Maskova raketa se zakucala u Mesec brzinom od skoro 9.000 kilometara na sat: NASA veruje da je nastao ogroman krater

Reč je o drugom stepenu rakete Falkon 9 (Falcon 9), koja je u januaru 2025. godine lansirala lender kompanije Fajerflaj Erospejs (Firefly Aerospace) ka Mesecu. Nakon što je završio svoju misiju, ovaj deo rakete ostao je da nekontrolisano kruži svemirom.

Prema proračunima astronoma, raketa je u Mesec udarila brzinom od oko 8.700 kilometara na čas. Udar je trebalo da podigne oblak mesečeve prašine dug više kilometara, ali zbog položaja mesta udara astronomi nisu odmah uspeli da potvrde događaj teleskopima.

NASA procenjuje da je udar napravio krater širok oko 18 metara i dubok oko četiri metra, pri čemu su prašina i komadi stena izbačeni daleko od mesta udara, piše Gardijan.

Svemirska agencija najavila je da će pokušati da snimi mesto udara pre i posle događaja kako bi prikupljeni podaci pomogli naučnicima da bolje razumeju posledice sudara veštačkih objekata sa Mesecom.

„Udar ne predstavlja nikakvu opasnost po Zemlju, a NASA planira da prikupi podatke sa Meseca kako bi unapredila metode praćenja objekata u svemiru“, izjavio je portparol NASA Džimi Rasel.

Za razliku od većine raketa koje se nakon lansiranja vrate u Zemljinu atmosferu i izgore ili padnu u okean, ovaj stepen rakete ostao je u svemiru zato što je misija ka Mesecu zahtevala znatno više energije nego letovi u Zemljinoj orbiti.

Tek ove godine astronomi su utvrdili da se nekontrolisani deo rakete kreće putanjom koja će se završiti sudarom sa Mesecom.

Direktorka programa NASA nauke i letelice „Dragon“ u kompaniji SpejsIks, Džulijana Šajman, objasnila je da je do toga došlo usled kombinacije prirodnih sila.

„Kombinacija Sunčeve aktivnosti i gravitacionih sila postepeno je usmerila ovaj objekat na putanju koja vodi ka Mesecu“, rekla je ona.

Astronom Bil Grej, autor jednog od najpoznatijih programa za praćenje objekata u svemiru, smatra da će ovaj događaj imati određeni naučni značaj.

„Ovo bi moglo da bude od izvesnog, verovatno manjeg, naučnog interesa i moguće je da ćemo iz toga nešto naučiti“, rekao je Grej.

Ipak, upozorio je da ovaj slučaj pokazuje da se svemirski otpad ne zbrinjava dovoljno odgovorno.

„Ne predstavlja opasnost ni za koga, ali ukazuje na određenu nepažnju u načinu na koji se odlaže preostala svemirska oprema, odnosno svemirski otpad“, ocenio je on.

Sudar svemirskog otpada sa Mesecom nije česta pojava. Kineski raketni stepen udario je u Mesec 2022. godine nakon probne misije, dok je NASA još 2009. namerno oborila jedan raketni stepen kako bi proučavala oblak materijala nastao posle udara.

Poslednjih godina bilo je i više neuspešnih pokušaja sletanja na Mesec. Ruska misija Luna-25 završila se padom 2023. godine, kao i indijska letelica Čandrajan-2 2019. godine. Iste godine srušio se i izraelski lender Berešit, koji je, između ostalog, nosio i mikroskopske organizme poznate kao tardigrade, poznate po izuzetnoj otpornosti na ekstremne uslove.

U SpejsIksu navode da sa NASA već razgovaraju o mogućim načinima da se u budućnosti spreče slični nekontrolisani udari svemirskog otpada u površinu Meseca.