Naučnici su objasnili koje su godine najnapornije u životu i mnogi će se iznenaditi: Problem je "nesklad između biologije i zahteva", ali ima i dobra vest

Prema profesorki anatomije Mišel Spirs sa Univerziteta u Bristolu, upravo su četrdesete najzamornije godine života. Razlog nije samo starenje, već kombinacija suptilnih bioloških promena koje se događaju istovremeno sa vrhuncem životnih, poslovnih i roditeljskih obaveza, piše Daily Mail.

Profesorka Spirs objašnjava da se umor u srednjem dobu može opisati kao „nesklad između biologije i zahteva“.

„Naša tela i dalje mogu da proizvode dovoljno energije, ali to čine u drugačijim uslovima nego u mlađem odraslom dobu, dok su zahtevi za tom energijom često najveći upravo tada“, istakla je.

Dobra vest je da su biološke neravnoteže koje iscrpljuju energiju uglavnom privremene i da mnogi ljudi u kasnijim godinama dožive novi nalet vitalnosti.

Zašto su dvadesete bile lakše

Kada se neko osvrne na svoje dvadesete, često ima utisak da je telo tada moglo da izdrži gotovo sve. Manjak sna, kasni izlasci i neredovno vežbanje nisu ostavljali ozbiljne posledice. Nauka o starenju potvrđuje taj utisak.

„U dvadesetim godinama telo je biološki izuzetno prilagodljivo“, objašnjava profesorka Spirs. „Obnova mišića je brža, upale kraće traju, a proizvodnja energije na ćelijskom nivou istovremeno je efikasna i obilna.“

Mitohondrije, delovi ćelija zaduženi za proizvodnju energije, tada rade efikasnije i uz manje štetnih nusproizvoda. „Kada imate više raspoložive energije, organizam sve ‘plaća’ manje, pa loš san, kasni izlazak ili intenzivan trening imaju blaže posledice“, dodaje Spirs.

Promene koje donose četrdesete

Do četrdesetih godina sitne promene počinju da narušavaju taj osetljivo uravnotežen sistem. Već od kasnih tridesetih mišićna masa prirodno opada, osim ako se ne održava redovnim treningom snage. Sa manjom mišićnom masom, svakodnevni pokreti zahtevaju više energije nego ranije.

Istovremeno, mitohondrije postaju manje efikasne, što znači manje raspoložive energije i više zapaljenskih nusproizvoda. Zbog toga oporavak postaje „skuplji“ za organizam, pa kasni izlazak ili stresan period, koji u dvadesetima nisu predstavljali problem, sada ostavljaju vidljiviji trag.

Pogoršanje kvaliteta sna

Jedna od najvećih promena u četrdesetim odnosi se na kvalitet sna. U dvadesetima je san dublji i efikasniji, pa i kraći odmor može doneti osećaj potpune obnove. Sa godinama sistemi koji omogućavaju dubok san postaju osetljiviji.

„Hormonske promene, naročito oscilacije estrogena i progesterona kod žena tokom perimenopauze, direktno utiču na delove mozga koji regulišu dubinu sna i telesnu temperaturu. To otežava održavanje sporotalasnog, obnavljajućeg sna“, kaže profesorka Spirs. Istovremeno, odgovor organizma na stres postaje izraženiji, pa nivo kortizola noću češće raste umesto da opada. Posledica je plići i isprekidan san, zbog čega se ljudi bude umorniji, iako su proveli isto vreme u krevetu.

Vrhunac životnih obaveza

Sve ove biološke promene dešavaju se upravo u periodu kada su mentalni zahtevi najveći. Istraživanja pokazuju da je srednje doba često period najintenzivnijeg kognitivnog i emocionalnog opterećenja, jer ljudi preuzimaju odgovorne poslovne uloge i istovremeno brinu o deci ili starijim članovima porodice.

Pošto mentalni rad i stalno prebacivanje sa jedne obaveze na drugu troše energiju isto kao i fizički napor, mnogi se osećaju potpuno iscrpljeno čak i ako se fizički nisu posebno naprezali.

Umor nije isti kod svih

Profesorka Spirs naglašava da proces starenja nije isti za sve. „Umor u srednjem dobu često je posledica nagomilanog opterećenja, a ne samo hronološke starosti“, ističe. „Dve osobe iste dobi mogu imati potpuno različit nivo energije, u zavisnosti od toga kakve zahteve njihov život postavlja pred njih“, prenosi Index.hr.

Novi nalet energije u šezdesetim

Dobra vest je da se nivo energije u šezdesetim godinama često stabilizuje, a kod nekih se čak i poveća, iako fizičke sposobnosti postepeno opadaju. Stres je manji, profesionalne obaveze su blaže, a ritam spavanja pravilniji.

Mitohondrije se i u kasnijem dobu mogu prilagoditi, a njihova funkcija se poboljšava redovnim treningom snage. Istraživanja pokazuju da osobe u šezdesetim i sedamdesetim godinama već nakon nekoliko meseci treninga mogu povećati snagu, podstaći metabolizam i osetiti porast energije.

Kako sebi pomoći

Na kraju, profesorka Spirs savetuje: „Cilj nije pokušavati da ponovo imate energiju dvadesetogodišnjaka, već da zaštitite organizam i date prednost oporavku. To podrazumeva redovno vreme odlaska na spavanje, vežbe snage radi očuvanja mišićne mase, aktivno upravljanje stresom i uravnoteženu ishranu, naročito dovoljan unos proteina.“