Šta će biti s Vučićevim "čudesnim merama" i maržama nakon tužbe Deleza

"Vučićeve marže“, kako se popularno naziva populistička mera predsednika Srbije kojom je bila ograničena cena 23 grupa proizvoda, odnosno oko 3.000 proizvoda, stupila je na snagu u septembru.

Zbog ovih državnih mera u međuvremenu je došlo do masovnog zatvaranja prodavnica, dok su trgovci primorani da primat daju robnim markama ili onome što se zove "private label". To su marke koje sami trgovci proizvode i za koje imaju najmanje troškove proizvodnje, marketinga i ostalih nameta.

A sada je usledila "velika tužba" - kompanija Ahold Delez, vlasnik Delez Srbija, tužila je Srbiju zbog ograničavanja trgovinskih marži, navodeći da joj je ta mera donela značajne gubitke u poslovanju.

Postavlja se pitanje - šta će dalje biti sa maržama.

Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu i bivši guverner Narodne banke Dejan Šoškić kaže za Nova.rs da je "sve u rukama države".

"Sudbina marži odnosno ove mere zavisi od države odnosno od onih koji su je doneli. Vlada Republike Srbije bi, pretpostavljam, trebalo da odluči o produženju, ali ja nemam nikakvog uvida u to", ističe on.

Podseća da je on od početka stupanja na snagu "čudensih mera" govorio zašto ograničenje marže nije dobra stvar.

"To što je država uradila je sputavanje slobodnog tržišta. Trebalo bi kroz veću konkurenciju, kroz slobodu tržišta da se cene stabilizuju na nekom nižem nivou, da se otklone uska grla, da se otklone monopoli i to u svim aspektima koji prethode maloprodaji, a to je i uvoz, i transport, i logistika, i skladištenje, i tu ima dosta toga što postoji, što je očigledno na neki način zanemareno. Umesto toga, primenila se marža, a marža ništa drugo ne znači nego ograničavanje profitabilnosti", objašnjava profesor Šoškić i dodaje:

"Ako ćete vi nekom slobodnom preduzetniku na tržištu da kažete koliko može ili ne može da formira cenu, to znači direktno uplitanje u ključne aspekte poslovanja. To nije slobodno tržište. Normalno bi bilo da cene imaju tendenciju da budu na nekom stabilnom nižem nivou, ukoliko postoji dobro uređeno tržište, sloboda na tom tržištu, konkurencija, naravno i domaća i inostrana. Mislim da su bitniji elementi privrednog sistema koji određuju cene kod nas zapostavljeni, nego se, eto tako, primenjuju administrativne mere".

"Ograničavanje cena samo u vanrednim okolnostima"

Svi strani investitori i svi domaći privrednici, kao i strani privrednici koji posluju na domaćem tržištu, podrazumevaju da se poštuje ustav naše zemlje i da se u Srbiji primenjuje slobodnotržišna privreda, naglašava profesor Šoškić.

"Ograničavanje cena, marži i tako dalje, je iz nekog drugog sistema, iz planskog sistema, iz onoga što se zvalo nekada socijalizam. U nekim vanrednim okolnostima to nije isključeno, ali vanrednih okolnosti nema. Ovde se žele postići neki efekti koji su možda politički popularni ili kratkoročno potrebni, ali se to tako po pravilu ne treba raditi", smatra naš sagovornik.

S druge strane, Dejan Gavrilović iz Udruženja potrošača "Efektiva" smatra da će Uredba o ograničenju marži iz septembra biti ukinuta.

"Uredba se ukida, ograničenje marže više neće važiti i to je gotovo sigurno da će da pogura cene na gore. Kompanija 'Delez' je podnela tužbu jer je smatrala da je to ograničenje marži bilo nepravedno prema njima jer su imali gubitke. Logično je da će sada te gubitke da gledaju da nadoknade. Tako da cene sigurno idu gore", kaže Gavrilović.

Na pitanje šta su nam ove mere pokazale do sada, Gavrilović odgovara da ćemo to znati u martu.

"Videćemo od marta šta će biti. Ako se sve to vrati na staro i ako cene krenu da divljaju opet, to će značiti da apsolutno ništa tom uredbom nismo dobili. Mada, u prvom mesecu primene uredbe Republički zavod za statistiku je objavio da su cene hrane i pića pale četiri i po posto. A podssetiću da je pre stupanja na snagu Uredbe, u javnosti bilo projektovano da će ona doneti sniženje cena hrane za 15 do 20 posto. Čak je i Siniša Mali kupovao na televiziji, pa kao uštedeo. Međutim, ta neka ušteda je bila samo tih prvih dana. Kasnije su cene lagano išle na gore i maltene su se već i vratile na staro. Uredba jeste usporila njihov rast i uticala je na smanjenje stope inflacije, to stoji. Ali sa ukidanjem uredbe gotovo izvesno da će to da ide opet sve na gore,", navodi naš sagovornik.

Poručuje da su potrošači Uredbom dobili "kratak predah".

"Dobili smo kao neki predah za šest meseci, malo političkih poenčića kod naroda koji ima kratko pamćenje i to je to. Kada govorimo ljudima: Prijavite za cene, prijavite muvanja sa sniženjima, ljudi neće, mrzi ih. I onda mrze potrošače, mrzi tržišnu inspekciju, mrzi ovog, mrzi onog, a onda oni vide da niko ne reaguje i rade to što rade".

Nebojša Atanacković iz Unije poslodavaca Srbije smatra da je suviše teško kontrolisati cene.

"Nemamo dovoljno jako tržište odnosno nemamo dovoljno ozbiljnu ponudu roba koje bi obezbedile da te cene u maloprodaji budu niže. Za stabilne cene odnosno za niže cene treba dozvola da tržište da svoja rešenja".

Kaže da ako se za neku robu desi smanjenje, za neku drugu se cena poveća.

"Napominjem, ja samuvek za slobodno formiranje cena, ali na način na koji se trgovcima, odnosno proizvođačima, omogućava da imaju slobodnu konkurenciju i da iz te konkurencije proističe smanjenje cena, a ne njihovo povećavanje. Poslodavci se nisu slagali sa ograničavanjem marži, a da pritom, ili zajedno sa tom merom, nije bilo ograničavanja ulaznih veleprodajnih cena. Videćemo šta će biti i od ovoga", poručuje on.