Rusija je slomljena, u Kremlju se međusobno optužuju: "Danas ćemo objaviti ključnu odluku"

Kreatori politike objaviće izjavu o ključnoj kamatnoj stopi u utorak ujutro nakon sastanka, navela je Banka Rusije u saopštenju, ne navodeći nikakve dodatne pojedinosti. Središnja ruska banka povećala je ključnu stopu za postotni bod na 8,5 posto prošlog meseca, što je prvo takvo povećanje od hitnih mera uvedenih odmah nakon invazije na Ukrajinu u februaru prošle godine.Kurs funkcioniše kao pokazatelj zdravlja ruske ekonomije pogođene smanjenjem prihoda od izvoza, uključujući i energente, te njegove izolacije od međunarodnih finansijskih tržišta, što unutrašnje sukobe između vlade i središnje banke iznosi na otvoreno.

Rublja se ipak malo oporavila za 0,8 posto na 98,5975 za dolar u ponedeljak poslepodne, za koliko se trgovalo u Moskvi, prenosi Blumberg. Ruska valuta, koja je ranije u ponedeljak probila vrednost od 101 rublja za dolar, oslabila je oko 27 posto ove godine kao treća najgora valuta na tržištima u razvoju, a središnja banka pokušala je da zaustavi pad, rekavši da neće kupovati stranu valutu na domaćem tržištu do kraja ove godine.

Optužbe Putinovog savetnika

Maksim Oreškin, ekonomski savetnik Kremlja, odnosno ruskog predsednika Vladimira Putina, optužio je središnju banku za doprinos deprecijaciji, što je neuobičajena javna kritika, iznesena samo nekoliko trenutaka pre nego što je ruska valuta probila nivo od 100 rubalja za dolar. Guvernerka Banke Rusije Elvira Nabiulina je, pak, ponovno istakla pogoršanje situacije vezane uz trgovinu kao glavni razlog slabljenja rublje.

U retkoj kolumni koju je objavila državna novinska agencija Itar-Tass, glavni Putinov ekonomski savetnik naveo je da je "izvor slabljenja rublje i ubrzanja inflacije mekana monetarna politika". Rusija treba jaku rublju, a kreatori politika imaju potrebne alate za normalizaciju vrednosti valute u bliskoj budućnosti, tvrdio je on.Ranije u ponedeljak, središnja banka ponovila je da trenutno ne vidi nikakve pretnje finansijskoj stabilnosti koju bi izazvao slabiji kurs rublje te je istakla kako dopušta mogućnost povećanja kamatnih stopa na svojim narednim sastancima. Vrednost izvoza, kako se navodi u saopštenju, suočava se sa "značajnim smanjenjem" u vreme kada je potražnja za uvozom u porastu zbog povećane državne potrošnje i kao rezultat brzog rasta kreditiranja.Javno iznošenje ovih pritužbi ukazuje na neslaganje u najvišim redovima ruskog establišmenta oko toga kako odgovoriti na pad rublje, koji je valutu doveo na kurs poslednji put viđene nedeljama nakon invazije na Ukrajinu u febrauru 2022. Središnja banka objavila je prošle nedelje da neće kupovati stranu valutu na domaćem tržištu prema proračunskom mehanizmu koji je uspostavljen kako bi se ekonomija izolovala od promene cene robe. Odluka je imala za cilj "smanjiti volatilnost financijskih tržišta", rečeno je.

"Da bi se stabilizovala rublja, procenjujemo da se kamatna stopa mora povećati na blizu 10 posto i da se potrošnja federalnog proračuna mora zadržati unutar fiskalne granice. Rublja bi mogla da ima koristi od viših cena sirove nafte, ali će domaća monetarna politika ostati pouzdanije sidro za valutu. Banka Rusije moraće da poveća referentnu stopu za 50 do 100 baznih bodova na svom sastanku 15. septembra kako bi podstakla domaću štednju i smanjila uvoz", tvrdi Blumbergov ruski ekonomista Aleksander Isakov.Obustava kupovine deviza nije uspela da stabilizuje valutu, smatraju u "JPMorgan Chase & Co", u kojem sada očekuju da će središnja banka podići referentnu vrednost na 10 posto do kraja godine, u odnosu na prethodni plan od devet posto.

Politika "plutajućeg" kursa

Zamenik guvernera Aleksej Zabotkin rekao je novinarima u petak da središnja banka nastavlja da se pridržava politike "plutajućeg" kursa koji omogućava ekonomiji da se, kako je rečeno, učinkovito prilagodi promenjivim spoljnim uslovima.

Ali, u onome što je predstavljalo odbranu vladine politike, Oreškin je rekao da su vlasti uspele da stabilizuju proračunsku situaciju i očekuju da će ostvariti suficit u trećem tromesečju, pri čemu se deficit na kraju godine smatra u skladu s planiranih dva posto bruto domaćeg proizvoda (BDP). U ostatku godine, pak, iznos dodatnih prihoda od prodaje nafte i plina dostići će oko 800 milijardi rubalja, odnosno osam milijardi dolara, iznad osnovnog nivoa u proračunu, što će vladi omogućiti da se manje oslanja na svoj fond bogatstva za pokrivanje fiskalnog deficita, rekao je Oreškin.Prihodi ruskih izvoznika nafte i gasa pali su na 6,9 milijardi dolara u julu sa 16,8 milijardi dolara u istom periodu prošle godine, pokazuju najnoviji podaci središnje banke. Ublažavanje ograničenja prenosa novca u inostranstvo takođe je dovelo do ubrzanog odliva kapitala dok Rusi nastoje da prebace svoja sredstva na strane račune."Slabljenje rublje rezultat je stezanja međunarodnih vijaka oko ruske ekonomije, ali i troškova održavanja ekonomije", navodi Erik Mejerson, glavni strateg za tržišta u razvoju u SEB AB, grupaciji za finansijske usluge sa sedištem u Stokholmu.