0
Direktor briselske kancelarije Nemačkog instituta za međunarodnu politiku i bezbednost Dušan Reljić ocenio je da je politička ekonomija koja je uspostavljena između regiona Zapadnog Balkana i EU ta koja ne proizvodi približavanje - već međusobno udaljavanje.
Reljić je emisiji „Iza vesti“ na TV N1 rekao da su stope rasta u zemljama bivše Jugoslavije nedovoljne da približe region proseku EU.
Naveo je i konkretan primer da je EU usvojila plan o obnovi posle kovida na osnovu kojeg će pojedinim državama u okruženju biti dodeljene posebne pomoći, i da će u Grčkoj svaki građanin tokom narednih sedam godina dobijati 5.600 evra razvojne pomoći. Na Zapadnom Balkanu svaki žitelj po tom planu dobiće 500 evra, a Hrvatska će dobiti 5.300 evra po glavi stanovnika. „Samim tim ne postoje uslovi da bi se završio raskorak u društvenom i ekonomskom razvoju, već se stvaraju uslovi da se udalje region i EU“, rekao je Reljić.
On je naglasio da su ljudi u regionu razočarani u obećanja sa Zapada da će brzo ceo Istok izgledati kao Zapad koja se nisu ostvarila jer je model razvoja i dalje takav da ne proizvodi brzo usaglašavanje. Istakao je i da je Češka i dalje na 85 odsto proseka EU, kao i da je istočna Nemačka, koja je dobila dve hiljade milijardi evra pomoći i dalje na 70 posto zapadne Nemačke.
Upitan zbog čega EU i dalje inisistira na kursu „stabilnost pre demokratije“, Reljić podseća na stav jednog od svojih kolega koji kaže da je Zapadni Balkan groblje diplomatskih talenata, te da mnoge diplomate kada dolaze veruju da će izaći brzo na kraj s problemima ovde, ali da se ubrzo pokaže da su oni vrlo duboki.
Reljić ocenjuje i da Bajdenov dolazak na vlast ne znači za region nešto mnogo jer je Amerika posle Trampa sama destabilizovana i živi u strahu da će Tramp za koju godinu opet doći na vlast.
Upitan da prokometariše najnovije istraživanje da je Srbija među zemljama šireg regiona najpodložnija uticaju Rusije i Kine, Reljić ističe da to ne treba nikoga da iznenadi. „Ako nisu stvoreni uslovi za ubrzanje ekonomskog i društvenog razvoja, ljudi u svakodnevnom životu ne osećaju dobitak, oni sve više uviđaju da za vreme njihovih života neće stići Zapad. Proizvod toga je da ljudi sve više odlaze iz regiona“, naglasio je stručnjak.
Iznosi i računicu da je u 2019.godini, pre pandemije, svaka dva minuta jedan građanin Zapadnog Balkana dobijao dozvolu boravka u EU na tri meseca.
„Ljudi shvataju da dobar život njima ne dolazi i oni idu tamo gde je bolji život“, rekao je Reljić i naglasio da to nije samo problem regiona već i cele istočne Evrope koja se prazni u velikom broju.
Na pitanje da prokomentariše činjenicu da je poslednjih nedelja ključna tema u regionu bila rat i da li će biti rata, Reljić naglašava da pitanja proistekla iz raspada Jugoslavije još nisu rešena, a da su to pre svega odnos Beograda i Prištine i u BiH – način na koji je ta država uređena (nefunkicionalna država u kojoj postoje suštinski sukobi kako treba da izgleda njena budućnost).
Upitan kolika je i tu odgovornost međunarodne zajednice, pod čijom kontrolom je region, Reljić podseća da su se ratovi na tlu bivše Jugoslavije završili američkim mirom, i kroz američko oblikovanje budućnosti država, a da su posle toga SAD prepustile EU i unutar EU – svom najbližem saradniku Nemačkoj da pokušaju da „region upokoje i umire na duže vremensko razdoblje“.
„Ako se u BiH stvori suverenitet tri naroda, a ustanove ne uspevaju da taj suverenitet dovoljno odraze, konflikti će uvek da postoje. I podela Srbije kroz secesiju Kosova isto je nešto što se retko kada dogodilo u novijoj istoriji“, rekao je Reljić.
Na pitanje da li nam EU uopšte pomaže jer ulepšava izveštaje o Srbiji i hvali predsednika, Reljić navodi da je EU jedan birokratski aparat i da u njemu postoje razna težišta, a da je Oliver Varheji blizak saradnik Viktora Orbana, te da se tu prepoznaje politička linija da se jačaju u regionu snage bliske Orbanu. S druge strane, kako naglašava, u Evropskom parlamentu postoje oni koji se kritički odnose prema situaciji u regionu.
Ocenio je i da se ako Zeleni u Nemačkoj budu više usmereni na spoljnu politiku, može očekivati fundamentalnije zauzimanje Nemačke za ljudska prava i demokratiju u regionu. Ipak, dodao je i da je realna politika uvek na nivou interesa.
Naglašava i da je na Zapadu preovlađujući interes da u regionu ne dolazi do novih sukoba. „Ako moćnici mogu da garantuju da neće biti sukoba, iako su često njihov izvor, onda će gledati svi (u međunarodnoj zajednici) da na nivou javne demokratije pokušavaju da one koje su na vlasti usmere u pravcu izbegavanja nasilja, kršenja ljudskih prava…“, rekao je on.
BONUS VIDEO: Najava Novine NOVA za 17. novembar
