnih budžetskih korisnika, 17 predškolskih ustanova, 31 ustanove kulture i dve ustanove socijalne zaštite, u ukupnom iznosu od 381,12 miliona dinara.