Sad smo najebali

Nije baš tako, sad smo najebali, dr Mugoša šapnuo na uho dr Begiću već samo da nam je pukla pogibija, što je slikoviti opis izbora u doba korone koje je Šef raspisao uz saglasnost struke, to jest dr Roćena i dr Gvozdenovića, koji su za izbore isto što i doktori Mugoša i Begić za koronu.

Ovako počinje kolumna Željka Ivanovića za podgoričke Vijesti, koju prenosimo u celosti.

Sad smo najebali, mislio je dr Boban u poverenju da kaže dr Senadu ali, iz obzira prema narodu, poslužio se samo umotvorinom kako nam je pukla pogibija, što ne znači da Šef nije smeo raspisivati izbore u jeku epidemije već da svakom našem građaninu treba omogućiti, kako i Ustav nalaže, da bira i da bude biran. Prosto kao pasulj, kaže naš narod. A dr Mugoša umesto Šefa Partije sluša vox populi koji ište izbore, jer samo smešani, virusi i glasači, daju najbolje rezultate. Koje svi već znamo, pa i doktor Mugoša zato pošteno priznaje – pukla nam je pogibija.

A nešto slično, da smo najebali, pomislio je i šef kotorskih vatrogasaca, izvesni Maksim Mandić, kada je stigao do tvrđave San Đovani, zahvaćene plamenom ljubavi naše škaljarske i kavačke mladeži, koja zdušno i bez dileme voli svoju državu kao zenicu oka svoga. Čak toliko da je od ljubavi spremna i da je zapali po uzoru na politiku oca nacije i Šefa naše Partije. Uplašen i za tvrđavu i za svoj život, Maksim Mandić reče sebi u bradu – pukla nam je pogibija, čime je u stvari želeo da, kao i dr Mugoša, samo slikovito opiše kako je bakljada na zidinama starog Kotora potpuno opravdana i da ćemo zbog nešto malo zapaljenog niskog rastinja imati samo više posla na gašenju i saniranju štete. Inače, Maksim Mandić, od oca Skale, na poziciju šefa vatrogasaca izabran je zato što je najbolji a ne zato što je DPS sin, kao što nam Danilo Filipov Vujanović ide za Strazbur iz istih razloga. Za razliku od doktora Mugoše, Maksim se nije oglašavao povodom DPS virusa na zidinama drevnog San Đovanija, da ne bi ispalo po onoj narodnoj koja krasi javni istupe DPS tate – lupa kao Maksim po diviziji.

Najebali smo, kao da hoće da kaže i ministar selektivne pravde Zoran Pažin, aludirajući na treći mandat dr Vesne Medenice, koja ne bi da se drži Ustava kao pijan plota već bi doktorski da ga tumači kako bi i Evropska komisija, a ne samo vrh DPS-a, prihvatio da su tri u stvari dva. To jest da je u slučaju doktorke Vesne tri manje od dva, kao što je u slučaju puča u Budvi 17 više od 16. Prosto kao pasulj, rekao bi dr Mugoša i naš narod. Ali ne i ministar Pažin. Nije primereno, dobro kaže on, reći prihvatamo standard ali ćemo ga primeniti za deset godina, jer bi to bilo isto kao da nam EU kaže prihvatamo standard da Crna Gora neće ući u EU dok Đukanović ne ode iz politike ali vam ga ostavljamo da vas vodi ako treba i narednih deset godina. Ili čak sve do one 2063. kada ćemo, kako nam Šef objasni, živeti kao sav normalan svet.

Najebali smo, reče neka novinaleta od urednice sa RTCG, saznavši da se u Jutarnjem pojavljuje spot sa novinarkom Vijesti Aleksandrom Mudrešom, čime je samo slikovito, poput dr Mugoše, htela da objasni šta sve njih iz takozvanog Kolegijuma Javnog servisa čeka od Roćena kada sazna da su na zoru, našte srca što bi rekao naš narod, dan na RTCG otvorili sa Vijestima! Zaboraviće se ona istorijska misao druga Brka, o govedima iz njegove Rasove koja su bistrija i od ovog uredništva, ispašće oni kojima je baklja za domovinu lajtmotiv uređivačke politike, da su oni takvi gori od onih nekadašniih koji su, kako je govorio Milan iz Bemaxa, jedna “bolesna bagra sakupljena na jednom mestu”. Prosto kao pasulj, reče doktor Mugoša doktoru Begiću, želeći da mu slikovito opiše kako DPS formula 1 zaposleni 4 sigurna glasa sve izbore, pa i ove buduće, čini unapred nezanimljivim jer se pobednik već zna, što onda implicira zaključak – najebali smo.

Pukla nam je pogibija, reče Amfilohije Gojku nakon propalih pregovora MCP i Vlade čime je samo slikovito objasnio njihovu poziciju koja liči na onu Andrićevog lika Ćamila koji se nesrećno zaljubio u lepu Grkinju, ne shvatajući da ga “od Grka deli sve, a sa Turcima veže malo šta”. Nalik mitropolitu koga sa Vučićem, odnosno Irinejem, veže malo šta, a sa Milom mnogo toga. Risto Turčine, spremali su se da graknu satanista Medo i doktor Branko da nije stigla vest o neuspehu pregovora, čime bi samo slikovito poslali poruku gospodara Vučića da je Amfilohije sumnjiv i mnogo manje poslušan od Irineja. Najebali smo, reče nakon svega i Duško Milu, čime je želio da ukaže na pogrom koji se sprema DPS-u od Iva Ramade, lepe Draginje i boksera Mija zato što su SPC-u ponudili ono za šta su u decembru koaliciono tvrdili da je ravno veleizdaji Montenegra.

Moram da se složim sa doktorom Mugošom. Pukla nam je pogibija. Ili, što bi naš narod rekao – sad smo najebali. Čime samo slikovito želim da opišem šta nas čeka ako i ovog puta hunta pobedi. Goreće Crna Gora kao tvrđava San Đovani, u istragama, poterama, batinjanu, zverskom mučenju, optužnicama i presudama, nemaštini, bedi, mraku, dok će nam doktor Mugoša objašnjavati kako nismo najebali, već nam je samo pukla pogibija, pošto treba da mnogo više radimo i da pored strategija, akcionih planova, primanja poziva, uzorkovanja, testiranja, obaveštavanja, moramo i da još više zaćutimo, savijemo kičmu i, kako bi naš narod rekao, kleknemo i celivamo ruku Gospodaru, Milu a ne Amfilohiju, svi mi a ne samo oni koji su to dosad redovno činili. Svakog dana, kao što peru ruke, drže socijalnu distancu i nose masku, jer Ustav je iznad svega a tamo piše da je teritorijalni integritet i suverenitet Mongenegra na prvom mestu, što slikovito objašnjava poznatu carsku maksimu Država to sam ja.

Čitajući Slepilo genijalnog Portugalca Žozea Saramaga, sagu o epidemiji u kojoj je izmaštano sve ono što se danas, 25 godina kasnije, i dešava, doktor Mugoša je shvatio da “dobre i loše posledice naših reči i dela, uporno i ravnomerno se protežući kroz vreme koje dolazi, dosežu do daleke budućnosti, čak do one najudaljenije, kada nas više neće biti da se sami uverimo u njihov rezultat, da uberemo lovorike ili da se pokajemo…”.

Ima ona narodna rekao bi dr Mugoša – za prosutim mlekom ne treba plakati, što je slikovito objašnjenje odluke žirija o Trinaestojulskoj nagradi koja je otišla u ruke i njemu i dr Lazoviću, iako u zakonu piše da se ne mogu dodijeliti dve nagrade za istu oblast, pa je dr Mugoša sa epidemiologije morao da pređe na narodnu književnost, kod doktora Kilibarde. Držeći se striktno socijalne distance, što je slikovito objašnjenje za godine starine Novaka koje ga svrstavaju u najugroženiju grupu kojoj je pukla pogibija zbog epidemije kovida-19.