Izveštaji iz Brisela sugerišu da lideri EU više ne podržavaju put ka članstvu zemalja Zapadnog Balkana. Oklevajući EU poziva na svoje granice one koji ne dele njene norme i vrednosti i njen kulturni i geografski prostor. Ovo bi bio preokret u obećanju koje je davno dato i na koje su se zemlje Zapanog Balkana oslanjale. To bi bila i strateška greška, navodi u autorskom tekstu za „Politiko“ grupa autora, među kojima je i Ketrin Ešton, bivša visoka predstavnica EU za spoljne poslove.
PROČITAJTE JOŠ:
Tekst objavljen na sajtu „Politiko“ prenosimo u celosti:
„Krvavi balkanski ratovi devedesetih, pokrenuti raspadom Jugoslavije, bili su snažan podsetnik na opasnosti nacionalizama. Muke desetina hiljada izbeglica i prizori poput onih razrušenog Sarajeva – pomogle su jačanju političke volje u Evropi, raščišćavajući tim zemljama puteve ka članstvu u EU.
Sa završetkom Hladnog rata otvorila su se vrata za jedničku integraciju nacija centralne i istočne Evrope u zajednički evropski ekonomski i politički projekat. Tako je 2004. godine deset zemalja pristupilo EU. To je uključivalo Višegradsku četvorku – Poljska, Mađarska, Češka i Slovačka, tri baltičke zemlje Estonija, Letonija i Litvanija, kao i Slovenija. Tri godine kasnije pridružile su im se Bugarska i Rumunija, a 2013. godine i Hrvatska.
Ostalima na Zapadnom Balkanu – Srbiji, Bosni i Hercegovini, Crnoj Gori, Albaniji, Severnoj Makedoniji – ponuđena je čvrsta evropska perspektiva u isto vreme kada i Hrvatskoj, još 2003. godine. To je ono je sada ugroženo, uprkos članstvu Albanije, Crne Gore i Severne Makedonije u NATO-u u poslednjih nekoliko godina.
Kako je nastupio zamor od proširenja, stavovi u EU su se vremenom menjali. Troškovi finansijske krize 2009. godine i spasavanje Grčke istrošili su živce. Zemlje Zapadnog Balkana takođe su bile posebno spore i neujednačene u reformama, a dugotrajna zabrinutost zbog korupcije i antidemokratski trendovi su učinili mnoge opreznima pri uvozu novih potencijalnih problema.
Stavovi protiv migranata i fiskali konzervatizam takođe su ojačali širom Evrope. A Bregzit je potkopao pretpostavke o zajedničkoj sudbini Evrope. Ovo nisu pitanja koja treba zanemariti.
Ne može se poreći da je izazov integracije s godinama rastao, a odgovor zahteva obnavljanje strpljenja, samopozdanja, mašte i energije. Ali ulozi su veliki.
Alternativa je nazadovanje ka podeljenoj Evropi, okruženoj silama koje nemaju u srcu ni njene interese ni vrednosti. Ostavljanje Zapadnog Balkana u stalnoj zoni sumraka na marginama Evrope bio bi strateški poraz i to neizbežan. EU ne bi trebalo da se okreće od ovog regiona. Umesto toga, trebalo bi da potvrdi ponudu koja je data građanima Zapadnog Balkana. Administracija američkog predsednika Džoa Bajdena trebalo bi da bude snažan partner u postizanju tog cilja.
Sada je vreme da se pokaže obnovljeno poverenje u jaku Evropu i da se promovišu demokratske vrednosti koje i dalje inspirišu mnoge u regionu i širom sveta“, navodi se.
BONUS VIDEO: Afere ruše EU lidere, kod nas ništa
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar