Klimatska kriza će imati katastrofalan efekat na opstanak ljudi, i to ukoliko svet ne preduzme neophodne mere da smanji globalno zagrevanje. Naučnici upozoravaju da raste procenat smrtnih slučajeva koji su posledica ekstremnih vrućina. Dolazi do masovnog razmnožavanja opasnih bakterija, a vrućine utiču i na ekonomiju i proizvodnju hrane.
Osmi po redu izveštaj o zdravlju i klimatskim promenama organizacije „Lancet Countdown“ pokazuje da svet uzima zdravo za gotovo dosadašnja upozorenja.
Prema podacima tog izveštaja, u poređenju sa prethodne tri decenije, 127 miliona ljudi više nego prethodnog puta je iskusilo umerenu ili tešku nestašicu hrane, što ih je dovelo u opasnost od neuhranjenosti i stvorilo podlogu za razvoj teških bolesti, poput denga groznice, malarije i virusa Zapadnog Nila. Visoke temperature mora dovele su do širenja vibrio bakterije koja se prenosi vodom, zbog čega je oko 1,4 milijarde ljudi u riziku od dijareje, teških infekcija rana i sepse. Toplotni talasi doveli su i do zagađenja vazduha, čime je povećan rizik od respiratornih i kardiovaskularnih bolesti, raka, dijabetesa, neuroloških poremećaja i pobačaja.
Procenat smrtnosti među starijima od 65 godina porastao je za 85 odsto od 1990-ih. Bez porasta temperatura, naučnici ocenjuju da bi taj procenat bio povećan za samo 38 odsto. Najviša globalna temperatura u periodu od 100.000 godina zabeležena je 2023. godine.
Prema tim podacima, 114 stručnjaka iz 52 istraživačke institucije i Ujedinjenih nacija navode kako bi trenutna globalna situacija mogla da bude uvod u katastrofu koja dolazi.
Izvršna direktorka „Lancet Countdown“ Marina Romanelo kaže da su dosadašnji napori na ublažavanju efekata klimatskih promena bili „užasno neadekvatni“, prenosi Gardijan.
„Postoji ogromna cena za nerad i mi ne možemo da priuštimo ovaj nivo neangažovanja – plaćamo životima. Svaki trenutak kojim odgađamo otežava budućnost, a prilagođavanje klimatskim promenama će biti sve skuplje i izazovnije“, smatra ona.
Vrednost ekonomskih gubitaka nastalih usled ekstremnih vremenskih prilika u 2022. godini procenjena je na 264 milijarde dolara, što je 23 odsto više nego u periodu od 2010. do 2014. godine.
Ako temperature porastu za dva stepena, smrtni slučajevi uzrokovani ekstremnim vrućinama povećaće se za 370 odsto, a broj izgubljenih radnih sati će se povećati za 50 odsto do sredine veka. Do 2041. ili 2060, oko 525 miliona ljudi bi moglo da iskusi umerenu do tešku nestašicu hrane.
Generalni sekretar Ujedinjenih nacija Antonio Gutereš kaže da ne sme da se odlaže primena neophodnih mera.
„Mi već vidimo trenutnu ljudsku katastrofu – narušeno zdravlje, suše bez useva, gladi, porast zaraznih bolesti, smrtonosne oluje i poplave“, kaže on.
Direktorka regionalnog centra „Lancet Countdown“ za ostrvske države u razvoju Đorđijana Gordon-Stračan kritikovala je bogate nacije, jer su prekršile obećanja o isporuci 100 milijardi dolara godišnje za pomoć ugroženim zemljama u borbi sa klimatskom krizom.
Pročitajte još...
„Suočavamo se sa krizom povrh krize. Ljudi koji žive u siromašnijim zemljama, koji su često najmanje odgovorni za emisije gasova staklene bašte, snose najveće posledice, ali su najmanje u mogućnosti da se prilagode smrtonosnim olujama, porastom nivoa mora i sušama koje su pogoršane globalnim zagrevanjem“, smatra ona.
Međutim, postoje i poneki znaci napretka. Broj smrtnih slučajeva od zagađenja vazduha izazvanog fosilnim gorivima opao je za 16 odsto od 2005. godine, zahvaljujući naporima da se smanji zagađenje od sagorevanja uglja. Globalna ulaganja u čistu energiju u 2022. godini su porasla za 15 odsto, na 1,6 milijardi dolara, premašivši ulaganja u fosilna goriva za 61 odsto. U 2022. godini, 90 odsto rasta elektroenergetskih kapaciteta se odnosilo na obnovljive izvore energije.