Zaboravite na rashlađivanje samo uz pomoć klime: Naučnici nude potpuno novo rešenje

Jedan od razloga zbog kojih se svet danas suočava sa klimatskom krizom jeste, smatraju naučnici, težnja ka rešenjima koja su praktična, ali često imaju visoku cenu po životnu sredinu.

Još pre više od sto godina bilo je poznato da sagorevanje uglja doprinosi zagrevanju planete, ali je zbog njegove dostupnosti i velike energetske vrednosti njegova upotreba nastavila da raste. Slična priča pratila je i razvoj automobilske industrije. Iako su među prvim automobilima bili električni modeli, vozila sa motorima sa unutrašnjim sagorevanjem postala su dominantna jer su bila jednostavnija i jeftinija za masovnu proizvodnju.

Danas se isti obrazac može primetiti i kada je reč o rashlađivanju prostora. Dok prosečna temperatura na Zemlji nastavlja da raste i premašuje granicu od 1,5 stepeni Celzijusa, koju je Međuvladin panel za klimatske promene (IPCC) označio kao ključnu za izbegavanje najtežih posledica globalnog zagrevanja, sve više domaćinstava oslanja se na klima uređaje.

Prema podacima Međunarodne agencije za energiju (IEA), klima uređaji i električni ventilatori već danas troše oko deset odsto ukupne svetske električne energije, a očekuje se da će taj procenat dodatno rasti zbog sve učestalijih i intenzivnijih toplotnih talasa.

Klima uređaj bi trebalo da bude poslednja opcija

Na to upozorava i novo istraživanje objavljeno u časopisu Nature Reviews Clean Technology. Autori studije smatraju da klima uređaji ne bi trebalo da budu prvi izbor za rashlađivanje prostora, već rešenje koje se koristi tek kada druge metode nisu dovoljne.

Istraživači Matijos Santamuris sa Univerziteta Novi Južni Vels i Konstantina Vasilakopulu sa Univerziteta RMIT u Melburnu analizirali su savremene građevinske materijale i tehnologije koje omogućavaju održavanje niže temperature u objektima uz minimalnu potrošnju energije.

Prema njihovim zaključcima, takva rešenja mogla bi značajno da smanje potrebu za korišćenjem klima uređaja, naročito tokom najtoplijih dana kada je elektroenergetska mreža pod najvećim opterećenjem.

Kako se dom može rashladiti bez velike potrošnje struje

Autori izdvajaju više tehnologija koje mogu doprineti prijatnijoj temperaturi u zatvorenom prostoru. Među njima su sistemi radijacionog hlađenja, evaporativno hlađenje, zeleni krovovi, materijali koji odbijaju Sunčevu toplotu i napredni sistemi ventilacije. Pojedina rešenja imaju dodatnu prednost jer tokom zime pomažu da se toplota zadrži u objektu.

„Najefikasniji način rashlađivanja jeste sprečiti da toplota uopšte uđe u zgradu. Senčenje, reflektujući materijali, pametnija ventilacija i novi materijali za hlađenje mogu značajno da snize temperaturu u zatvorenom prostoru pre nego što klima uređaj uopšte bude morao da se uključi“, rekao je Matijos Santamuris.

Istraživači smatraju da klima uređaji neće nestati iz upotrebe, ali procenjuju da bi kombinacija ovih tehnologija mogla da smanji potrebu za njihovim korišćenjem i do 80 odsto. Istovremeno bi temperatura u urbanim sredinama mogla da bude niža za više od četiri stepena Celzijusa, iako konačni efekti zavise od lokalne klime i geografskog područja.

Pošto se savremene zgrade projektuju da traju decenijama i da izdrže sve više temperature, autori studije ističu da ovakva rešenja više ne bi trebalo posmatrati kao inovacije, već kao standard savremene gradnje.

Ljudi su se rashlađivali i mnogo pre klima uređaja

Naučnici podsećaju da klima uređaji postoje tek nešto više od jednog veka. Na primer, 1960. godine samo oko 12 odsto domaćinstava u Sjedinjenim Američkim Državama posedovalo je takav uređaj.

Mnogo pre toga ljudi su razvijali različite načine da se izbore sa visokim temperaturama. Još u vreme drevnih Sumerana gradile su se kuće koje su omogućavale prirodno strujanje vazduha, dok su posebni građevinski materijali korišćeni kako bi zadržali hladnoću u unutrašnjosti i sprečili prodor toplote.

„Rashlađivanje ne bi smelo da bude luksuz dostupan samo onima koji mogu da plate sve veće račune za struju. Bolje projektovane zgrade mogu da smanje troškove, povećaju udobnost i zaštite ljude koji su najugroženiji tokom ekstremnih vrućina“, zaključio je Matijos Santamuris.